Јелен лопатар

Јелен лопатар (лат. Dama dama) је сисар из реда папкара (Artiodactyla) и породице јелена (Cervidae). Према неким ауторима персијски јелен лопатар (D. d. mesopotamica) је подврста јелена лопатара,[2] док је према другим он посебна врста (D. mesopotamica).[1]

Dama dama
Fallow deer in field
мужјак
Silz daim1
женка
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Dama
Врста:
D. dama
Биномијално име
Dama dama
(Linnaeus, 1758)
Dama dama map
Ареал јелена лопатара

     Аутохтон      Можда аутохтон      Пренет или поново насељен у далекој прошлости      Пренет у недавној прошлости

Опис

Dama dama8
Мужјак јелена лопатара

Одрасли јелен лопатар достиже дужину од 140–160 cm, висину у раменима од 85–95 cm и тежину од 60–100 kg; женка (кошута) достиже дужину од 130–150 cm, висину у раменима од 75–85 cm и тежину од 30–50 kg. Највећи мужјаци могу да достигну дужину од 190 cm и тежину од 150 kg.[3] Младунци се рађају у пролеће, а при рођењу су дуги око 30 cm и тешки око 4,5 kg. Животни век јелена лопатара је око 12–16 година.

Распрострањеност

Јелен лопатар је као аутохтона врста насељен у Турској, можда је аутохтон на Балкану и континенталној Италији, а пренет је у велики део Европе као и мање делове Јужне и Северне Америке, Аустралије и Јужне Африке.[1]

Станиште

Јелен лопатар је веома прилагодљива врста и насељава различита станишта, као што су шуме, жбуњаци, пашњаци, ливаде и плантаже.[1]

Угроженост

Ова врста није угрожена.[1]

Извори

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Masseti, M. & Mertzanidou, D. (2008). Dama dama. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2008: e.T42188A10656554. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T42188A10656554.en. Приступљено 10. 9. 2019. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (на језику: енглески)
  2. ^ Wilson, D.E.; Reeder, D.M., ed. (2005). "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference".
  3. ^ Burnie D.; Wilson D.E., ed. (2005). "Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife".

Литература

  • Burnie D.; Wilson D.E., ур. (2005). Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife. DK Adult. ISBN 978-0-7894-7764-4.
  • Wilson, D.E.; Reeder, D.M., ур. (2005). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
Јагодински зоолошки врт

Зоолошки врт у Јагодини је један од четири зоолошка врта у Србији, поред Београда, Суботице (Палић) и Бора, и трећи изграђени објекат те врсте у Србији. Налази се у Поморављу, у Јагодини, 135 km јужно од Београда и 100 km северно од Ниша, са директним излазом на ауто-пут коридора 10. Сам зоо врт је у склопу излетничког парка Поток у улици Браће Дирак бб.Званично је почео са радом 10. јула 2006. године. Врт се простире на 2,5 хектара земље, са преко 100 врста животиња и 150 експоната, не рачунајући птице. У изградњу зоо-врта општина је инвестирала 40% средства, а 60% су чиниле донације са највећим донором Београдским зоо вртом.

Налази се на терену који је претходно била ледина, а похвално је да ниједно дрво није исечено током градње објекта, већ су уклопљени у састав врта. У зоолошком врту се налази парк са клупицама, зеленим површинама и цвећем које се сезонски мења. Зоолошки врт је део ширег комплекса „Ђурђево брдо“, који је заштићени споменик природе. У непосредно близини се налази Музеј воштаних фигура и аква-парк.

Јелени

Јелени (лат. Cervidae) су породица животиња из реда папкара (Artiodactyla). Породица обухвата 45 врста, између осталих и јелене, срне, ирвасе и лосове. Најупадљивија карактеристика ове породице су рогови који код различитих врста имају различит облик, а углавном их имају само мужијаци. Рогови ове породице битно се разликују од рогова породице шупљорожаца (Bovidae). Грађени су од коштане супстанце, и сваке године израсту нови, док су код шупљорожаца трајни и непрекидно расту цијели живот.

