Јелашничка клисура

Јелашничка клисура је део речне долине Јелашничке реке настала интензивним вертикалним усецањем њеног воденог тока у кречњачку стенску масу, западних огранака Суве планине. Налази се у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском управниом округу, између насеља Јелашница (северно) и насеља Чукљеник (јужно). Удаљена је 14 km источно од Ниша и 3 km од Нишке Бање. Дуга је око 2 km, а широка свега 30 m. Она спаја Нишку котлину са насељима и туристичком дестинацијом Бојанине воде на северозападним обронцима Суве планине.

Јелашничка клисура од 1995. има статус „Парк природе I категорије заштите“, као природно добро Републике Србије од изузетног значаја, у циљу очувања природних вредности и ендемских и субендемских врста биљака, које су ту пронађене.[1]

Јелашничка клисура
Jelašnička klisura
Поглед на Јелашничку клисуру из Јелашнице
Јелашничка клисура на мапи Србије
Јелашничка клисура
Локација Србија
Дужина2 (4) km
Површина115.73 km2
Дубинаод 293 до 580 m
Географија
Планинска областКарпатско-балканска
Координате43°16′45″ СГШ; 22°03′51″ ИГД / 43.2792518° СГШ; 22.064259° ИГДКоординате: 43°16′45″ СГШ; 22°03′51″ ИГД / 43.2792518° СГШ; 22.064259° ИГД
НасељаЈелашница и Чукљеник
Области
Регије
Нишавски управни округ
Источна Србија
ВодотокЈелашничка река

Статус

Јелашничка клисура је проглашена за „Парк природе I категорије заштите“, у складу са Законом о заштити природе Републике Србије,[2] због живописних предела, очуваних геоморфолошких особина и природних вредности са претежно очуваним природним екосистемима и јединственом флором и фауном. Стављена је под заштиту првенствено ради очувања станишта природних реткости, ендемо-реликтних врста српске рамондије (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae), 39 мезијских, 20 балканских и 6 илирских ендема и субендема али и очувања богате и разноврсне морфолошке орнаментике Јелашничке реке.[3][4]

Као заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима, подручје Јелашничке клисуре намењено је очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне разноврсности Србије, и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих делатности усклађених са традиционалним начином живота и начелима одрживог развоја.[4][5]

Положај и пространство

Јелашничка клисура се налази на југоистоку Србије, поред магистралног правца БеоградНишСофијаИстанбул (или нишавско-маричке магистрале), удаљена 3 km од Нишке Бање, 14 km од Ниша и 253 km од Београда.

Главном путном комуникацијом, од Београда до Софије Јелашничкој клисури се могло приступити још од римског доба, из Нишке котлине (са запада) и Куновичке површи и Сићевачке клисуре (са истока), трима паралелним путевима из различитих историјских раздобља; Вија милитарисом у доба римљана, Цариградским друмом у доба Османског царства, магистралним путем Е-80, источни крак Коридора 10 у 21. веку.[6]

У време турске владавине поред две паралелне трасе Цариградског друма и римског Вија милитарис, Турци су користили још један, који су сами изградили, можда већ крајем 15. века? Он је био знатно краћи и лакши од тадашњег средњовековног. Од Ниша је, као и сви дотадашњи путеви, ишао до Нишке Бање где се одвајао код Ветарника у атару Јелашнице и прелазио изнад Јелашничке клисуре, а затим силазио у Чукљеник, да би се код Горње Студене спојио са срењевековним.[7]

Главни прилазни праваци којима се данас приступа подручју Јелашничке клисуре јесу:

Јелашничка клисура лежи на геотектонској граници кристаласте родопске масе и кречњачких планина источне Србије, и споју великих удолина Балканског полуострва на југоисточном ободу простране и плитке нишке котлине, у подножју и на падинама северозападног огранка Суве планине (1.810 m), у северозападном подножју Црног камена (867 m), једног од њених врхова.[8][9]

Површина простора на коме је смештена Јелашничка клисура износи 115,73 хектара, од чега је 20,50 хектара у приватној својини, 57,29 хектара у државној и 37,94 хектара у друштвеној својини.[2] Овај простор граничи се са КО Чукљеник са јужне и источне стране и КО Јелашница са западне и северне стране.[10]

Jelašnička klisura, mapa

Природне одлике

Јелашничка клисура рељеф
Стрме стране Јелашничке клисуре су богате морфолошком орнаментиком
Јелашничка клисура поткапина1
Поткапина у Јелашничкој клисури у којој се одржава фестивал: игре, певања и плеса „Поткапина“[11]
Водопад у Јелашничкој клисури
Водопад „Рипаљка“ у Јелашничкој клисури.

На југоисточном ободу Нишке котлине, на коме централно место припада северозападним падинама Суве планинине, тектонска изломљеност терена омогућила је интензиван процес красификације кречњачке масе. У вишим партијама кречњаци садрже све, како површинске тако и подземне морфолошки развијене облике краса.

