Једнодомни систем

У државама које имају једнодомни систем, такође уникамерални систем или уникамерализам (лат. uni — један + лат. camera — комора, дом), законодавну власт држи један дом, тј. нема горњег дома.[1] Овај систем се примењује у малим државама. Једнодомни систем постоји у оним државама у којима нема потребе за више од једног дома.

Unibicameral Map
     Земље са дводомним системом     Земље са једнодомним системом      Земље са једнодомним системом и консултативним телом      Без законодавства

Концепт

Једнодомни системи постоје тамо где нема федералних јединица или нема привилегованих слојева друштва. Други домови су обично настајали да би се дала једнака права народу као и аристократама. Главна предност једнодомног система је у томе што чим закон прође, одмах ступа на снагу, док у дводомном систему један дом може прихватити закон а други га одбити. Многе комунистичке земље као Народна Република Кина и Република Куба имају једнодомну скупштину, зато што комунистичке владе тих земаља сматрају да други дом даје већа права аристократији. Главна слабост једнодомног система јесте чињеница да онај ко контролише скупштину, контролише и извршну власт.

Земље са једнодомним системом

Отприлике половина земаља света има једнодомни систем, укључујући најмногољуднију, НР Кина и најмању Ватикан.

Види још

Референце

  1. ^ „Legislatures, Bicameral and Unicameral”.
Врховна рада Украјине

Врховна рада Украјине (укр. Верховна Рада України, дословно Врховна скупштина Украјине), једнодомо је народно представништво Украјине, које се састоји до 450 посланика и једини је законодавни орган власти државе.

Врховна рада формира владу земље — Кабинет министара Украјине — и нагледа њене дјелатности.

Дводомни систем

У државама које имају дводомни систем, такође бикамерални систем или бикамерализам (лат. bi — два + лат. camera — комора, дом), законодавну власт држе два дома, доњи и горњи дом. Овај систем се примењује у великим државама. Дводомни систем постоји у оним државама у којима има потребе за више од једног дома.

Европски парламент

Европски парламент (ЕП) је једина непосредно бирана, парламентарна институција Европске уније. Заједно са Саветом Европске уније, он чини дводомну законодавну грану институција Уније и описиван је као једно од најмоћнијих законодавних тела на свету.Парламент и Савет чине највише законодавно тело унутар Уније. Међутим, њихове моћи су ограничене на овлашћења која су земље чланице пренеле на Европску заједницу. Стога Парламент има мало утицаја на области политике које су земље чланице задржале, или су унутар друга два од три стуба Европске уније. За разлику од већине националних парламената, Европски парламент нема право законодавне иницијативе, и иако је он „прва институција“ Европске уније (која се прва наводи у Уговорима и има церемонијално првенство над свим моћима на европском нивоу), Савет има веће моћи у областима законодавства у којима се не примењује процедура коодлучивања (са једнаким правима измена и одбацивања).

Од 1970. године, Европски парламент, заједно са Саветом, има контролу над буџетом ЕУ, и на крају процедуре, усваја буџет у целини. Парламент такође врши демократски надзор над Европском комисијом, укључујући и право вета над постављењем Председника и целокупног састава Комисије, као и право изгласавања неповерења Комисији. ЕП практикује и политички надзор над свим другим институцијама Уније.

Парламент чини 754 чланова Европског парламента, који представљају друго по величини демократско бирачко тело на свету (након Индије) и, са 342 милиона грађана са бирачким правом, највеће наднационално бирачко тело у историји. Парламент се бира на непосредним изборима са универзалним бирачким правом, сваких пет година од 1979. Избори за Европски парламент одржавају се у свакој држави чланици посебно, независно (мада понекад истовремено) од националних или локалних избора. У Парламенту су представници више великих свеевропских политичких групација, као и најважнијих политикчих странака земаља чланица.

Седиште Европског парламента је у Стразбуру, где се и одржавају редовне месечне пленарне, гласачке, четвородневне седнице, како је прописано протоколом у Амстердамском уговору. Из практичних разлога, међутим, током већег дела месеца, припремне законодавне радње, седнице одбора, и додатне пленарне седнице се одржавају у Бриселу, где су лоциране и остале институције Уније. Секретаријат Европског парламента, који упошљава највећи део особља, налази се у Луксембургу. Цена одржавања два седишта, и честог сељења свих чланова ЕП и особља од једног до другог брине бројне посматраче. Европски парламент је неколико пута захтевао право да сам одреди место заседања и елиминише систем са два седишта, али су европске владе то право задржале за себе.

Кнесет

Кнесет (хебр. הַכְּנֶסֶת [haˈkneset], скупштина или вијеће; арап. الكنيست‎, al-K(e)neset) је једнодомно народно представништво Израела. Као законодавну грану израелске власти, кроз Кнесет пролазе сви закони, бира предсједника државе и владе (мада предсједника владе свечано поставља предсједник државе), одобрава Кабинет и надгледа рад владе. Поред тога, Кнесет бира Државног контролора. Такође има моћ да укине имунитет својим члановима, да смјени предсједника и Државног контролора, распусти владу у случају конструктивног изгласања неповјерења, да распусти свој сазив и сазове нове изборе. Предсједник Владе може распустити Кнесет. Међутим, док се избори не заврше Кнесет води овлашћења у свом дотадашњем саставу. Сједиште Кнесета је у Гиват-Рами, Јерусалим.

Народна скупштина Мађарске

Народна скупштина Мађарске, државни сабор (мађ. Országgyűlés) је једнодоман и има 199 заступника. Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржавају се сваке 4 године.

Народна скупштина Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Народна скупштина Републике Српске

Народна скупштина Републике Српске је највише представничко тијело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Српској. Састоји се из 83 народна посланика.