Бањалучки зоолошки врт

Бањалучки зоолошки врт налазиo се у Делибашином селу (МЗ "Лазарево 1") уз ријеку Врбас, у сјевероисточном дијелу Града, у Републици Српској. Званично је био отворен 2008. године, а затворен је 2012. године. Затворен 2012.

Смјештен је био на површини од 23.000 m², на само 5 км од центра Града. Парк је био осмишљен тако да поред изложбе различитих биљних и животињских врста нуди и низ других садржаја као што су: дјечији забавни парк са различитим врстама реквизита за игру, заштићено и сигурно дјечије игралиште, јахање пони коња, роштиљска мјеста итд. Зоо парк је имао обезбијеђен паркинг простор. У амбијент је био уклопљен ресторан величине 400 m², који је на менију нудио велики избор јела и пића. У ресторану који је имао 220 сједећих мјеста могуће је било организовати све врсте прослава као што су: вјенчања, крштења, матуре и сл. Постојала је и могућност организовања рођенданских и сл. прослава у „Ладањкој кући” површине 120 m². Дакле у амбијенту траписке шуме на десној обали ријеке Врбас посјетиоцима се нудио садржај за цјелодневни одмор и рекреацију. Зоолошки врт је располагао са неколико десетина, углавном ситнијих, животињских врста, као што су: срне, јелен лопатар, патуљасте козе, јазавац, куна златица, или разна перад, али и један примјерак макаки мајмуна. Од крупнијих животиња, ту су били медвјед, пар канадских вукова, лама и пар нојева.Осим животиња, врт је имао и садржаје намијењене дјеци, мали рингишпил, ваздушни тобоган, игралиште са љуљашкама, као и многобројне клупе и столове за одмор.

Услови за држање животиња у Бањалучком зоолошком врту нису били на сјајном нивоу, о чему је у више наврата писало и друштво „Ноа“, бањалучко друштво за заштиту животиња. А због немогућности финансирања његовог рада у приватном власништву како је и егзистирао, а без помоћи власти, као и због штета које је претрпио током поплава, Зоо врт је затворен 2012. године.

Војна установа Моровић

Војна установа Моровић је туристички и ловни комплекс који заједно са погоном Карађорђево чини јединствену организациону целину. ВУ Моровић се налази у близини насељеног места Моровић, на крајњем југозападу Војводине, на граници са Хрватском.

Географија Црне Горе

Црна Гора се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Црне Горе заузима приближно 13.812 km².

Град Бања Лука

Град Бања Лука или Град Бањалука по броју становника је највећа јединица локалне самоуправе у Републици Српској и друга у Босни и Херцеговини. Простире се на 1.239 km2. Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику живјело је 180.053 лица, док је према Агенцији за статистику БиХ живјело 185.042 лица. У саставу ове локалне самоуправе налазе се још 53 насељена мјеста, од којих највише становника имају Куљани, Поткозарје, Шарговац, Пискавица, Мотике, Драгочај, Рекавице, Пријечани итд.

Име Бање Луке први пут је забиљежено 1494. године. Град је од тада имао бројне успоне и падове у свом развоју, а био је сједиште значајних административних јединица попут Босанског пашалука у Османском царству и Врбаске бановине у Краљевини Југославији. У садашњим границама ова јединица локалне самоуправе функционише од 1963. године, када су општине Бронзани Мајдан, Ивањска и Крупа на Врбасу укинуте и припојене бањолучкој општини. Град Бања Лука данас заузима преко 4,7% територије Републике Српске, а у њему живи око 15% становништва овог ентитета. Највеће је привредно, културно и образовно средиште Републике Српске, те једно од најзначајнијих у Босни и Херцеговини.

Дама

Дама се може односити на:

Дама, назив за жену

Дама (титула)

Дама (шах)

Дама (игра)

Дама (Арецо), насеље у округу Арецо, Италија

Дама (насип)

Дама (јелен) (лат. Dama), род животиња

Јелен лопатар (лат. Dama dama), врста животињаили:

Дама са хермелином, слика италијанског сликара Леонарда да Винчија

Дама без блама, скеч-шоу

Дама која убија, југословенски филм из 1992.