На северозападном ободу Суве планине између Куновичке површи (са истока) и источних падина Коритњака (са запада) пружа се претежно посебна морфотектонска и предеона целина и у коју је усечена Јелашничка клисура Јелешничке реке. Између Јелашнице и Чукљеника у бречастим валендинским кречњацима и црвеним пермским пешчарима у подини, Јелашничка река је усекла дубоку и живописну клисуру, којом је остварена тектонска композитност долине и истовремено њом су одвојени атари села Јелашница и Чикљеник.[12]

На њеним стрмим странама, богата морфолошка орнаментика распоређена је по одсецима који су „степенасто распоређени и воденом ерозијом разбијени на стеновите ртове, усамљене зупце, платна и стубове,“[13] што овој клисури даје веома атрактиван изглед.

Изглед клисуре је допуњен и специфичним облицима крашке ерозије: доломитским стубовима, поткапинама, чучавцима и прозорцима, шупљинама и кавернама. Величином, лепотом и бизарношћу свога положаја посебно се истичу прозорци „Купина“ и „Свети Илија“ и неколико поткапина, у доломитском кречњаку, који се лако распада и пун је пукотина. Две од њих имају имена: једна се зове „Латинска Црква“, а друга „Скривница“, која је на високом одсеку, и тешко је приступачна.

У поткапини код монолитне стене у средњем делу клисуре евидентиране су две мање пећине, једна поред стене а једна иза ње (Јелашница 2). Пећина код стене (Јелашница 2) налази се десетак метара изнад Јелашничке реке. Садржи два удубљења, једно иза стене а друго поред ње. Удубљења се јављају у зиду стеновитог одсека, иза високе монолитне стене. Пећина иза стене има мали отвор (ширине 1,6 m, висине 1,2 m) окренут ка југу. Пећина је дубока 3,5 m, а широка 1,6 m. У унутрашњости се јавља смеђи алеврит са дробином, у коме су трагачи за благом ископали јаму пречника и дубине око 80 cm. Удубљење поред стене је веће. Његов улаз је широк 3,5 m висок 2 m и окренут ка западу. Пећина је дубока 8 m. У основи се јавља смеђи алеврит са дробином. Испред улаза, зид пећине је закривљен тако да објекат има одлике плитке поткапине.[14]

У непосредној близини поткапине, код монолитне стене, на нешто већој висини, констатована је још једна, већа и дубља поткапина (Јелашница 3). У тој поткапини седимент се очувао само на улазу, док се у дну на површини тла јавља стеновита подлога.

У непосредној близини поткапине, на нешто већој висини, констатована је још једна, већа и дубља поткапина (Јелашница 3). Нажалост, у тој поткапи-ни седимент се очувао само на улазу, док се у дну на површини тла јавља стеновита подлога.

У средњем делу клисуре, али на левој обали реке, 2016. године регистроване су две мање поткапине, које су готово потпуно уништили трагачи за благом (Јелашница 4 и 5). Одбачени седимент је садржао велику количину праисторијске керамике. Обе поткапине би требало сондажно испитати, уколико је било шта преостало од културног слоја

Поред разноликих облика еродивни процеси у стенама Јелашничкој клисуре створили су и интересантан водопад познат под називом „Рипаљка“, који у летњем периоду често остаје без воде.[15][16][17][18]

Цео ток Јелашничке реке, заједно са живописном Јелашничком клисуром, су тектонски предиспонирани. На том простору су локални базени, јелашнички и студенски Јелашничком клисуром као морфолошком споном повезани и одввојени.

Јелашничка клисура је дуга 2 km, почев од Чукљеника па до моста низводно на улазу у Јелашницу са јужне стране. Њена највећа ширина износи само 30 m. Толико је уска да јој се вертикални одсеци на једном месту између Здравачког камена и Грђеница примичу на само 7 до 8 m, што је посебан природни раритет у Србији.[10] Највећа надморска висина—дубина, клисуре износи 580 m (Радовански камен или Радов камен), а најмања висина—дубина је 293 m.

Због ових одлика она спада међу најлепше и најромантичније клисуре у југоисточној Србији. Неки истраживачи сматрају да је некада представљала јединствену али разгранату пећину кроз коју је протицала Јелашничка река.
Gnome-camera-video.svg Видео':Природне лепоте земље Србије, Јелашничка клисура. 4

Геолошке и геоморфолошке карактеристике

Геолошко-морфолошка разноврсност је једна од основних карактеристика подручја Јелашничке клисуре. Подручје клисуре је контролисано раседом пружања северозапад—југоисток. На Јелашничком раседу настала је клисура и једним делом Нишка Бања.

Јелашничка клисура је, морфолошки гледано јединствена, полигенетска и композитна, 2 km дуга, пробојница Јелашничке реке, тектонски предиспонирана, настала на језерском поду (дно плиоценског језера) одакле је почело њено кањонско усецање у источне падине Суве планине (293-580 m).

Најстарија прошлост Јелашничка клисура везана је за горњи палеозоик (перм), када је овај простор налазио на дну океана (Тетиса) и када се дешавала Херцинска орогенеза. Тада су настале геолошке јединице које представљају водонопрестиву зону клисуре, и чине подину кречњака.

