Јеврем Ненадовић

Јеврем Ненадовић (Бранковина, 27. септембар 1793Београд, 6. април 1867), је био политичар и војвода ваљевски и тамнавски, председник Апелационог суда и државни саветник.

Син Јакова Ненадовића, војводе из Првог српског устанка.

Јеврем Ненадовић
Јеврем Ненадовић
Јеврем Ненадовић
(фотографија Анастаса Јовановића, око 1855)
Биографија
Датум рођења27. септембар 1793.
Место рођењаБранковина
Османско царство, данас Србија
Датум смрти6. април 1867. (73 год.)
Место смртиБеоград
Кнежевина Србија
РелигијаПравославац

Биографија

Књигу је почео учити у кући очиној, у свог братучета Проте Матеје; Продужио је у Купинову у Срему, а свршио је два разреда гимназије у Карловцима.

Рођен у кући која је дала толике раднике у народним пословима, Јеврем је и сам врло рано почео мешати се у борбу са Турцима, и у послове управне.

Године 1811, кад је Јаков тргнут из народа у савет, за попечитеља унутрашњих послова, Јеврем је постављен за војводу у ваљевској Тамнави, и обично је чувао границу од Сокола и од Дрине. Син Јаковљев а, доцније, и зет Младенов, Јеврем је био у тако згодном положају да му ни једна од оновремених јаких странака није могла никад ни у чему наудити. По нарави пак био је човек миран и благ, те никога није особито дражао против себе.

За њега једном рече покојни Баталака:

„— Јеврем је био срећан целог века својега; никад никаква недостатака није зазнао: син Јаковљев, зет Младенов, и под старост таст кнежев — свакад је имао све што му је требало!”

Године 1813, пребегао је и Јеврем у Срем, и, с оцем својим отишао у Русију. Кад се одонуда вратио, у августу 1831, постао је председник суда, у Ваљеву, па је доцније, био и државни саветник, у Београду.

Кћи његова Персида, била је са Александром, Карађорђевим сином, који је, као Кнез владо у Србији од 18421858.

Године 1858, добио је пензију, и после је живео у Београду.

Јеврем Ненадовић је издахнуо 1867, баш оног дана када је Кнез Михаило примивши од Турака београдски град, развио на њему српску заставу.[1]

Породица

Родитељи

Jakov Nenadović.jpg

Супружник

име слика датум рођења датум смрти
Јованка Миловановић

Деца

Persida Karadjordjevic.jpg

Види још

Референце

  1. ^ М.Милићевић,Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.

Спољашње везе

Ђорђе П. Карађорђевић

Принц Ђорђе Карађорђевић (Цетиње, 27. август/8. септембар 1887 — Београд, 17. октобар 1972) је био први син краља Петра I и Зорке, кћери црногорског краља Николе I.

Био је престолонаследник Краљевине Србије од 1903. до 1909. када се одрекао права на престо у корист млађег брата Александра.

Јаков Ненадовић

Јаков Ненадовић (Бранковина око 1765 — Бранковина, 1836) је био војвода из Првог српског устанка и председник Правитељствујушчег совјета сербског. Млађи брат Алексе Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (после победе над Турцима код Свилеуве 1804.) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и личности Западне Србије. Добијао је муницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ у марту напао Шабац.

После Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет. 1810. године Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на мјесто Младена Миловановића за председника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. године, и постао попечитељ (министар) унутрашњих послова. Током устанка Јаков Ненадовић је у борбама заробио један француски топ са француском посадом које је Наполеон Бонапарта послао Турцима у испомоћ. Судбина артиљераца је непозната, али се зна да је Јаков топ закопао и да га је после устанка ископао Петар Николајевић Молер и користио у Другом српском устанку. После пропасти Првог српског устанка 1813. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће 1814. године је стигао у Бесарабију. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара Александра I у Петрограду 1816. године. У Хотину, у Бесарабији је живео све до 1831. године, а потом се вратио у Србију. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини, поред цркве.

Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793—1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић (1813—1879), удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806—1885), Карађорђевог сина.

Јелена Карађорђевић

Јелена Карађорђевић (Цетиње, 23. октобар/4. новембар 1884 — Ница, 16. октобар 1962) је била ћерка краља Петра I и Зорке, кћери црногорског краља Николе I.

Била је старија сестра принчева Ђорђа и Александра, каснијег краља Александра I. Јелена била је сестричина Анастасије Петровић, супруге великог кнеза Николаја Николајевича Млађег, унука цара Николаја I, и Милице Петровић, супруге великог кнеза Петра Николајевича, исто унука Николаја I; обе су упознале Распућина са царицом Александром. Јелена се удала за принца Ивана Константиновича и била је позната као принцеза Јелена Петровна.

Јелисавета Карађорђевић

Јелисавета Карађорђевић (Београд, 7. април 1936) је једина ћерка кнеза Павла Карађорђевића и кнегиње Олге од Грчке и Данске.

Александар (Павлов) Карађорђевић

Александар П. Карађорђевић (Лондон, 13. август 1924 — Париз, 12. мај 2016) био је најстарији син кнеза Павла Карађорђевића и Кнегиње Олге.