Дама и радник, америчка ТВ серија

Прва дама (ТВ серија), колумбијска ТВ серија

Прва дама, назив за жену тренутног шефа државе

Црна дама (албум), албум групе Смак

Сива Дама, кућни дух Ревенкла

Дивљач у Србији

Дивљач у Србији је веома разноврсна и цењена у целој Европи. У дивљач спадају све животиње које се лове због укусног меса. Дивљач такође служи и за одстрел у спортском лову. У Србији постоји велики број врста дивљачи које су распрострањене у брдским и равничарским крајевима. Дивљач можемо поделити на крупну и ситну. У крупну углавном спадају папкари и звери, док у ситну зечеви, глодари, птице. Крупна дивљач је у Србији најзаступљенија на подручју Војводине због добро одржаваних ловишта као и богатог равничарског предела.

Дивљач делимо на две класе: Сисари, Птице.

Ел Куф

Национални парк Ел Куф је основан 1975. године и један је од седам постојећих националних паркова на територији Либије. Налази се на североисточној обали Средоземног мора и на њему су подједнако заступљени и морски и копнени биодиверзитети. Либија такође на својој територији има пет других резервата природе, двадесет четири заштићена места и две мочваре, Ајн ел Шакика и Ајн ел Зарга, које су заштићене Рамсарском конвенцијом од 2000. године.

Золошки врт у Бакуу

Золошки врт у Бакуу (азер. Bakı zooloji parkı) је најстарији државни зоолошки врт у Азербејџану, а отворен је 1928. године. Под заштитом је Министарства културе и туризма Азербејџана и Градоначелништва града Бакуа. Укупна површина зоолошког врта је 4,25 хектара.

Карађорђево (Бачка Паланка)

Карађорђево је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 733 становника. Према попису у Карађорђеву постоје 294 домаћинства и 337 станова.

Карађорђево је удаљено 11,2 km од Бачке Паланке и представља оазу одмора, лова и коњичког спорта. Пре свега ово место је познато по ергели расних коња, највећој у земљи и у овом делу Европе. За туристичке посете постоји могућност обиласка ловишта, ергеле, хиподрома и посета Музеју ергеле, који је отворен 1983. године, и у њему се налазе пехари која су освојила грла у протеклих неколико деценија. Најзначајнији експонати су саонице и кочије из Титовог периода, фотографије на којима су наступи грла галопера и препонаша, као и фотографија на којој је забележена посета британске краљице Елизабете Карађорђеву, матична књига грла с почетка прошлог века као и књига утисака, претпоставља се и најстарија у Србији, отворена 1924. године.

Месо дивљачи

Месо дивљачи је висококвалитетна намирница у исхрани људи. Хемијски састав меса дивљачи варирира у зависности од врсте, ухрањености, сезоне одстрела, станишта (планина, равница, ритова итд) и многобројних других фактора. За исхрану се користе две врсте дивљачи:

длакава дивљач

перната дивљачОд длакаве дивљачи највише се користи месо зеца и срне, ређе дивље свиње и јелена (обичан црвени јелен, јелен лопатар, јелен аксис), а још ређе дивокозе и медведа.

Од пернате дивљачи највише се користи месо фазана, патке, јаребице, ређе од гуске, шљуке, препелице и малог и великог тетреба.

