Језава

Река Језава (дугачка 47,5 km) припада Црноморском сливу. Десна је притока Дунава, у који се улива у Смедереву код тврђаве (са десне стране). Површина слива реке Језаве је 660 km². До 1897. године била је рукавац Велике Мораве, а тада је од ње одвојена насипом[1]. Језава је регулисана 1967. године, тако да се више не улива у Дунав, а на њеном бившем ушћу је изграђена марина.[2][3]

Поглед на Језаву са Смедеревске тврђаве.
Поглед на Језаву са Смедеревске тврђаве.
Језава
Smederevo Fortress map
План Смедеревске тврђаве са приказом ушћа Језаве у Дунав
Опште информације
Дужина47,5 km
Басен660 km2
Пр. проток23 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
УшћеДунав, код Смедерева
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаСмедерево
Притокевиди

Назив реке

Постоје приче да је назив река добила од језе коју је изазивала у народу својом плаховитошћу и честим изливањима и плављењима Годоминског поља и самог града Смедерева[2].

Притоке

Језава има притоке само са леве стране. Поред већих река, чији су сливови посебно третирани (Раља и Коњска река), ту спадају још и неколико саглашених и неколико некоординисаних речних токова. Од саглашених токова, најважнији су Петријевски и Вучачки поток (низводно од ушћа Раље), а од некоординисаних – све приточице узводно од ушћа Коњске реке.[4]

Види још

Референце

  1. ^ grupa autora. 1960. Jezava. u: Enciklopedija Jugoslavije, 4:491-492. Leksikografski zavod FNRJ: Zagreb.
  2. 2,0 2,1 Jezava - ubijena reka! www.sdcafe.rs
  3. ^ Mostovi na Jezavi www.sdcafe.rs
  4. ^ Smederevo ima dve Dame - jezavsku i dunavsku www.sdcafe.rs

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Аеродром Смедерево

Аеродром Смедерево (IATA: нема, ICAO: LYSD) се налази у месту Липе, на територији града Смедерева, Србија. Аеродром је лоциран на око 4,5 km југоисточно од центра Смедерева, близу пута 14 који повезује Смедерево–Ковин. Непосредно поред аеродрома налази се река Језава. Аеродром се користи за спортско-школско и тренажно летење авиона, хеликоптера, пољопривредних авиона, моторних змајева, као и за скокове падобранаца. У склопу аеродрома ради и аеро-клуб Смедерево.

Велика Морава

Велика Морава или само Морава, је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 km.

Градска лига Смедерево група Морава

Градска лига Смедерево група Морава је једна од укупно 52 Међуопштинске лиге у фудбалу. Међуопштинске лиге су шести ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. У лиги се такмиче клубови са простора Града Смедерева и којом управља Градски фудбалски савез Смедерева (ГФС Смедерево). Лига је формирана 2009. године и броји 8 клубова. Виши степен такмичења је Подунавска окружна лига.

Дунав

Дунав (нем. Donau, словен. Donava, свк. Dunaj, хрв. Dunav, мађ. Duna, украјински Дунай, рум. Dunărea, тур. Tuna, енгл. The Danube) је друга река по дужини у Европи након Волге. Настаје у Шварцвалду од својих изворишних кракова Брег и Бригах код града Донауешингена, Немачка. Дунав је дугачак око 2850 km, протиче кроз неколико централноевропских главних градова, пре него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини.

Дунав је у историји био једна од најсталнијих граница Римског царства. Река протиче кроз или чини границу 10 држава: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину.

Копајкошара

Копајкошара је насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Удаљено је 10-ак km западно од седишта општине. Према попису из 2011. било је 68 становника (према попису из 2002. било је 112 становника).

У атару села налазе се Самар пећина, водопад и извор пијаће воде поред излаза из ове пећине, камена композиција лучних облика налик прерасти на улазу у њу, пећински систем Језава, поток и још неколико мањих пећинских отвора.

Самар пећина, позната и под називом Милутинова пећина, уписана је у књизи „Гинисови рекорди” захваљујући спелеологу Милутину Вељковићу, по коме и носи ово друго име. Он је у њој провео 463 дана и тако поставио светски рекорд по времену боравка човека под земљом. Ова пећина је интересантна јер у њу пониру две реке. Тунелског је карактера са око 3 km дугим пећинским ходницима. У њој је пронађена до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња. Код излазног дела пећине Самар, који је приступачнији за туристе, уређено је излетиште са платоом, летњиковцем, бетонским степеницама са рукохватима, постављене су туристичке табле и друга обележја која су од значаја туристима. Излазни део је сипарни теснац, а десно од њега је велика пећинска поткапина за коју је везана легенда о сватовима на које се обрушио камен. Поменута камена композиција лучних облика настала је обрушавањем улазног дела пећине Самар. Од 1955. године пећински систем Самар заштићен је Решењем Завода за заштиту природе.Пећински систем Језава налази се на обронцима планине Калафат, удаљен 5 km од пећине Самар. Овај систем није довољно испитан. У селу постоји музеј у коме су на површини од 70 m2 изложени старински предмети, експонати, ношње итд.

