Јелица (планина)

Планина Јелица представља природну границу између Драгачева и чачанске котлине. Припада динарском систему планина и пружа се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 30 km. Највиши врх је Црна стена (929 м), Вериње (874 м), Градина са познатим археолошким налазиштем (849 м), Рајачки вис (818 м) и Стјеник (789 м).

Јелица
Jelica
Географске карактеристике
Највиша тачкаЦрна стена
Ндм. висина929 m
Координате43°47′34″ СГШ; 20°21′36″ ИГД / 43.792778° СГШ; 20.36° ИГД Координате: 43°47′34″ СГШ; 20°21′36″ ИГД / 43.792778° СГШ; 20.36° ИГД
Географија
Јелица на мапи Србије
Јелица
Јелица
Државе Србија
МасивДинарске планине
ГрупаСтаровлашко-рашке планине

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Обрен Пјевовић

Обрен Пјевовић (Доња Горевница, 1919 — Мрчајевци, 1991) је био српски текстописац, композитор и аутор преко 100 песама писаних у духу изворног народног мелоса. Био је земљорадник, са завршеном основном школом. Од 1941. до смрти живео у Мрчајевцима. Неке од његових песама и данас су веома популарне: Са Рудника и Авале, Дуга ли је Јелица планина, Волео сам девојку из града, Еј, да ми је и друге. Певају их најпознатији српски певачи, као што су Предраг Гојковић Цуне, Мирослав Илић, Добривоје Топаловић. Аутор је више песама које нису за певање (Џенарика, рецимо, са стихом који је посебно истицао др Драгиша Витошевић, који га је уврстио у антологију савремених српских песника са села Орфеј међу шљивама, Крагујевац, 1963: Буј ројила воћке ме чика). Године 2005. објављена је, посмртно, збирка његових изабраних песама.

Овом те песмом поздрављам

„Овом те песмом поздрављам“ је албум Мирослава Илића из 1973. године. На њему се налазе следеће песме:

Сокаци су завејани снегом

Дуга ли је Јелица планина

Тек што ми је грожђе зарудело

Летње вече, роса пада

Пластим суву траву

Са Рудника и Авале

Шумадијо, наш ђердане

Овом те песмом поздрављам

Село моје, завичају мио

Мрак је пао, а ја се прикрао

Схватио сам, не могу без тебе

„Схватио сам, не могу без тебе“ је албум Мирослава Илића из 1982. године. На њему се налазе следеће песме:

Схватио сам, не могу без тебе

Девојчице, опа, цупа

О, јесени, јесени

Шумадија

Песма мајци

Пусти ме да те волим

Цветај ружо

Ти си звезда мојих снова

Последње писмо

Дуга ли је Јелица планина

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.