У току мезозоика, пре минимално 240 милиона година, на простору Јелешничке клисуре постојало је море, на чијем су се дну таложили различити седименти (дебели слојеви кречњака који данас представљају главну кречњачку масу клисуре). Кречњачки терен, у више него двотрећинском износу прекрива Јелашничку клисуру и одликује се појавом крашких облика рељефа. На северу и истоку преовлађујућу масу стена чине мезозојски кречњаци, а на западу преовлађују метаморфне стене.

Прозорац, настао у кречњаку; једна је од природних лепота Јелашничке клисуре и реткост у овом подручју Србије

Prozorac Jelasnica SM
Prozorac.2 Jelasnica

Издизањем некадашњег морског дна, пре око 70 милиона година, настао је иницијални рељеф, у који је почео да се усеца речни систем будуће Јелашничке реке. Поједини елементи рељефа представљају природне лепоте и реткости овог подручја, међу којима су најзначајније „Прозорац“ у Јелашничкој клисури и делувијални облици у Јелашници.[19]

Унутар миоцена, на граници доњег и средњег миоцена, на Балканском полуострву, Карпати су се интензивно савијали, када је Афрички континент притискао Европски са југа, да би се мало касније Европа опирала у простору италијанске чизме. Простор Србије се тада интензивно тресао. Земљотреси су били катастрофални и било их је на границама појединих геолошких појасева. У Србији су најбоље проучени у њеном источном делу, на коме се налази и Јелашничка клисура, која се детаљно картира од 1958.

Значајна тектонска активност, праћена снажним земљотресима, променила је рељеф Карпатског лука у источној Србији. Тако је било и на граници између кристаластог језгра Балканског полуострва Српско-македонске масе (Родопски планиски систем) - и Карпато-балканида источне Србије. Ове активности праћене одломљеним громадама а између њих комадима мањих комада истородних стена могу се посматрати на Врланском хуму, код Свилајнца, и у Јелашничкој клисури. Наведена подручја су проучени током истраживања подручја са мрким угљем који се налази испод њих.[20]

Поред разломљеног стења, на главним тектонским линијама притисци су деформисали управо исталожено доњемиоценске слојева, а угаљ који се у њима налази претворили од лигнита у мрки угаљ.

У Јелашничкој клисури, „Лужничку зону пресеца и деформише један дубравски расед дуж кога су доведени у тектонски контакт седименти различите старости.“ Покрети издизања планина, укључив Суву планину, у чијем подножју је Јелашничка клисура, уз истовремено спуштање међупланинских потолина достигли су максимум. Таде се највећим делом и формирао данашњи структурни склоп Јелашничке клисуре. О снажним манифестацијама ове интрамиоценске фазе сведочи поремећеност горњеолигоценских седимената "Бабушничког рова" а нарочито Јелашничка тектонска крпа са титонским кречњацима навученим на доњомиоценске угљоносну "јелашничку серију“.

Каснија тектонска активност довела је до разламања делова јурске (титонске) крпе, у виду стубова који су данас једна од главних карактеристика парка природе у Јелашничкој клисури.

Сеизмолошке карактеристике

У сеизмололошком погледу територија Јелашничке клисуре, као и територија Суве планине у чијем се подножју она налази, спада у ред трусних области на подручју Србије. Овај део Балканског полуострва је део сеизмички веома активног подручја у области Медитеранско-трансазијског сеизмичког појаса. У сложеним раседним зонама под сувопланинским ободом и на простору Јелашничке и Сићевачке клисуре и Нишке пБање повремено је изражена неотектонска активност. Она се манифестује у сеизмичким појавама са утицајима потреса на хидролошке карактеристике подземних и површинских вода и морфолошким променама рељефа. На разарање Јелашничке клисуре и њена насеља у околини у другој половини 19. века, утицало је чак 17 земљотреса (1851, 1855, 1858. и 1866).[21]

Свакодневну егзистенцију простора Јелашничке клисуре понекад је прилично реметио и „наставак” сеизмолошких активности. Исте су била с различитим интензитетом, готово у непрекидном низу година, посебно везано за следећа два уочљива периода од средине седме па до средине девете деценије 19. века. Јачи земљотреси су забележени 1867, 1868, 1869, 1870, 1871. и 1872, као и 1876, 1878, 1879, 1881, 1883, 1885. и 1886. године. И они су, као и претходни, свакако „оставили” незнатне или упадљиве последице на географију Јелашничке клисуре, Нишке Бање и Нишке котлине у целини.[21]

На сеизмолошкој карти хазарда региона, Јелашничка клисура као и подручје Суве планине у целини (РСЗ 2010) за повратни период од 500 година налази се у зони VIIIº МСК скале.[a] [22][23]

Воде и водно земљиште

Јелашничка река
Јелашничка клисура је пробојница Јелашничке реке.

Сува планина у чијем подножју се налази Јелашничка клисура је сиромашна водом, због пропустљивости кречњака, кроз чије пукотине падавине пониру до вододржљивих слојева. Зато су извор и речни токови који стварају Јелашничку реку ограничени на подножје Суве планине.

