Јерихон

Јерихон (арап. ‏أريحا‎, грч. Ίεριχώ, хебр. יְרִיחוֹ) је једно од најстаријих утврђених насеља на свету. Налази се на Аутономној палестинској територији на западној обали реке Јордана, 15 km северозападно од Мртвог мора. Надморска висина Јерихона је 258 m испод нивоа мора, и по томе је ово најнижи град на свету.

Јерихон
арап. ‏أريحا‎/хебр. יְרִיחוֹ
Jerico1
Улица у данашњем Јерихону
Административни подаци
Држава Палестина
ТериторијаПалестинске територије
Основаноко 9.000 година п. н. е.
Становништво
Становништво
 — 2006.20.400
 — густина1.251,53 ст./km2
Географске карактеристике
Координате31°51′20″ СГШ; 35°27′44″ ИГД / 31.855444° СГШ; 35.462181° ИГДКоординате: 31°51′20″ СГШ; 35°27′44″ ИГД / 31.855444° СГШ; 35.462181° ИГД
Површина16,3 km2
Јерихон на мапи Палестинских територија
Јерихон
Јерихон
Јерихон на мапи Палестинских територија
Веб-сајт
www.jericho-city.org

Историја

Археологија

Jerycho8
Рушевине на подручју Јерихона.

Сматра се да је Јерихон један од најстаријих ако не и најстарији град на свету са континуалним настањењем.[1][2][3][4] Археолошки налази су овде открили преко 20 по себи надовезујућих насеља од којих је најстарије датирано око 9000. п. н. е.[5] Археолошки радови су били организовани већ 1868. године, а најинтензивнији и савремени археолошки радови су организовани између 1952- 1958. године под руководством Кетлин Кенин која је употребила технику копања у 3Д техници. Зидине су подигнуте у 5. миленијуму п. н. е. Током времена су постојала насеља, па постоје рушевине из разних епоха.

Истоимени град са 20.400 становника (2006) се и данас налази у близини рушевина тврђаве.

Помињање у Библији

Јевреји га преотимају од Ханана у току освајања Палестине, што је описано у Библији. У Библији се Јерихон назива „Градом палми“. Римљани су разорили град године 68. нове ере.

Партнерски градови

Референце

  1. ^ Bogdan Bogdanović , Urbs & Logos, Gradina 1976.
  2. ^ Gates 2003, стр. 18
  3. ^ Murphy-O'Connor, (1998). стр. 288.
  4. ^ Freedman et al., (2000). стр. 689-671.
  5. ^ "Jericho", Приступљено 4. 5. 2013.

Литература

  • Војна енциклопедија, Београд, 1972, књига четврта. стр. 57.
  • Gates, Charles (2003). "Near Eastern, Egyptian, and Aegean Cities", Ancient Cities: The Archaeology of Urban Life in the Ancient Near East and Egypt, Greece and Rome. Routledge. стр. p18. ISBN 978-0-415-01895-1.

Спољашње везе

12. мај

12. мај (12.05) је 132. дан у години по грегоријанском календару (133. у преступној години). До краја године има још 233 дана.

9. миленијум п. н. е.

9. миленијум пре нове ере означава почетак неолитског периода.

Пољопривреда се шири Плодним полумесецом као и коришћење грнчарије. Веће насеобине, као што је Јерихон настају на трговинским рутама. Северна Евроазија поново бива насељена након што су се глечери повукли. Светска популација броји неколико милиона људи, вероватно испод 5 милиона.

Алесандрија

Алесандрија (итал. Alessandria) град је у северној Италији. Град је средиште истоименог округа Алесандрија у оквиру италијанске покрајине Пијемонт.

Град Алесандрија је познат као средиште брежуљкасте области Монферат.

Георгије Хозевит

Преподобни Георгије Хозевит је хришћански светитељ.

Подвизавао се у 7. веку у обитељи Хозевитској, на путу из Јерусалима у Јерихон где се прво подвизавао Преподобни Јован Хозевит.

Српска православна црква слави га 8. јануара по црквеном, а 21. јануара по грегоријанском календару.

Град

Град је велико и перманентно људско насеље. Историјски, у Европи, градови су подразумевали урбанизоване целине у чијем центру се налази, или се налазила, најчешће катедрала или црква и градско језгро у којем се обично налазе и средњовековне градске зидине. По важећим законима о територијалној организацији у Србији, БиХ и Црној Гори појам града се односи, искључиво, на тип јединице локалне самоуправе. Београд је са скоро два милиона становника, далеко највећи град на простору земаља бивше Југославије , дупло је већи од Загреба, по броју становника је скоро попут целе Словеније и Северне Македоније . Москва је највећи град у Европи, према броју становника, затим Њујорк у Северној Америци као и Мексико Сити , затим Сао Пауло у Јужној Америци , Лагос у Африци и Каиро који није у Подсахарској Африци , Сиднеј у Аустралији , док у Азији , има највише супермилионских градова, као што су Токио , Шангај , Пекинг , Мумбај , Делхи , Џакарта .. Постоји појам под којим се подразумевају градови током историје града, као и теоријски и утопијски градови.

