Језерска пастрмка

Језерска пастрмка или језерска златовчица (лат. Salmo trutta - morpha lacustris) брза, веома лепа слатководна риба која живи у бистрим, чистим језерима, а припада фамилији Salmonidae.

Језерска пастрмка
Bachforelle Zeichnung
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Salmo trutta

Опис и грађа

Језерска пастрмка има врло ситне крљушти, које чврсто належу на тело па их је стога тешко уочити. Први зракови у грудним, трбушним перајама, као и у подрепном перају су беле боје. Леђа су зеленкасто-црне боје, бокови тела сребрнкасти а трбух је бео.

У периоду мрешћења, мења донекле боју тела. На телу постоје ретко распоређене крупне розикасте пеге у облику слова икс.

Може да нарасте и до 1 m, али је обично мања од пола метра. Може достићи тежину до 10 kg, и старост до 15 година.

Навике, станиште, распрострањеност

Живи у мору, а за време мреста мигрира у слатке воде. Међутим, постоје и немиграторне слатководне форме, као оне које насељавају Бохињско језеро и Пливско језеро.

Типичан је становник хладних и кисеоником обогаћених вода. Иако претежно станује у језерима, могуће је наћи је и у рекама. Задржава се у близини обале, и то уз сама ушћа река. Путујући реком узводно на свом путу прескаче препреке.

Размножавање

Језерска пастрмка полно сазрева у старости од 3 до 5 година при дужини од 50 до 60cm. Мрести се на песковитом и шљунковитом дну језера, од октобра до јануара. Уз обалу полаже 3000 до 6000 јаја. Развој ембриона у јајним опнама траје од 65 до 72 дана.

Литература

Бубањ (језеро)

Језеро Бубањ је језеро које се налази у граду Крагујевцу 1 km од центра града.

Врело Вруљак

Врело Вруљак је систем подземних вода, који се налази у сливу ријеке Требишњице.

Гружанско језеро

Гружанско језеро је вештачко језеро у Србији код Кнића саграђено на реци Гружи.

Дофен (језеро)

Језеро Дофен (енгл. Dauphin Lake; франц. Lac Dauphin) је језеро на западу канадске покрајине Манитоба. Са површином од 519 км² је на десетом месту по величини у Манитоби. Језеро се налази на надморској висини од 260 метара, а од новембра до маја је прекривено ледом. У језеро се улива неколико мањих водотока, а главна отока и уједно веза са језером Винипегосис је река Мосеј.

Западно од језера налази се градић Дофен.

На језеру је развијен рекреативни риболов (штука, смуђ, гргеч и језерска пастрмка).

Дуленско језеро

Дуленско језеро је вештачко језеро, које је створено 1964. године, у циљу решавања проблема снабдевања града Крагујевца водом (данас се за то користе Гружанско језеро и језеро Водојажа). Дуленско језеро се налази 20 километара јужно од града Крагујевца.

То језеро се налази код села Дулене на Дуленској реци. Терен на подручју села Дулене и околних села је од вододрживих стена. Самим тим, то је било погодно место за подизање вештачког језера. Подигнут је насип величине 7 метара. Дубина језера је до 7 метара. Ширина је око 150 метара, а дужина око 350 метара.

Језеро је на надморској висини од 435 метара. Задњих година, због неодржавања језера природним путем, дошло је до његовог заравњивања. Зато се један део језера претворио у мочвару. Ако се ништа не учини, прети опасност да се целокупно језеро претвори у мочвару.

Ла Ронџ (језеро)

Ла Ронџ (енгл. Lake Ronge; франц. Lac La Ronge) је глацијално језеро у северном делу канадске провинције Саскачеван. Заузима површину од 1.414 км² и пето је по величини језеро у провинцији (после језера Атабаска, Реиндир, Вуластон и Кри). Површина језера лежи на надморској висини од 364 метра.Обала је веома разуђена, укупне дужине 1.015 км, док се на самом језеру налази укупно 1.305 мањих острва. Северни део обале је веома мочваран и део је заштићене природне зоне од провинцијског значаја, док је јужна обала доста сувља, издигнутија и мање разуђена. Језеро преко малене реке Рапид отиче ка реци Черчил и Хадсоновом заливу.

Године 1966. на месту где река Рапид истиче из језера подугнута је мања брана висине 3,1 метар, а њен основни задатак је одржавање стабилног нивоа воде у језеру. Брана је обновљена 2007. а саграђени су и нови рибњаци, чиме је омогућен комерцијални узгој рибе на језеру. Просечна дубина језера је око 14,6 метара, док максимална дубина ретко прелази 41 метар. Укупно сливно подручје језера је нешто преко 10.000 км².