Слив Јелашничке реке усечен је у кречњак Суве Планине. Речна долина изграђена је у уској кречњачкој зони, која је испуњена неогеним седиментима. На преласку кречњака у вододржљиве стене (махом црвени пешчари) вода избија на пар места у облику мање-више снажних врела, која су распоређена дуж обода Јелашничке клисуре. Међу већима извориштима су неколико врела, са издашношћу од 220 до 340 l/s, у Горњој и Доњој Студени, који су каптирани и користе се за водоснабдевање Нишавског регионалног подсистема.[24] Вода из Студене је стандардно високог и поузданог квалитета и непосредно снабдева водом за пиће насеља: Горњу и Доњу Студену, Чукљеник, Јелашницу Просек, Нишку Бању и Ниша.[25]

Вода у сливу Јелашничке реке је хидрокарбонатно-калцијумског типа. Концентрације SO42- јона су у распону 15–35 mg/l, а SiO2 10–30 mg/l. При томе, свега четири јона: Ca2+, Mg2+, HCO3- и Cl-, чине 95% сувог остатка вода у сливу Јелашничке реке.[26]

Јелашничка река је једна од значајнијих водотокова Суве планине који се улива у Нишаву.

Климатске карактеристике

Јелашничка клисура се одликује умерено—континенталном климом. Средња годишња температура ваздуха у Јелашничка клисури је 11,2oC, са највишом просечном температуру ваздуха у јулу (21,6oC), и најнижом у фебруару (0,8o C). Јесен је топлија од пролећа, са доста сунчаних дана и мало падавина.[27]

Број дана у години са температуром ваздуха изнад 5oC је 260., а велики је и број дана са температуром ваздуха изнад 10oC (и до 210 дана са температуром изнад 10oC, у периоду између средине априла и средине октобра). Од средине маја до почетка октобра и до 140 дана годишње има температуру ваздуха изнад 15oC. Температура ваздуха изнад 20o C јавља се (од јуна до септембра) у 110 дана годишње, па су тада услови боравка у Јелашничкој клисури најповољнији.[28]

Средње темературе годишњих доба у Нишкој котлини (1950—2009)
Годишње доба Зима Пролеће Лето Јесен
Средња температура 1.53 °C 11.87 °C 21.37 °C 12.07 °C

На простору Општине Нишка Бања, којој припада и Јелашничка клисура, годишње падне 500 до 600 mm атмосферског талога. Највише падавина има у мају, а најмање у септембру. Број дана са кишом од 0,1 mm у години је 140, а број кишних дана са падавинама од једног литра на квадратни метар (1 mm) је 80. Девет до дванаест пута годишње јављају се јаки пљускови (10 mm), првенствено у летњим месецима. Подаци посматрања кретање средње месечне висине падавина у милиметрима између 1952. и 1972. године изгледају овако:[29]

Средња висина падавина у Општини Нишка бања (1952—1972)
Месеци I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII годишње
Количина 49 46 41 47 72 70 39 38 29 51 64 48
549

Највећа количина падавина потиче од кише. Снега који је најобилнији у јануару и фебруару, задржава се просечно до 50 дана, а максимална висина не прелази 26 cm.

Релативна влажност највећа је у најкишовитијим месецима. Најмања је у јулу (65%) а највећа у јануару (81%). Малом релативном влажношћу одликују се и остали месеци, што је од значаја за годишњи ток облачности, као и за дужину и интензитет сунчаног зрачења.

Јелашничка клисура има годишње више од 2000 сати са сунцем, и то највише у јулу и августу, а најмање у децембру и јануару. Велики број дана је без ветрова, или са тишинама, које чине 45% целокупног времена. Од ветрова нешто већу учесталост имају северозападни и источни. Али они не утичу битно на промену времена у клисури.

Минералне сировине

Jelasnica Podkop princa Andreja
Остаци поткопа принца Андреја у Јелашници

Минерално и рудно и богатство у Парку природе Јелашничке клисуре, осим у кречњаку и угљу је релативно скромно. Кречњаци чине основну масу Јелашничке клисуре, а целокупно подручје Парка природе спада у јединствену крашку област Суве планине, која захвата највеће кречњачке површине у кречњачким пределима источне Србије.

Кречњак, захвата велике, непрекидне површине, кањонског дела клисуре, а показују се највише као масивни и танкослојни кречњак са високим (>90%) садржајем CaCO3. Богатство у кречњаку својевремено је мотивисало становнике многих села да се баве производњом креча и грађевинског камена, али од када је Јелашничка клисура проглашена Парком природе I категорије заштите, експлоатација кречњака и грађевинског камена је обустављена.

Појаве угља откривена у Јелашничком угљеном басену, у околини насеља Јелашница и Јелашничке клисуре, указују да је за време трајања неогеног језера ово подручје као и цела Сува планина било под шумским биоценозама. Угаљ је у класи квалитетних мрких угљева нижег степена карбонизације, са топлотним учинком 15.480-17.573 kJ.[30]

На подручју Јелашничке клисуре нема активних рудника. Једини рудник који је постојао на овом простору био је рудник угља, који је у селу Јелашница, радио од 1885. до 1963, и средином педесетих година 20. века производио од 80.000 до 90.000 тона квалитетног мрког угља годишње, затворен је за експлоатацију због неповољног положаја рудника са јамским копом на тржишту.