Градови генерално имају комплексне системе за санитацију, комуналије, коришћење грађевинског земљишта, становање и превоз. Концентрација развоја у великој мери олакшава интеракцију између људи и предузећа, понекад на корист обе стране, али такође представља изазов за управљање урбаним растом.Велики град или метропола обично има асоцирана предграђа и приградске вароши. Такви градови су обично повезани са метрополским областима и урбаним срединама, стварајући потребу да масе људи свакодневно путују у урбане центре ради посла. Када се град довољно прошири да досегне до другог града, тај регион се може сматрати конурбацијом или мегалополисом. По неким изворима Дамаск је најстарији град на свету. У погледу броја становника, највећи град је Токио, док је најбрже растући град Дубај.

Држава Палестина

Палестина (арап. فلسطين‎‎ [Filasṭīn]), званично Држава Палестина (арап. دولة فلسطين‎ [Dawlat Filasṭīn]), делимично је призната држава на Блиском истоку. Службено је настала унилатералним усвајањем декларације о независности коју су 15. новембра 1988. у егзилу у Алжиру донеле Палестинска ослободилачка организација и Национално веће Палестине. Међународно-правни статус признат јој је 29. новембра 2012. након гласања у Генералној скупштини ОУН, када је Палестини додељен статус државе посматрача у Уједињеним нацијама (са 138 гласова за, 9 против и 41 уздржаних). Чланица је Арапске лиге, Организације исламске конференције, Г77, Међународног олимпијског комитета и других међународних организација.

Захеј

Захеј (хеб. Закхеј значи „чист“) је био хришћански апостол, поменут у Јеванђељу по Луки (19. глава). Захеј је био шеф службеника који су радили за Рим, публикана (познати као цариници), и стога омражен од сопственог народа.

Илија (пророк)

Илија или Елаја (хебр. אליהו [Eliyahu]) је био израелски пророк из 9. века п. н. е. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.

Лион

Лион (франц. Lyon, лат. Lugdunum) је главни град региона Рона-Алпи и департмана Рона у источној Француској.

Град се налази на ушћу реке Саоне у реку Рону. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 472.305. Лион је после Париза и Марсеља трећи највећи град у Француској. Са око 1,3 милиона житеља у ширем градском подручју (некадашњи регион Лионез), лионска област је друга највећа у земљи, после париске.

Недалеко од града се налазе виноградарске области Божоле (северно) и Обале Роне (јужно). Град је познат и као центар француске гастрономије.

Лион је седиште међународне полицијске организације Интерпол.

Неолит

Неолит (од сложенице грч. νεολιθικός, νεο -нов и λίθος - камен) или млађе камено доба, је период праисторије у коме је човек потпуно овладао производњом и употребом оружја и оруђа од глачаног камена, а пресудна је и израда грнчарије од печене земље, као и припитомљавање животиња и обрађивање земље, појава сталних урбаних и протоурбаних насеља и седалачки начин живота. Људи су живели у земуницама и сојеницама (куће на дрвеним стубовима у води). Друштво се делило на родове, братства и племена. Керамика се украшава, јавља се фигурална пластика и различити предмети култног карактера.Људске заједнице нису истовремено савладале ову вештину. Оне које су раније почеле да користе боље оруђе брже су напредовале и ушле су у неолит пре оних које су и даље клесале камен. Најбрже су се развијала друштва на блиском истоку. Тамо је млађе камено доба почело око 7000 година пре нове ере. На централном Балкану неолит је почео тек око 5500. године п. н. е. Поред новог начина обраде камена и израде бољег ловачког оружја, човек неолита је усавршавао риболовни алат, научио да израђује глинено оруђе и направио први развој. Ипак, најважније од свега је било припитомљавање животиња и узгој дивљих житарица.

Чувени споменици који су сачувани из овог периода су мегалитски споменици, од којих је најпознатији Стоунхенџ (Stonehenge) у јужној Енглеској. Неки мисле да је то светилиште, а неки да је то нека врста прве опсерваторије.

Пиза

Пиза (итал. Pisa) град је у средишњој Италији. Пиза је највећи град и средиште истоименог округа Пиза у оквиру италијанске покрајине Тоскана.

Пиза је светски позната по кривом торњу у Пизи, најпознатијој закривљеној грађевини на свету.