Национални паркови канадских Стеновитих планина

Национални паркови канадских Стеновитих планина су међусобно повезани ланац националних (Банф, Џаспер, Кутни, Јохо), и покрајинских паркова (Маунт Робсон, Маунт Асинибојн и Хамбер), који су под овим називом уписани у Унесков списак светске баштине у Америци. Они упечатљивом планинском крајолику Стеновитих планина дају изузетне лепоту очуване природе бројним планинским, врховима, глечерима, језерима, водопадима, кањонима и кречњачким пећинама. Они представљају само један део моћног природног окружења Канаде - убедљиву снагу - која је обликовала не само географију ове земље, већ и ток њене историје и искуство бројних генерација људи који живе и путују кроз ове паркове. Полазећи од ових вредности оснивање Националних паркова канадских Стеновитих планина имао је за циљ да се обезбеди заштита екосистема величанствених природних подручја и правилно газдовање и управљање њима, а код посетилаца створи свест и потреба да разумеју, цене, и уживају у лепотама ових паркова, на начин који не доводи у питање њихов интегритет и девастирање.Познати не само по својој живописној сјају, Национални паркови канадских Стеновитих планина имају изузетан значај за геологију због преосталих физичких и биологију ове области Канаде, због очуваних биогеографских карактеристика. Зато су сви паркови на канадским Стеновитим планинама од стране Унеска 1984. уврштени у листу светског наслеђа. Разлог за уврштавање ових локалитета на ову листу су постојање бројних фосилних налаза, станишта биљака и дивљачи и разноврсност екосистема - јединственог за ово природно подручје, као и специфична природа са класичним облици глацијалних геолошких процеса - укључујући ледена поља, као остатке ледничких долина, бројне глечере, кањоне и изузетне примере ерозије и таложења - које су присутне у свим деловима ових паркова.Бројна геолошка налазишта на овом простору су из периода камбријума и зато садрже важне информације о еволуцији Земље. А бројни локалитетети у парковима су извор живота и опстанка бројних биљних и животињских врста. Под посебним режимом заштите у Парковима кандских стеновитих планина међу животињским врстама издвајају се: вапити, ирваси, лосови, планинска коза, амерички муфлон, гризли, дабар, вук, пума, ждеравац и друге врсте.

Персијски јелен лопатар

Персијски јелен лопатар (лат. Dama mesopotamica) је сисар из реда папкара (Artiodactyla) и породице јелена (Cervidae).

Ртањ

Ртањ је планина која се налази у источној Србији, око 200 km југоисточно од Београда, надомак Бољевца. Припада Карпатским планинама, а највиши врх Шиљак (1565 m) представља природни феномен крашког рељефа. Специфичан распоред стена крашког рељефа није утицао само на биљни покривач, на воде и изворе Ртња, већ и на његов облик. Па ако погледамо на Ртања са севера или југа, он нам се указује као дугачак гребен у облику трапеза, док је доле широк и масиван, горе се сужава у узани ивичасти зид.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Црна Гора

Црна Гора је суверена држава у југоисточној Европи. Она обухвата обалу Јадранског мора на југозападу и граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и истоку и Албанијом на југоистоку. На југозападу је Јадранско море дијели од Италије. Њен главни и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус пријестонице.У 9. вијеку, три средњовијековне српске кнежевине су биле смјештене на територији Црне Горе: Дукља, приближно одговара јужној половини државе; Травунија, на западу и Рашка, на сјеверу. Године 1042, архонт Стефан Војислав je водио побуну која је резултирала независношћу Дукље од Византијског царства и успостављање династије Војислављевића. Послије контроле неколико регионалних сила и Турског царства (гдје је Црна Гора имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. године) у наредним вијековима, постала је дио Краљевине Југославије 1918. године, коју је 1945. године наслиједила Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Након распада Југославије 1992. године, Република Србија и Црна Гора су заједно успоставиле федерацију као Савезна Република Југославија, иако је њен статус правног наслиједника Југославије одбијен од стране других бивших република и Уједињених нација, 2003. године држава се преименовала у Државну заједницу Србију и Црну Гору. На основу референдума о независности одржаног 21. маја 2006. године, Црна Гора је прогласила независност 3. јуна исте године са укупно 55,54% гласова. Званично се називала Републиком Црном Гором до 22. октобра 2007. године.

Свјетска банка је Црну Гору класификовала као земљу са вишим средњим приходом. Црна Гора је чланица Уједињених нација, НАТО-а, Свјетске трговинске организације, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савјета Европе и Централноевропског уговора о слободној трговини, као и оснивачки члан Уније за Медитеран.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.