У ревиру Стара Јелашница који је експлоатисан од 1902. до 1968. године, остало је 353.780 тона резерви А и Б категорије (експлоатационе резерве). Ревир Ветерник је недовољно истражен и претпоставка је да се додатним истраживањима може обезбедити од 2 до 2,8 милиона тона билансних резерви квалитетног угља.[30]

Флора и фауна

Хетерогеност и очуваност природних лепота и њене флоре и фауна чини Јелашничку клисуру веома специфичном. Заједно са Сићевачком клисуром која је од ње удаљена, североисточно око 3 km, она представља значајан рефугијални простор.

Флора

Флору Јелашничке клисуре чини 39 мезијских, 20 балканских и 6 илирских ендема и субендема. Посебно се истичу две терцијарне балканске врсте Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) и српска рамонда (Ramonda serbica). Само у Јелашничкој и Сићевачкој клисури је успостављена зона контакта између ове две ендемско—реликтне врсте које на овом простору граде „глобално значајну заједницу Ramondetum nathaliae-serbicae“.[31] Станишта ових биљака су пукотине у кречњачким, северно експонираним стенама Јелашничке клисуре, најчешће у зони заштите шумском вегетацијом, на надморским висинама од 150 до 300 m. Ramonda serbica са другим биљкама на овом простору образује реликтне хазмофитске заједнице од којих су најзначајније Ceterachi-Ramondaetum serbicae и већи број заједница типа Musco-Ramondaetum serbicae. Такође на стаништима где се српска рамонда преклапа са Наталијином рамондом, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију Ceterachi-Ramondaetum serbicae ramondetosum nathaliae.[32]

Сем српских рамондија (Ramonda nathaliae) и (Ramonda serbica) у Јелашничкој клисури се посебно истичу; кадуља (Salvia officinalis), јеремичак (Daphne laureola), српска вијошница (Parietaria serbica), хибридна купина (Rubus corifolius), Адамијев сафран (Crocus adami), дивља крушка (Pirus nivalis).[31]

Ramonda nathaliae
Наталија рамонда (Ramonda nathaliae)
Ramonda serbica1
Српска рамонда (Ramonda serbica)
Salvia officinalis 01 by Line1
Жалфија, кадуља (Salvia officinalis)

Фауна

За Јелашничку клисуру у литератури се наводи 11 врста птица које се сматрају веома угроженим у Србији.

Aquila chrysaetos 2 (Bohuš Číčel)
Сури орао
(Aquila chrysaetos)
Steinhuhn Alectoris graeca
Јаребица камењарка
(Alectoris graeca)
PeregrineFalcon
Сиви соко
(Falco peregrinus)
Uhu-muc
Буљина
(Bubo bubo)

У Јелашничкој клисури је утврђено и 112 врста дневних лептира, што је сврстава међу лептирима најбогатије речне долине у Србији.[33][34] Ако искључимо њихове природне непријатеље - птице, пчеле и друге инсекте, на простору Јелашничке клисуре лептири су угрожена због употребе пестицида у околним селима. Због своје лепоте, јако је привлачан и зато спада међу најугроженије лептире клисуре Ластин репак, за који колекционари плаћају велике количине новца за уловљене примерке.

Pieris rapae pair
Лептир купусар
(Pieris rapae)
Papilio machaon 01 04102009
Обичан ластин репак
(Papilio machaon)
ComputerHotline - Colias croceus (by) (1)
Шафрановац
(Colias croceus)
Pieris napi1
Жиличасти купусар
(Pieris napi)

Од гмизаваца треба поменути шумску корњачу (Testudo hermanni), која своје станиште има на источној страни клисуре на потезу према Куновици. Змије су заступљене са смуком (Zamenis longissima), поском (Vipera ammodytes), шарком (Vipera berus) и у водотоковима Јелашничке реке и њених притока белоушком (Natrix natrix).[36]

TwoMaleAdders
Шарка
(Vipera berus)
Vipera ammodytes 070901 1
Поскок
(Vipera ammodytes)
AD2009Aug07 Natrix natrix 08
Белоушка
(Natrix natrix)

Туризам

Јелашничка клисура излетиште
Туристичке мотиве Јелашничке клисуре допуњује неколико лепих места за камповање и пикник.
Јелашничка клисура алпинизам
Алпинистички терени у Јелашничкој клисури. Стена на пењалиштима је оштар доломитски кречњак, који својом белином даје контраст околном зеленилу.

