Јеврејски календар

За данашњи облик јеврејског календара каже се да га је увео синедрионски првосвештеник Хилел II негде око 359. године н. е. Користе га Јевреји широм света за одређивање датума верских празника и званични је календар државе Израел. Овај календар је комбинованог луни-соларног типа, што значи да би његова просечна година требало да одговара тропској години, а месеци синодичком. То је веома компликован захтев, па је такав и сам календар. Проста година Јеврејског календара има 353, 354 или 355, а преступна 383, 384 или 385 дана. Три различита трајања називају се скраћена, обична и пуна година. Проста година има 12, а преступна 13 месеци. Сваки месец почиње, отприлике, у време младог месеца. Називи месеца и број дана у њима дати су у следећој табели:

Назив Скраћена година обична година пуна година
Тишри 30 30 30
Хешван 29 29 30
Кислев 29 30 30
Тевет 29 29 29
Шеват 30 30 30
(Адар I) 30 30 30
Адар II 29 29 29
Нисан 30 30 30
Ијар 29 29 29
Сиван 30 30 30
Тамуз 29 29 29
Ав 30 30 30
Елул 29 29 29
Укупно: 353 / 383 354 / 384 355 / 385


Месец Адар I постоји само у преступној години, док се у простој месец Адар II зове просто „Адар”. У обичној години месеци имају наизменично 29 и 30 дана. У пуној години месец Хешван има један дан више, а у скраћеној Кислев један дан мање. Преступне су оне године које при дељењу са 19 дају остатак 0, 3, 6, 8, 11, 14 или 17. Први дан у јеврејској години је 1. тишри (Рош а’Шана), мада се као нова година слави и 15. шеват (Ту Б’шеват). Јеврејски дан не почиње у поноћ, већ заласком сунца. Први дан у години, Рош а’Шана, одређује се на следећи начин:

  1. Година почиње на дан младог месеца који пада отприлике 354 дана (или 384 ако је претходна

година била преступна) након почетка претходне године.

  1. Ако млад месец пада после подне тога дана, година почиње један дан касније.
  2. Уколико тај дан пада у недељу, среду или петак, година почиње (још) један дан касније.
  3. Уколико би претходна година требало сада да има 356 дана, што није дозвољено, почетак нове година се помера за два дана уназад.
  4. Уколико би претходна година требало да има 382 дана, што није дозвољено, нова година почиње један дан касније.

За датум младог месеца се узима израчуната вредност, а не прави датум. Треба знати да Јевреји један сат деле на 1080 „делова”. Према јеврејском веровању, млад месец којим је почела прва година по настанку света појавио се 5 сати и 204 дела сата након заласка сунца (што ће рећи негде близу поноћи 6. октобра 3761. п. н. е.). Сваки наредни млад месец израчунава се тако што се на ово време додаје дужина трајања синодичког месеца од 29 дана 12 сати и 793 дела сата. У јеврејском календару године се броје од настанка света за који се верује да је био 3761. п. н. е. Те године је почела 1. АМ (Anno Mundi – година од настанка света). Године 2003. почела је јеврејска година АМ 5764.

Јеврејски

Јеврејски може да се односи на:

Јеврејски језик

Јеврејски алфабет

Јеврејски бројеви

Јеврејски календар

Јеврејски универзитет у Јерусалиму

Вавилонски календар

Вавилонски календар је био лунисоларни календар са годинама које су се састојале од 12 лунарних месеци, плус један додатни месец уметан првобитно по декрету а касније по правилу. Месеци су почињали када би први пут био виђен срп младог Месеца ниско над западним хоризонтом о заласку Сунца. Календар је заснован на сумерском претходнику (Ур III) сачуваном у Шулгијевом Ума календару из око 21. века п. н. е.

Година је почињала у пролеће и подељена је у reš šatti ("почетак"), mišil šatti ("средина") и kît šatti ("крај године"). Ипак, у топлој Месопотамији је било уобичајено да се година дели на два годишња доба - „лето“, које је обухватало време жетве јечма (друга половина маја или почетак јуна) и „зиму“, друго полугодиште године. У Асирији су се рачунала три годишња доба а у хладнијој Анадолији четири. У време Сумерије, финансијска нова година је почињала два месеца после жетве јечма, а у неке друге сврхе пре или у време жетве.Име за „месец“ је било arxu (status constructus arax - /арах/). Да је календар настао у бабилонским а не асирским временима се види по чињеници да је главном асирском божанству додељен „сувишни“ преступни месец. Током Вавилонског ропства Јевреја у 6. веку п. н. е, бабилонски називи месеци су усвојени у хебрејски календар.