Андреј Карађорђевић

Андреј Карађорђевић (Блед, 28. јун 1929 — Ервајн, Калифорнија, 7. мај 1990) је био југословенски принц, трећи и најмлађи син југословенског краља Александра I Карађорђевића и Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића.

Арсен Карађорђевић

Арсеније Карађорђевић – Арсен (Темишвар, 4/16. април 1859 — Париз, 19. октобар 1938) био је син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде (рођене Ненадовић), рођени брат краља Петра I.

Велика школа Ивана Југовића

Велика школа Ивана Југовића је била први заметак високе наставе у Србији. Југовићева Велика школа је основана 1808. године у Београду и била је школа посебног карактера.

Знамените личности Београдског пашалука

Знамените личности Београдског пашалука представља списак свих личности, турских и српских, које су на овај или онај начин управљали Београдским пашалуком и његовим деловима.

Клеопатра Карађорђевић

Клеопатра Карађорђевић (Крајова, 14/26. новембар 1835 — Глајхенберг, 1/13. јул 1855) је била ћерка кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде.

Миловановићи из Ботуње

Миловановићи, пореклом Церовићи из Дробњака, су породица господар Младена Миловановића (1760-1823), председника Правитељствујушчег совјета, првог попечитеља (министра) војног, војводе и предводника Карађорђеве политичке опције.

Миловановићи су у двоструком сродству са Карађорђевићима, јер је Младен Миловановић по кћерки Јоки Ненадовић прадеда краља Петра I Карађорђевића, а братанац Младена Миловановића, војвода београдске посаде Јовица Миловановић био је од 1810. ожењен Карађорђевом кћерком Полексијом.

Ненадовићи

Ненадовићи су породица обор-кнеза Тамнавске и Посавске кнежине Ваљевске нахије Алексе Ненадовића, његовог брата војводе Јакова Ненадовића, обласног господара, првог попечитеља (министра) унутрашњих дела (од 1811), војводе и протојереја Матеје Ненадовића, првог председника Правитељствујушчег совјета (владе) Србије (од 1805), војводе тамнавске кнежине Јеврема Ненадовића, војводе Симе Ненадовића, Љубомира Ненадовића - Чика Љубе, књижевника, министра просвете и кнегиње Кнежевине Србије Персиде Карађорђевић, рођ. Ненадовић, мајке краља Петра I Карађорђевића.

Никола П. Карађорђевић

Кнез Никола Карађорђевић (Лондон, 29. јун 1928 — Беркшир, 12. април 1954) је био млађи син кнеза Павла Карађорђевића и његове супруге принцезе Олге од Грчке и Данске. Рођен је у Лондону. Погинуо је у саобраћајној незгоди у месту Дачет у Бакингемширу (сада Беркшир) у двадесет шестој години. Није се женио.

Сахрањен је на гробљу Боа-де-Во у Лозани. Његови посмртни остаци су 28. септембра 2012. године ексхумирани и пренесени у Србију, да би 6. октобра 2012. године био сахрањен на Опленцу.

Персида Карађорђевић

Персида Карађорђевић (Бранковина, 15. фебруар 1813 — Беч, 17. март/29. март 1873) је била супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића.

Петар II Карађорђевић

Петар II Карађорђевић (Београд, 6. септембар 1923 — Денвер, 3. новембар 1970) био је трећи и последњи краљ Краљевине Југославије (1934—1945). Био је први син краља Александра I и краљице Марије.

У време убиства свог оца 1934. године, Петар II је био малолетан па је краљевска власт пренета на Намесништво које је у тестаменту одредио краљ Александар I, на челу са кнезом намесником кнезом Павлом Карађорђевићем, а чланови су били још Иво Перовић и Раденко Станковић. После војног пуча против кнеза Павла и владе Цветковић-Мачек који су донели одлуку о приступању Југославије Тројном пакту, Петар II је проглашен пунолетним. У земљи је владао само 19 дана, пошто је 14. априла на предлог председника владе армијског генерала Душана Симовића, одведен у избеглиштво након инвазије сила Осовине. Краљ Петар II је најпре подржавао покрет пуковника (потоњег армијског генерала) Драгољуба Михаиловића, а када су се савезници преоријентисали на партизански покрет, краљ Петар II је под притиском позвао своје присталице да ступе у НОВЈ. По споразуму Тита и Ивана Шубашића са краја 1944. године, краљ је марта 1945. пренео своја овлашћења на трочлано намесништво.

Краљ Петар II је збачен одлуком југословенске уставотворне скупштине 29. новембра 1945. После рата се населио у САД. Последњи је југословенски краљ.

Петар I Карађорђевић

Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.

Протићи

Протићи, пореклом из Пожаревца и Рама су породица Јована Протића, члана Правитељствујушчег совјета за пожаревачку нахију и првог вршиоца дужности председника Правитељствујушчег совјета, члана више дипломатских мисија и његовог сина генерал-мајора Ђорђа Протића, кнежевог представника (председника владе).

Списак супруга српских владара

Следи списак српских владарки од најстарије историје Срба до пада Краљевине Југославије.

Томислав Карађорђевић

Томислав Карађорђевић (Београд, 19. јануар 1928 — Топола, 12. јул 2000) је био југословенски принц, други син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.