И поред тога што је Јелашнича клисура има изузетно добру локацију, због близине Нишке Бање и Ниша, за све љубитеље нетакнуте природе, сликарства, алпинизма, планинарења, постојећа туристичка и рекреативна понуда није довољно развијена и афирмисана.[37]

Туристичка понуда примарно се ослања на туристичко-рекреативни, ђачки туризам, културно привредне и туристичке манифестације, излетнички туризам, спортско-рекреативни туризам (планинарење, алпинизам. Културно-историјске вредности Јелашничке клисуре само су делимично укључене у туристичку понуду.[38]

Туристички мотиви

Туристички мотиви, који представљају добру основу туристичке атрактивности, на ширем простору Јелашничке клисуре су пре свега:

Повољан географско-саобраћајни положај

Јелашничка клисура има повољан географско-саобраћајни положај у односу на:

  • Главне друмске, међународне транзитне, туристичке праваце и саобраћајне коридоре Србије (посебно Е-75 и Е-80), као и нову саобраћајницу-ауто-пут Е-80, у изградњи, која ће бити за 3 km ближа Јелашничкој клисури од постојеће Кроз сићевачку клисуру.
  • Нишки међународни аеродром „Константин Велики“, од кога је удаљена 15 km
  • Веће градове (посебно Ниш као центар од међународног значаја, Пирот као центар од националног значаја и др.) и Нишку Бању као центар од националног и потенцијално међународног значаја.
Природне вредности

Специјални резерват природе Јелашничка клисура поседује природне и створене вредности разноврсних екосистема и високо естетски предеони лик који краси разуђени рељеф и добро очуванипејсаж. Биодиверзитет, са аутохтоним биосистемима, богатство разноврсне флоре и фауне и природне вредности незагађене Јелашничке реке, су такође велике природне вредности Јелашничке клисуре.[38]

Споменичко наслеђе

Једним делом у Јелашничкој клисури, а већим делом у околиним селима присутни су видни трагови праисториских, античких и римских остатака и бројне културно-историјске и етнолошке вредности објеката.[38] На основу спроведених истраживања констатовати да је ово подручје било насељено у доњем палеолиту (Мала Баланица), прелазу из доњег у средњи палеолит (Мала и Велика Баланица), раном и касном средњем палеолиту (Пештурина слојеви 4 и 3; Меча дупка, Голема дупка) и горњем палеолиту (Велика Врановица – Доња пећина, Пештурина слој 2, Пећина код стене). Празнина постоји само када је у питању рана фаза горњег палеолита, будући да у југоисточној Србији до сада нису констатована орињасијенска налазишта. Док ммнога археолошка ископавања доказују постојање рударског насеља у доба неолита.

У клисури се налазе и остаци цркве Светог Илије и Светог Архангела Михаила.

Село Јелашница, од којег почиње клисура и по коме је добила назив, датира из 1498. године.

Излетничко-рекреативне вредности

За развој излетничког и рекреативног туризма у Јелашничкој клисури постоје разноврсне естетске вредности, које у великој мери карактерише обиље лековитих и других биљних врста, шумски плодова и куриозитетна морфолошка орнаментика. То све клисуру чини посебно атрактивном и погодном, у летњој половини године, за спорт и рекреацију, краће излете планинарење и алпинизам.

Јелашница клисура је прво пењалиште у Србији посвећено само спортском пењању, са 58 смерова, од којиј су 54 попета и 4 пројекта, тежине V+ до X/IX+ и висине 6,5 до 70 m. Од првих смерова, насталих 1994. године па све до данас, сви су попети и опремљени у духу спортског пењања. Због микроклиме и орјентације стена, у Јелашничкој клисури најбоље је време за пењање пролеће и јесен, с обзиром на изузетну хладноћу зими и топлоту лети.

На ширем простору Јелашничке клисуре постоје и могућности за сеоски, еколошки и туризам специјалних интересовања (панорамски путеви, пешачке и бициклистичке стазе, лов и риболов и др) по узору на савремене туристичке трендове и стандарде примерене специјалном резервату природе.

Напомене

  1. ^ Интензитет трусова (земљотреса) се дефинише према дванаестостепеној скали Медведева, Карника и Шпанхајмера (МСК), и то у односу на оштећење три типа објеката: (А) од непечене цигле, бондрука, набоја и необрађеног камена; (Б) од опека, балвана, тесаног камена и префабрикованог материјала; и (Ц) од армираног бетона (скелетне конструкције) и добро везаног дрвета.