У табели су дати називи месеци и (где је доступно) сумерски облик, значење, зодијачки знак и ком богу су посвећени :

Календар је до 5. века п. н. е. био сасвим посматрачки, али од око 499. п. н. е. календар је регулисан лунисоларним циклусом од 19 година са 235 месеци. Овај циклус се назива Метонски (метонички, Метонов) циклус по атинском астроному Метону (432. п. н. е.) али могуће да је он чуо за њега од Вавилонаца. После не више од три изолована изузетка, календар је од 380. п. н. е. (у време персијске владавине) регулисан без изузетка. Од тада је нова година (1. нисану) уредно осцилирала око пролећне равнодневице. Унутар циклуса од 19 година, уметан је месец Адару 2, осим у 17. години циклуса, кад је уметан Улулу 2, што је остатак бипартиције године.

Током овог периода, први дан (почиње заласком Сунца) сваког месеца је и даље био онај дан када је први пут био опажен срп младог Месеца - календар никада није користио предодређени број дана у неком месецу.

Ебер

Ебер (хебр. עֵבֶר, арап. هود) или Хебер, је библијска личност, чукунунук Нојев, праунук Семов и отац Пелег и Јоктанов . Био је предак Аврамов, који се сматра оцем Јевреја и Арапа.

По јеврејској традицији, Ебер, праунук Семов, одбио је помоћи при градњи Вавилонске куле, па се његов језик није измешао након њеног пада. Он и породица су очували исконски људски језик. Након тога се језик називао Хебрејски односно Јеврејски од Ебер, Хебер, или како га неки називају Еденски или Адамски језик.)

Име „Ебер“ заједно с изразом Хапиру истраживачи Библије сматрају кореном речи "јеврејски", а „ебер“ се најчешће тумачи као „бок“ или „онострано“, али исто тако и као преко, супротна страна или прелаз.

У неким преводима Новог завета, наводи се као Хебер ([Лука 3:35] „“... син Серуг, син Реу, син Пелег, син Хебер, син Шелах...)“. Међутим, не би га требало мешати с Хебером из Старог завета, унуком Ашериовим (Књига постања 46:17) Синови Ашерови: Јимна и Јишва и Јишви и Бериа и њихова сестра Сера. И синови Беријини: Хебер и Малкиел).

Верује се да је Ебер оснивач града Хеброн и да је име добио по њему.

Према традицији, Ебер је умро у 464-тој години живота, када је Јаков имао 20 година. Јеврејски календар смешта тај датум у 1817. п. н. е..

Календар

Календар је уређен начин бројања времена и именовања одређених временских периода, уобичајено дана. Календар је систем организовања дана у друштвене, религиозне, економске или административне сврхе. То се ради давањем имена периодима времена, типично дана, недеља, месеца и година. Овај временски период се обично зове календарски датум. Календарски датум је ознака једног, одређеног дана унутар календарског система. Датуми су скоро увек засновани на опаженом кретању небеских тела и на њиховом понављању. Често се и комад папира или картона на коме је одштампан систем датума зове календар. Чињеница да број дана у години није цео број је узрок постојања многих врста неусклађених календара, а такође и још увек нерешеног проблема идеалног календара. Постоји више предлога календарских реформи.

Периоди у календару (као што су године и месеци) су обично, мада не неопходно, синхронизовани са циклусом Сунца или Месеца. Најзаступљенији тип премодерног календара је био лунисоларни календар, лунарни календар у коме је повремено додаван један интеркаларни месец да би се одржала синхронизација са соларном годином током дужих временских периода.Три принципална календара у најширој употреби у данашње време су Грегоријански, Јеврејски, и Исламски календари. Сам термин календар потиче од calendae, термина за први дан месеца у Римском календару, што је повезано са глаголом calare „позивати“, у смислу „позивања“ новог месеца кад се први пут види. Латинска реч calendarium има значење „књиговођство, регистрација“ (будући да су рачуни били подмиривани, и дугови прикупљани на крају сваког календарског месеца). Латински термин је прихваћен у старофранцуском као calendier и одатле у средњоенглеском као calender од 13. века (правописни облик calendar се јавља у рано модерном енглеском језику).

Менахем Мендељ Шнерсон

Менахем Мендељ Шнерсон (хебр. מנחם מנדל שניאורסון) или Цемах Цедек (хебр. הצמח צדק) био је кабалист и трећи рабин хасидског покрета код Јевреја-Хабад. Рођен је у Љозни, Могиљовска губернија, Руска Империја 9. септембра 1789, оцу Шолому Шахни и мајки Девори Леји (кћерки Шнеур Залмана). Умро је 17. марта 1866. у селу Љубавичи, Руска Империја.

Месеци

Месец је јединица за време која се користи за календаре, и која је повезана са природним периодом кретањем Месеца на небу. Традиционални концепт се појавио са циклусом месечевих мена; такви месеци су синодички и трају ~29,53 дана. Из ископаних штапова, истраживачи су закључили да су људи рачунали дане у вези са Месечевим менама још у палеолиту. Синодички месец је и даље основа за доста календара.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.