Језеро је вероватно добило име од француског глагола ronger (у преводу глодати), а последица је вероватно бројне популације даброва која настањава воде и обале овог језера.

Кроз историју језеро је било центар трговине крзнима, посебно крзнима даброва. У зиму 1781/82. на његовим обалама су постојале две конкурентске станице за трговину крзнима. Њихови оснивачи су били Жан Етијен Ваден и Питер Понд. Ова делатност опстала је у овом подручју и до данашњих дана.

Највеће насеље које лежи на обалама овог језера је варошица Ла Ронџ која се налази на западној обали језера, те неколико мањих насеља.

Најважнија привредна делатност на језеру је спортски риболов. Неке од најбројнијих језерских рибљих врста су смуђ, штука, језерска пастрмка, манић и друге.

Нунавут

Нунавут (инуктитут: ᓄᓇᕗᑦ, енгл. Nunavut, франц. Nunavut), једна је од три канадских територија. Највећа је од свих канадских конституената и најновија је чланица федерације - званично од 1. априла 1999. године. То је прва значајнија промена политичке мапе Канаде од 1949. године и инкорпорације Њуфаундленда и Лабрадора.

Истовремено, Нунавут је далеко најмање настањена област у Канади и свету. На територији отприлике величине западне Европе настањено је свега 31.556 људи.

Највећи и главни град је Икалуит (Iqaluit)

Пастрмке

Породица пастрмки (лат. Salmonidae) обухвата добро покретне и брзе рибе са издуженим, танким телом. Станиште су им планинске реке и потоци, а неке врсте накнадно продиру и у море. Велики број представника ове породице живи у мору, а мрести се у слатким водама услед чега преваљују огромна растојања. Најпознатији у томе је лосос или морска пастрмка (лат. Salmo salar) који живи у Атлантском океану и на Пацифику (пацифички лосос). Када одрасту и постану спремни за размножавање, лососи крећу са океанске пучине ка обали, а затим узводно рекама до места где су се излегли пре одређеног броја година. Сматра се да чуло мириса игра пресудну улогу на способност ових риба да пронађу место свог рођења. Атлантски лосос се може мрестити неколико година узастопно, док пацифички тај пут прелази само једном у животу и после мрешћења умире. Лососи се популарно називају краљеви риба, како због свог укусног меса тако и због величанствених скокова које изводе пливајући узводно ка месту размножавања. Постоје подаци да су забележени скокови лососа дуги и по 3 m.

Речне пастрмке се налазе у горњем и средњем току река. Карнивори су (месождери). Велики део њихове исхране чине инсекти. Оне су показатељи да је вода чиста.

Поред лососа, породици пастрмки припадају (издвојене су само најпознатије врсте):

младица (Salmo hucho), која има црне пеге по телу и може достићи дужину до 2 m; живи у језерима и рекама које се уливају у Дунав;

поточна пастрмка (Salmo trutta fario), чија је дужина 30-40 cm;

језерска пастрмка (Salmo trutta lacustris);

калифорнијска пастрмка (Salmo irideus), која је пренета из Северне Америке и гаји се у рибњацима;

охридска пастрмка или летница (Salmo letnica), ендемит Охридског језера;

мекоусна пастрмка (Salmothymus obtusirostris);

белвица (Salmothymus ochridanus), такође ендемит Охридског језера;

липљен (Thymallus thymallus), који живи у брзим, хладним и бистрим рекама и потоцима; достиже тежину од 3-4 kg и дужину око 0,5 m.

поточна златовчица (Salvelinus fontinalis);

језерска златовчица (Salvelinus alpinus);

Потпећко језеро

Потпећко језеро је вештачко акумулационо језеро подигнуто на реци Лим на 2 km узводно од Прибојске Бање и 15 km од Нове Вароши, у Златиборском управном округу. За потребе ХЕ Потпећ, изграђена је бетонска гравитациона брана висине 46 m и дуге 215 m. Има акумулацију од 44 милиона m3 воде. Дужина језера је око 20 km. Налази се на 435,6 мнв. Површина језерског слива је 3.605 km2. Дужина језера износи 20 km, дубина 40 m, а површина 7,0 km2.С обзиром да поред бране пролази пруга Београд-Бар и магистрални пут који води од Београда до Црногорског приморја, има изразит потенцијал за развој транзитног туризма, који је тренутно недовољно искоришћен. Осим тога, погодно је за активни туризам и риболов. У језеру се могу уловити смуђ, сом и језерска пастрмка.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.