Види још

Извори

  1. ^ Uredba Vlade RS ("Sl. gl. RS", broj 9/95)
  2. 2,0 2,1 Закона о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Србије“, бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95)
  3. ^ Serbia (2003). Službeni glasnik Republike Srbije. Službeni glasnik Republike Srbije.
  4. 4,0 4,1 Жуковец, Д. (2008): Преглед инвазивних биљних и животињских врста код нас и у свету. Семинарски рад, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
  5. ^ Стевановић, В., Васић, В. (1995): Преглед антропогених фактора који угрожавају биодиверзитет Југославије. - Ин: Стевановић, В., Васић, В. (едс.): Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја. - Биолошки факултет и Ecolibri, Београд., Стр. 19 - 37.
  6. ^ Група аутора (1983). Историја Ниша, од најстаријих времена до ослобођења од турака 1878. године књига I. Ниш: Градина и Просвета.
  7. ^ Зиројевић, Олга, Цариградски друм од Београда до Софије (1459—1683), Зборник Историјског музеја Србије, Београд, 1970 стр. 35
  8. ^ „Марија Мартиновић, Коритњак-– расељено сеоско насеље почетком 2002. године:Оригиналан научни рад” (PDF). Приступљено 10. 5. 2012.
  9. ^ Мартиновић Ж., (1995): Коритник, Енциклопедија Ниша, Природа, простор, становништво, ИП ”Градина”, Ниш
  10. 10,0 10,1 Јовица Васић (2007) Нишка Бања, Монографија. Ниш. pp. 1-159
  11. ^ „Pripreme za festival “Potkapina” : Kultura : Južne vesti”. Приступљено 4. 5. 2012.
  12. ^ Vasić, Jovica (1996). Jelašnica. Odbor za proučavanje sela SANU.
  13. ^ Специјални резерват природе „Јелашничка клисура“ на сајту „Србијашуме“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 9, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 29. 10. 2012
  14. ^ Душан Михаиловић Весна Димитријевић Софија Драгосавац, ПЕЋИНА КОД СТЕНЕ: ВИШЕСЛОЈНО ГОРЊОПАЛЕОЛИТСКО НАЛАЗИШТЕ У ЈЕЛАШНИЧКОЈ КЛИСУРИ, Гласник Српског археолошког друштва, ГСАД/JSAS 33 (2017)
  15. ^ Мартиновић, М. Нишка котлина, Генеза и еволуција. Београд 1976
  16. ^ Цвијић, Ј. (1991). Балканско полуострво. Београд: САНУ, Завод за уџбенике и наставна средства и Књижевне новине, књ. 2.
  17. ^ Вујановиц В, Теофиловић М, Арсенијевић М. Регионална проучавања минералних вода и бања у Србији и АП Војводини и њихове основне геолошке, геохемијске и генетске карактеристике. Београд Институт за геолошко-рударска истраживања и испитивања нуклеарних и других минералних сировина. 1971:7: 125-6.
  18. ^ Група аутора, Географске одлике нишког подручја, Термалне појаве и извори У: Историји Ниша, књига I, Градина, Ниш 1986 стр. 22- 25
  19. ^ Жујовић М. Ј. (1884): Прилог за геологију југоисточне Србије. Гласник, књ. 55, Српско учено друштво, Београд, стр. 123-185.
  20. ^ N. Krstić, Nekadašnji zemljotresi, Nemirno tlo Srbije Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića 2003 -2013. PLANETA
  21. 21,0 21,1 Вацовъ С. (1908): Градиво за сеизмографията на България. Периодическо списание, књ. LXIX, св. 1-2, Българско книжовно дружество въ София; Пловдив, стр. 96-142.
  22. ^ Лука Пешић:Општа геологија, Ендодинамика, Београд. 1995. ISBN 978-86-80887-58-6..
  23. ^ „Zemljotres kod Gadžinog Hana : Društvo : Južne vesti”. Приступљено 4. 5. 2012.
  24. ^ НИВОС - Нишки Водоводни Систем на сајту:ЈКП Наисус Ниш, Приступљено 29. 10. 2012.
  25. ^ Манојловић П., (1989): Експериментална истраживања интензитета корозије у красу Источне Србије. Докторска дисертације, Географски факултет, Београд
  26. ^ Предраг Манојловић. ИНТЕНЗИТЕТ ХЕМИЈСКЕ ЕРОЗИЈЕ У СЛИВУ НИШАВЕ. Гл. српског геоградфског друштва (2002). Св.LXXXII - Бр. 1. pp. 8-10
  27. ^ Енциклопедија Ниша-Природа, простор, становништво,. pp. 147
  28. ^ Стефановић, др Видоје, Станислав Милић, “Планирање и програмирање развоја Нишке Бање и основни циљеви средњорочног развоја”, зборник Сокобања, 1996.
  29. ^ Живојин Спасић, “120 година Нишке Бање 1880—2000”, самиздат, 2000,. pp. 53
  30. 30,0 30,1 Минерални ресурси на подручју Ниша у:Стратегије одрживог развоја града Ниша (2004). pp. 44-46 Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 3, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 29. 10. 2012.
  31. 31,0 31,1 Страница „Јелашничка клисура“ на сајту Сува планина инфо
  32. ^ Ramonda serbica (zaštićena kao prirodna vrednost) na sajtu Opstanak zaštićenih vrsta
  33. ^ Угрожени дневни лептири Србије — хитна потреба за истраживањем и заштитом., Приступљено 29. 10. 2012
  34. ^ Stojanović-Radić Z. Prilog poznavanju faune leptira (Lepidoptera: Papilionidae i Pieridae) jugoistočne Srbije. Acta entomologica Serbica. 2007; 12(2):93-105.
  35. ^ Đurić M., Popović M. & Verovnik R.: Jelašnica gorge - a hot spot of butterfly diversity in Serbia, Phegea 38 (3) 2010, p. 111-120
  36. ^ Калезић М. 2000. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  37. ^ Туризам У:Студија развоја локалне економије града Ниша” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 07. 05. 2012. Приступљено 7. 6. 2012.
  38. 38,0 38,1 38,2 Живановић, (2004) Живан, Ниш и нишке знаменитости, Просвета, Ниш.