У актуелни десети сазив изабрани су посланици са седам изборних листа. Парламентарну већину чине посланици са пет листа:

Савез независних социјалдемократа (СНСД),

Демократски народни савез (ДНС)

Социјалистичка партија (СП).

Уједињена Српска (УС)

Народни демократски покрет (НДП)

ДЕМОС (ДЕМОС)

Парламент Мозамбика

Скупштина Републике Мозамбик (порт. Assembleia da República) најважнији је законодавни орган власти у Републици Мозамбик. Скупштина је једнодомна и има 250 посланика који се бирају на изборима по пропорционалном систему на период од 5 година. Изборни цензус за парламент је 5% гласова од свих изашлих бирача. Званични назив институције до 1994. био је Народна скупштина (порт. Assembleia Nacional Popular).

У Парламенту тренутно мандате имају три политичке партије: ФРЕЛИМО, РЕНАМО и Демократски покрет. Функцију председника Парламента од 2010. обавља Вероника Макамо испред владајуће партије ФРЕЛИМО.

Риксдаг

Риксдаг (швед. riksdagen), односно шведски Риксдаг (швед. Sveriges riksdag) је законодавни орган и врховни орган одлучивања Краљевине Шведске. Од 1971. године Риксдаг је једнодомни парламент са 349 посланика (швед. riksdagsledamöter) који се бирају пропорционално. Мандат траје фиксно четири године.

Седиште Риксдага је у Дому парламента (швед. Riksdagshuset) на острву Хелгеандсхолмен у централном делу Стокхолма. Риксдаг вуче своје историјске корене од седнице феудалне сталежи 1435. године у граду Арбога у средишњем делу Шведске. Након реформи 1866. године, Риксдаг сталежи бива подељен у два дома, први (швед. Första Kammaren) и други дом (швед. Andra Kammaren). Свој садашњи, једнодомни облик Риксдаг добија 1970. године.

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је највиши представнички орган Војводине. Чини је 120 посланика.

На изборима за посланике у Скупштини АП Војводине 6. маја 2012. године по пропорционалном изборном систему у покрајини, као једној изборној јединици, изабрано је 60 посланика, на основу листе политичких странака, коалиција политичких странака и група грађана. По већинском систему, 20. маја, изабрано је такође 60 посланика, између појединачно утврђених кандидата у 60 изборних јединица. Нови сазив покрајинског парламента конситутисан је 22. јуна 2012. године.

Председник скупштине је Иштван Пастор, лидер Савеза војвођанских Мађара. Потпредседници су Дамир Зобеница, Снежана Седлар, Александра Ђанковић, Душан Јаковљев, Смиљана Гламочанин Варга, Мирослав Васин, Иван Стијеповић, а генерални секретар скупштине је Никола Бањац.

Скупштина Аутономне Покрајине Косово и Метохија

Скупштина Аутономне Покрајине Косово и Метохија је скупштина Удружења локалних самоуправа и општинских власти на Косову и Метохији.

Настала је у Косовској Митровици (у северном Косову) и представља српске општине које одбијају једнострано проглашење независности Косова. Скупштина се састоји од 45 представника делегираних од стране 26 општина.

Већина делегата су етнички Срби, али присутни су и представници Горанаца, Бошњака и ромских заједница.

Председник СЗО АП КиМ је Радован Ничић, док Министарство за КиМ и министар Горан Богдановић примењују законе које доноси СЗО АП КиМ.

Скупштина Републике Косово

Скупштина Републике Косово (алб. Kuvendi i Republikës së Kosovës) законодавна је институција на територији Косова и Метохије под влашћу привремених органа самоуправе тзв. „Републике Косово“. Скупштина има 120 посланика, од чега се 100 бира непосредно на изборима док је 20 места резервисано за мањинске националне групе:

10 посланичких места за Србе

4 посланичких места за Роме, Ашкалије и Египћане

3 посланичких места за Бошњаке

2 посланичких места за Турке

1 посланичких места за Горанце

Скупштина Црне Горе

Скупштина Црне Горе је највиши законодавни и уставотворни орган у Црној Гори. Једнодомна је и састоји се од 81 посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Скупштина града Београда

Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града.

Скупштина има 110 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године.

Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.

Скупштина града Новог Сада

Скупштина града Новог Сада је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града.

Скупштина има 78 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године.

Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.

Собрање Републике Северне Македоније

Скупштина Северне Македоније (мкд. Собрание на Република Северна Македонија) је највиши законодавни и уставотворни орган Северне Македоније. Према Уставу Републике Северне Македоније парламент је једнодоман и може бити састављен од 120 до 140 посланика. Међутим у свим досадашњим сазивима у скупштини се налазило по 120 посланика. Посланици се бирају на општим и непосредним изборима путем тајног гласања. Мандат посланицима траје четири године.

Зграда Скупштине Северне Македоније се налази у Скопљу.

Хрватски сабор

Хрватски сабор (до 1990. — Сабор Хрватске) је представнички орган грађана Хрватске и носилац законодавне власти у Републици Хрватској. Хрватски сабор је једнодомни законодавни орган с најмање 100, а највише 160 посланика. Посланици се бирају на темељу општег и једнаког бирачког права на непосредним изборима тајним гласањем, на раздобље од четири године.

Према Уставу Републике Хрватске, Сабор сваке године заседа током два раздобља:

15. јануар — 15. јул;

15. септембар — 15. децембар.Изван раздобља редовног заседања, Сабор може заседати и ванредно на захтев председника Републике, Владе или већине посланика. Председник Хрватског сабора може уз претходно прибављено мишљење клубова посланика парламентарних странака, сазвати Хрватски сабор на ванредно заседање.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.