Прекерамички неолит

Прекерамички неолит је термин у археологији који се користи да би означио културе које су у погледу привређивања, друштвених односа и духовности достигле ступањ неолита, али не познају израду керамичких посуда. Ова појава је прво уочена у области Блиског истока, где се прекерамички неолит надовезује на натуфијен а дефинисан је на основу налаза са локалитета Јерихон. Убрзо су уследили и налази који су потврдили постојање прекерамичког неолита и у области Анадолије, на Кипру и Тесалији у Грчкој. Стабилне климатске прилике почетком холоцена, условиле су даљи развој заједница на овим просторима које у својој исхрани користе култивисане биљке и доместиковане животиње, а све је то постепено довело до пораста броја становника и формирања великих насеља, а у Анадолији и на Блиском истоку и до појаве првих урбаних центара.

Прича о добром Самарићанину

Прича о добром Самарићанину је једна од најпознатијих Исусових прича. Прича говори о томе како рањеном јеврејском путнику, којег су напали разбојници, нису стали да помогну ни свештеник ни Левит који су туда пролазили, већ један туђин, Самарићанин.

Иако су Самарићани и Јевреји били у односу традиционалног непријатељства, овај Самарићанин је помогао рањеном Јевреју, за разлику од припадника његовог сопственог народа, и то оних од којих се највише очекује врлина. Представљајући омражене Самарићане у повољном светлу, Исус изазива шок код својих слушалаца, што је типично за његове провокативне говоре у којима су уобичајена очекивања изврнута.Исус даје ову причу у одговор на питање јеврејског учитеља закона о идентитету „ближњег“ за којег Књига Левитска каже да га треба волети (19:18). Прича је забележена у новозаветном јеванђељу по Луки (10:25-37).

Прича о добром Самарићанину је инспирисала многе сликаре, вајаре, песнике и друге уметнике. Прича је пример Исусове универзалне етике, која је стекла хвалу и изван Цркве. Израз „добри самарићанин“ је стекао значење милосрдне особе која помаже странцима у невољи, те многе добротворне и здравствене установе носе ово име.

Сан Ђовани Валдарно

Сан Ђовани Валдарно (итал. San Giovanni Valdarno) је насеље у Италији у округу Арецо, региону Тоскана.

Према процени из 2011. у насељу је живело 16002 становника. Насеље се налази на надморској висини од 136 м.

Света земља

Света земља је првенствено верско значење за простор који данас политички и географски називамо Израел и Палестина, а у ширем значењу и делове суседних простора (Либан, Сирија, Синај). Овај простор је кроз историју мењао називе од Ханан, Палестина, Јудеја, Обећана земља, Ерец Израел... и има историју дугу од 3.500 година.

У Светој земљи постоји око 3.500 историјских или светих места. Ту се налазе најсветија места хришћана, јевреја и муслимана.

Туризам у Ванкуверу

Туризам у Ванкуверу је веома развијен а највише су томе допринели Светска изложба 1986. године и Зимске олимпијске игре 2010..

Положај града га је учинио значајном туристичком дестинацијом. Туристи посећују градске вртове, Станлијев парк, Парк краљице Елизабете, Вандусенову ботаничку башту,Капилано висећи мост, мостови, планине, острва, шеталишта, океан и шуме у околини града.

Међународни аеродром Ванкувер има велики број летова што је веома погодно за путнике и туристе. Сваке године преко милион људи дође у Ванкувер на својим крстарењима.

Умерена клима у граду и близина океана, планина, река и језера учинили су овај крај популарном дестинацијом за рекреацију на отвореном. Ванкувер има више од 1.298 ha паркова, од којих највећи Стенлијев парк са површином од 404 ha. Ванкувер има неколико великих плажа, од којих су многе међусобно повезане и простиру се од обале Стенлијевог парка до јужног улаза у Енглески залив, од Кистиљана до земљишта Универзитета Британске Колумбије (који такође има плаже које нису део ужег града). Плаже дуге 18 km обухватају Другу и Трећу плажу у Стенлијевом парку, Енглески залив (Прву плажу), Сансет, Кистиљано плажу, Јерихон, Локарно, Шпанску обалу, Продужетак шпанске обале и Западну шпанску обалу. Постоји такође и плажа на језеру Трут. Плаже пружају услове за многе водене спортове, па је град популарна дестинација за љубитеље вожње чамцима.На 20-30 минута вожње од центра Ванквера су Северне приобалне планине, са три скијашке зоне: Чемпресна планина, Планина Граус и Маунт Симор. бициклисти су направили чувене бициклистичке стазе дуж Северних приобалних планина. Река Капилано, Симор и Линин поток, које такође пролазе кроз Северне приоблане планине, пружају могућности љубитељима екстремних спортова у периодима јесењих киша и пролећног отапања снега, мада су кањони тих река више искоришћени за пешачење и пливање, него за екстремне спортове.

