Једначење сугласника по звучности

Једначење сугласника по звучности (или асимилација) је гласовна промена у српском језику у којој се шумни сугласници, који се разликују по звучности, једначе тако што се први сугласник из пара замењује својим парњаком који је по звучности једнак другом сугласнику из пара.

У српском језику, сугласници се према звучности деле на:

  • звучне сугласнике (б, г, д, ђ, ж, з, џ),
  • безвучне сугласнике (п, к, т, ћ, ш, с, ч, ф, х, ц).

Звучни су и сви сонанти, али они не учествују у овој гласовној промени.

Обезвучавање

Промена звучног у безвучни сугласник назива се обезвучавање. Примери:

  • б прелази у п (врабац—врапца);
  • д прелази у т (гладак—глатка);
  • з прелази у с (низак—ниска);
  • ж прелази у ш (троножац—троношца);
  • ђ прелази у ћ (Боговађа—Боговаћки);
  • џ прелази у ч (наручити—наручбина—наруџбина)
  • г прелази у к (други—друкчије).

Овако измењена основа се зове обезвучена основа, а префикс се назива обезвучени префикс.

Озвучавање

Промена из безвучног у звучни сугласник се назива озвучавање. Примери:

  • п прелази у б (топ—тобџија);
  • т прелази у д (сват—свадба);
  • с прелази у з (сгурати—згурати);
  • ш прелази у ж (за душу—задужбина);
  • ћ прелази у ђ (жеђ—жеђца—жећца);
  • ч прелази у џ (сведочити—сведоџба);
  • к прелази у г (бурек—бурегџија).

Овако измењена основа се назива озвучена основа а префикс — озвучени префикс.

Безвучни сугласници ф, х и ц немају звучне парњаке, па гласовна промена изостаје када се они нађу испред звучног сугласника (на пример: Арифбеговић, Врхбосна, Крауцбергер); наравно, ово се не односи на ситуацију када се звучни сугласник нађе испред неког од њих, када редовно долази до промене (као што се види из неких од примера у претходном делу, на пример: разјединити се - расформирати, подлетети - потхранити, извући - исцурети).

Одступања

  • Једначење се никад не примењује на сугласничке групе дс и дш: средство, људски, одступити, подшишати.
  • У некој мери ни сугласник ђ не једначи се испред с (као у примеру вођство), али овај сугласник се врло ретко налази у таквом положају па и не можемо говорити о системском правилу.
  • На саставу сложеница код којих се осећа пауза између делова, једначење се не примењује (како у писању тако у изговору): политбиро, али претчас.
  • Једначење се не врши уколико би се тиме добила два иста сугласника чијим би се даљим упрошћавањем дошло до неприхватљиве окрњености првог форманта: подтачка (не „поттачка“, нити „потачка“ јер би изгледало да је префикс по-), субполаран (не „супполаран“, нити „суполаран“ јер би изгледало да је префикс су-).
  • У префиксима ад-, дис-, јурис-, транс- и пост- не долази до једначења: адхеренција, дисгресија, јурисдикција, трансгресија, постдипломац.
  • У новијим туђицама врло често не долази до једначења: драгстор, нокдаун, брејкденс, гангстер.
  • У страним властитим именима сугласници с, з, ш и ж по правилу се једначе, али ипак остају неизједначени када би њихово једначење повукло и једначење суседног сугласника: Потсдам, Питсбург (јер би једначење изазвало и претварање т у д, чиме би се добили неприхватљиви облици „Подздам“, „Пидзбург“).
  • Остале сугласнике у несловенским именима властитим не треба једначити: Вашингтон, Редфорд, Тбилиси, Бриџстоун.
  • Код многих словенских личних имена и њихових придева нема једначења сугласника по звучности: Кадчић, Кадчићев (за разлику од имена Качић).
  • У облицима промене многих имена места такође нема једначења сугласника по звучности: Забрдац - Забрдца - Забрдцу.
  • У именима предузећа исто нема једначења сугласника по звучности: Инвестбанка, Инвестбиро (мада су наведени примери такође и сложенице).
  • И у придевима сложеним са префиксом без- који се налази испред придева изведених из именица страног порекла које почињу сугласником с, нема једначења сугласника по звучности: безсерифни (због значењске границе стварања паузе између префикса и основног придева).
  • И код сложених презимена и географских имена код којих се осећа пауза између делова, сугласнике такође не треба једначити: Малићбеговић, Андрићград.
Асимилација (вишезначна одредница)

Асимилација, реч преузета из латинског similis – слично, и може да значи:

Асимилација (биологија) - постепену трансформацију страних материја у телу у властите материје;

Асимилација (учење) - интеграција људског искуства и спознаје;

Асимилација (лингвистика) или једначење сугласника по звучности - промена у српском језику у којој се шумни сугласници, који се разликују по звучности, једначе;

Асимилација (културолошка) - процес утапања мањинских и других маргинализованих група у преовлађујући културни модел;

Асимилација (социолошка) - губитак једног дела друштвене (или етничке) посебности или замена те посебности другим карактеристикама друштва, мешање племена;

Асимилација (вулканизам) - процес разблажење концентрација штетних гасова и пара;

Асимилација (ока) -

Гласовна промена

Гласовне промене или алтернације су низ промена гласова (губљење, појављивање, сажимање) које се дешавају у многим језицима. Резултат гласовних промена је појављивање другог гласа у речима на месту неког гласа који се логички очекује да се ту појави. На пример, множина именице ученик је ученици, а не ученики, јер долази до гласовне промене којом очекивани плозив /k/ постаје африкат /ts/. У свим гласовним променама постоје изузеци, а оне могу бити изражене у писму (као у јужнословенским), али најчешће нису (као у источнословенским, западнословенским, али и другим језицима).

Граматика српскохрватског језика

Српскохрватски језик је јужнословенски језик са донекле комплексним глаголским и именичким системима. Граматика српскохрватског језика се дели на морфологију (са творбом речи), фонетику (са фонологијом) и синтаксу. Граматика се иначе дели на морфологију, фонологију и синтаксу, али се понекад изучава заједно са фонетиком, семантиком и прагматиком.

Српски језик

Српски језик припада словенској групи језика породице индоевропских језика.Српски језик је званичан у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори и говори га око 12 милиона људи. Такође је мањински језик у државама централне и источне Европе.Матично писмо српског језика јесте азбука реформисана од стране Вука Караџића док је у употреби и хрватска азбука такође позната као Гајица.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.