Литература

Спољашње везе

Ramonda serbica

Ramonda serbica (лат.; рамонда сербика; српска рамонда, колачић или цвет феникс) је ендемска биљка централног Балкана из породице Gesneriaceae. Биљку је открио Јосиф Панчић 1874. године у околини Ниша. Ramonda serbica је остатак суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла. Веома је слична биљци Ramonda nathaliae и сматра се да се од ње полиплоидијом одвојила током терцијара у самосталну врсту.

Јелашница (Нишка Бања)

Јелашница је насељено место у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 1695 становника (према попису из 1991. било је 1724 становника).

Јелашничка река

Јелашничка река је лева притока Нишаве и у њу се улива низводно од Сићевачке клисуре, на 31. речном километру, на 213 m н.в. Као део њене речне долине је Јелашничка клисура настала интензивним вертикалним усецањем њеног воденог тока у кречњачку стенску масу, западних огранака Суве планине.Њен слив се налази се у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском управниом округу, између насеља Јелашница (северно) и насеља Чукљеник (јужно). Удаљена је 14 km источно од Ниша и 3 km од Нишке Бање. Дуга је око 13,36nbsp;km, а њеном долином се креће пут који спаја Нишку котлину са насељима и туристичком дестинацијом Бојанине воде на северозападним обронцима Суве планине.

Јелашничка река заједно саистоименом клисуром од 1995. има статус „Парк природе I категорије заштите“, као природно добро Републике Србије од изузетног значаја, у циљу очувања природних вредности и ендемских и субендемских врста биљака, које су пронађене у њеном сливу.

Коритњак (планина)

Планина Коритњак, која се наводи и под именом Коритник је планина у југоисточној Србији, која у геолошком и географском смислу припада карпатско-балканској групи планина на самој граници са старијом Српско-македонском масом.

Планина Коритњак простире се правцем северозапад-југоисток у висинским зонама од 250 до 808 метара надморске висине. Почиње северно од Нишке Бање, и наставља се југоисточно, као северозападни огранак Суве планине.

Ниш

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).

Налази се 237 km југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 596,73 km², укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 14 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.

Нишава

Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве. Извориште Нишаве налази се испод врха древног Хема или данашње Старе планине који се назива Ком. Овај врх је непосредно изнад данашњег бугарског села Гинци па се назива и Гинска река све док тече кроз територију Бугарске. У делу Годечке котлине река прави заокрет према западу и негде код граничног прелаза Калотина или српског Градина улази у Србију. Речни ток Нишаве одавде повезује градове Годеч, Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш да би коначно 10 km запдно од града Ниша упловила и спојила се са Јужном Моравом.

Нишка Бања

Нишка Бања је градско насеље у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према првим резултатима пописа из 2011. у бањи је живело 4.380 становника, према попису из 2002. 4.437 становника, а према попису из 1991. 4.179 становника.

Нишка Бања спада у II групу најразвијенијих бања Србије заједно са Бањом Ковиљачом, Буковичком Бањом и Матарушком Бањом, које, појединачно гледано, остварују преко 100.000 ноћења годишње, са релативно развијеном лечилишном функцијом, солидном материјалном базом и повољним положајем (близина комуникацијских праваца, градских насеља и других чинилаца).Природни лековити фактори у Нишкој Бањи су блага, умерено-континентална клима, термоминералне воде, природно минерално блато и лековити гасови. Лековите воде, које извиру са пет извора („Главно врело“, „Сува бања“, „Школска чесма“, „Бањица“ и „Пасјача“), припадају групи земноалкалних хомеотерми (36-38 °C), благо минерализованих, слабо радиоактивних са капацитетом од 56 литара у секунди.

Резервати природе Србије

Резервати природе су подручја са специфичним природним одликама који представљају очуване, јединствене, ретке, ендемореликтне и посебне целине, заштићене законом. Резерват природе може бити строги или специјални. Строги резервати су намењени искључиво очувању природног фонда и научно-истраживачком раду и посматрању. Специјални резервати имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум, а на основу намене могу се издвојити хидролошки, орнитолошки, геолошки, ихтиолошки, палеонтолпошки и др.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Тектонски облици рељефа Нишке котлине

Тектонски облици рељефа Нишке котлине настали су током бурне геолошке прошлости процесима, који су захватили њено дно и обод, а манифестовали су се убирањем, најахивањем, раседањем и разламањем скоро свих слојева.

Саставнице Нишаве
Притоке Нишаве
Котлине, сутеске, сужења
Клисуре
Језера
Паркови природе
Градови
Крашка врела
Термо-минерални извори
Специјални
резервати природе
Општи
резервати природе
Специјални
  • природни резервати
Научно-истраживачки
резервати
Резервати за
одржавање
генетског фонда
Строги
природни резервати
Објекти геонаслеђа Србије
Национални паркови
Предели изузетних одлика
Резервати природе
Споменици природе

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.