Уметност неолита

Неолит (ново – млађе камено доба, 12.000 – 3.000. године п. н. е.)

Млађе камено доба почиње неолитском револуцијом на Блиском истоку (било је то доба последњег леденог периода у Европи, тако да се није могла ни јавити. Клима северно од Алпа је била као сад у Сибиру и на Аљасци). Она је трајала више хиљада година и почела је око 8.000. године п. н. е. кад су људи по први пут са успехом припитомили животиње и произвели зрнасту храну. То је био пут преласка од лова ка земљорадњи. Номадски живот се замењује седелачким. Новим начином живота у трајним сеоским заједницама дошло је и до нових проналазака: грнчарија, ткање и предење. Основне методе грађевинских конструкција су од дрвета опеке и камена.

Из овог периода познати су остаци веома импресивних скулптура људских глава строгих индивидуалних обележја – „Јерихонске главе“, око 7.000. године п. н. е., (лобања обложена обојеним гипсом са очима од шкољки).

Људи неолита су веровали у духове предака и веровало се да се они налазе у глави човека, која је могла да надживи тело и задржи моћ над судбином својих покољења. Зато је требало да они те духове умирују. Сачуване главе биле су „клопке за духове“.

Поред веровања у духове предака постојало је и веровање у анимизам – у свакој ствари постоји дух. У свакодневном додиру са светом духова примитиван човек се није задовољио што ће само вршити обреде, већ је осећао потребу да свој однос изрази играма и сличним драмским церемонијама, стављајући маске, а та опчињеност траје и до данашњих дана.

Неолитски град Јерихон, у данашњем Јордану, са кеменим кућама и поплочаним двориштима изванредан је пример високе развијености неолитских људи. Али одбрамбене зидине и куле указују пошетак сукоба међу људима.

У Европи су у то време настајали мегалитски споменици сачињени од великих камених блокова послаганих један на други у суво (без малтера), од којих је најпознатији Стоунхенџ у Енглеској. Стоунхенџ се састоји од низа кемених блокова послаганих кружно са остаром у средини. Оријентисан је према страни на којој се сунце рађа на дан дугодневнице (летњи солистициј, 21. јун)

Урбана револуција

Аустралијски историчар и археолог Чајлд (Vere Gordon Childe, 1892-1957) уводи појам неолитска револуција 1920. године да би описао прву велику пољопривредну трансформацију. Поред неолитске, уводи појам још једне револуције која је следила иза ње. То је урбана револуција под којом подразумева прерастање малих родовских неписмених села оријентисаних на пољопривреду у велике социјалне сложене урбане заједнице. Назвао ју је револуцијом да би истакао њен значај за историју људског друштва. Чајлд је применио концепте и теорије друштвених наука на археолошка открића. Он први пут говори о урбаној револуцији 1936. у својој књизи Man Make Himself, износећи 10 моделних тачака промена које карактеришу урбану револуцију:

Велика популација и велика насеља (градови);

Специјализација на једну врсту посла и напредна подела рада;

Остваривање пољопривредних вишкова – капитала за владара и раслојавање друштва;

Монументална јавна архитектура;

Владајућа класа;

Писменост;

Прецизне и предиктивне науке (аритметика, геометрија, астрономија, календар);

Софистицирани уметнички стил

Трговина са удаљеним заједницама;

Држава.Најраније трансформације у којима се одиграла урбана револуција одвијале су се на подручју "плодног полумесеца". Сматра се да je један од првих градова Јерихон у Палестини који је основан око 8500 - 7370. пне. и имао је око 2.000 становника.

Ханан

Ханан или Канан (на арапском: کنعان , на хебрејском: כְּנַעַן , на грчком: Χαναάν), је древно име региона на Блиском истоку који одговара територији блискоисточног дела медитеранске обале и непосредне унутрашњости. Границе би биле између старе Газе на југу до ушћа реке Оронт на северу, обухватајући све земље које не припадају пустињи у унутрашњости, у дубину од око 150 километара од медитеранске обале.

Ова зона има веома дугу историју која датира још од неолита и садржи веома важна археолошка налазишта, као на пример Јерихон, Угарит, Јерусалим, Тир, Сидон, Библос, Дамаск или Газа. Настањивали су га различити народи, као на пример, Хананци или Кананци, Хикси, Аморејци, Феничани, Хебреји и њихови потомци, Јевреји.

Одговарајући временски оквир за коришћење термина Канаан за ову зону би био од најдревнијих времена до времена када су ову територију освојили Римљани, мада постоје и друге деноминације исте територије за исти временски период: Палестина, Израел, Јудеја, Феникија, Арам, Сирија, Света Земља итд.

Данас на овој територији налазе се државе Јордан, Сирија, Либан и Израел.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.