Општина Велика Плана

Општина Велика Плана је општина у Подунавском округу у централној Србији, у Шумадији. Општина заузима површину од 345,5 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26.864 ha, а на шумску 3201 ha). Општина је смештена у плодној поморавској равници са просечном надморском висином од 110 m. Општину пресецају токови река Велике Мораве, Јасенице и Раче. Кроз општину пролази ауто-пут Е75 и железничка пруга Београд–Ниш, а у прошлости је пролазио Цариградски друм.

Општина Велика Плана је претежно пољопривредно подручје са једним градским и 12 сеоских насеља. Добро је развијена прехрамбена индустрија, као и индустрија грађевинских материјала. Сточарско-ветеринарски центар у Великој Плани је по значају светски центар за селекцију и оплемењивање расног састава сточног фонда.

Поморавље (област)

Поморавље или Велико Поморавље обухвата широку долину Велике Мораве од састава Јужне Мораве и Западне Мораве близу Сталаћа, до ушћа у Дунав. Велико Поморавље обухвата долину, а не слив реке. Висина земљишта је до 160 м надморске висине. На западу је ограничено Темнићем, планинама Јухором и крагујевачким Црним Врхом, као и шумадијским побрђем изнад Лапова, Велике Плане и Азање. Источну границу представљају родопске планине Рожањ и Буковик, затим карпатске планине Кучај и Баба, родопски Ресавски хумови и ниско земљиште ка Стигу.

Поплаве у Србији 2014.

Поплаве у Србији су дошле након обилних падавина и снажног циклона који је захватио централни део Балканског полуострва у другој половини маја месеца 2014. године. Падавине су обухватиле цео простор Србије и за 24 часа излучено је преко 100 литара кише по квадратном метру. Забележени су апсолутни падавински максимуми 15. маја у Београду (107,9), Лозници (110) и Ваљеву (108,2). Од последице набујалих река, клизишта и воде страдало је више од 30 особа. Проглашена је ванредна ситуација 15. маја.

Раља (река)

Раља је река у Шумадији (дугачка 51 km) и припада Црноморском сливу. Лева је притока Језаве, у коју се улива у Радинцу. Раља извире у селу Парцани. Пролази поред Раље (Сопот), Поповића, Мале Иванче, Малог Пожаревца, Дражња, Шепшина, Умчаре, Живковца, Биновца, Водња, Ландола, Коларе, Врбовца, Раље (Смедерево), Радинца и Вранова. Површина слива реке Раље је 310 км².

Самар пећина

Самар пећина је пећина у јужној Србији. Налази се у атару села Копајкошара, на обронцима планине Калафат, на 15 км од Сврљига. Самар је речна, проточна пећина кроз коју протиче река Копаја. Дужина пећине је 3.463 метара.

Сараорци

Сараорци су насељено место града Смедерева, Подунавског округа (до 1968. године општина Велика Плана). Насеље се налази у алувијалној равни Велике Мораве, удаљено 25 km од Смедерева. Према попису из 2011. село броји 2107 становника. Кроз сараорачки атар данас протичу две реке: Језава и Велика Морава.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

ФК Јединство

ФК Јединство се односи на више фудбалских клубова:

ФК Јединство Бела Паланка

ФК Јединство Бијело Поље

ФК Јединство Бошњаце

ФК Јединство Бродац

ФК Јединство Брчко

ФК Јединство Владимирци

ФК Јединство Вршац

ФК Јединство ГВД Грејач

ФК Јединство Доња Мутница

ФК Јединство Жеравица

ФК Јединство Каћ

ФК Јединство Коњевићи

ФК Јединство Нови Бечеј

ФК Јединство Орешац

ФК Јединство Оџак

ФК Јединство Параћин

ФК Јединство Платичево

ФК Јединство путеви Ужице

ФК Јединство Рума

ФК Јединство Светозар Милетић

ФК Јединство Смедерево – бивши назив за ФК Језава Смедерево

ФК Јединство Стара Пазова

ФК Јединство Станишић – бивши назив за ФК Станишић

ФК Јединство Сурчин

ФК Јединство Уб

ФК Јединство Црквина

ФК Јединство Штитарили:

ФД Јединство Смедерево – бивши назив за ФК Смедерево 1924или:

НК Јединство Бихаћ

НК Јединство Свети Криж Зачретје

НК Јединство Доњи Михољац

НК Јединство Омладинац Недешћина

ФК Језава

ФК Јединство преусмерава овде. За остала значења види ФК ЈединствоФК Језава је српски фудбалски клуб из Смедерева. Tренутно се такмичи у Градској лиги Смедерево група Морава, шестом такмичарском нивоу српског фудбала.

Хидролошка пиратерија

Дужина сваке реке, по правилу, постаје све већа, јер се она својим извориштем усеца постепено у развође. Тако се догађа да река регресивном ерозијом пробије развође, уђе у долину суседне реке и прихвати њене воде. Ова појава је позната под именом пиратерија.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.