Јањевци

Јањевци су данас хрватска мањина на Косову и Метохији. Име су добили по насељу Јањево, општина Липљан, 30 километара југоисточно од Приштине. Остала насеља у којима живе су: Окосница и Шишарка, исто општина Липљан, и Летница, Шашаре, Врнавоколо, Врнез, општина Витина.

Јањевци
Janjevë, Kosova
Укупна популација
8.161 (1991)
Региони са значајном популацијом
 Србија (Космет)око 350[1]
 Хрватскапреко 4.000[2]
Језици
призренско-тимочки дијалект српског језика
Религија
католицизам[3]
Сродне етничке групе
Косметски Срби

Историја

Потичу од трговаца и рудара из Дубровника и Босне и Херцеговине, који су током 14. века дошли на Космет. Католичку веру су сачували до данашњих дана. Први пут их спомиње папа Бенедикт XI 1303. године који Јањево наводи као средиште католичке жупе Светог Николе. Јањевци су сачували обичај слављења крсне славе. Најпроширенија је слава Свети Никола која је уједно и храмовна слава, а следе је Свети Антун и Свети Севастијан.

Демографија

Ethnic composition of Kosovo 1981
Етнички састав Космета према попису из 1981. године (плавом бојом означени Јањевци)

Према попису из 1948. године на Космету је било 5.290 декларисаних Хрвата или 0,7% становништва, 1961. је било 7.251, 1971. 8.264, а 1981. године 8.718 Хрвата, 1991. Хрвата је било нешто мање и то 8.161, а по проценама из 1998. има их само 1.800. Тренутно је на Космету преостало неколико стотина Јањеваца.

Година Хрвати Удео
1948 5.290 0.7%
1953 6.201 0.8%
1961 7.251 0.8%
1971 8.264 0.7%
1981 8.718 0.6%
1991 8.161 0.4%
Место Општина Попис 1961 Попис 1971 Попис 1981
Хрвати Удео Срби Удео Хрвати Удео Срби Удео Хрвати Удео Срби Удео
Јањево Липљан 3.052 81.1% 47 1.2% 3.761 79.3% 51 1.2% 3.534 69.5% 21 0.4%
Шишарка Липљан 104 100% 0 0% 101 99.0% 0 0% 51 100% 0 0%
Окосница Липљан 73 87.9% 1 1.2% 0 0% 65 85.5% 43 91.5% 0 0%
Летница Витина 297 91.4% 10 3.1% 399 87.3% 25 5.5% 696 91.6% 28 3.7%
Врнавоколо Витина 529 99.4% 1 0.2% 528 98.7% 6 1.1% 702 98.6% 2 0.3%
Врнез Витина 343 88.2% 0 0% 452 93.4% 1 0.2% 654 95.3% 2 0.3%
Шашаре Витина 833 99.2% 3 0.3% 1072 98.9% 0 0% 1.381 99.6% 2 0.1%

Према попису из 2011. године, који су организовале институције самопроглашене Републике Косово, Јањевци нису приказани као посебна категорија већ су уврштени под категорију Остали. У Јањеву се тако изјаснило 234, Летници 26, а у осталим јањевачким насељима по неколико грађана.

Место Попис 2011 Остали Удео
Јањево 2.137 234 10.9%
Шишарка 0 0 0%
Окосница 2 2 100%
Летница 267 26 9.7%
Врнавоколо 12 7 58.3%
Врнез 1 1 100%
Шашаре 146 7 4.8%

Језик

Јањевци говоре призренско-тимочким или торлачким дијалектом српског језика[4], који они називају јањевски говор.[5] Бранислав Нушић је 1902. године записао како Јањевци говоре врло лепим, чистим српским језиком[6], док је Глигорије Елезовић 1911. године навео да говоре косовским дијалектом, као и Срби тог подручја.[7]

Јањевци у Хрватској

Јањевци су почели да мигрирају у Хрватску већ педесетих година 20. века, претежно у Загреб. Почетком седамдесетих година у загребачкој четврти Дубрави је постојала значајна заједница Јањеваца.

Због немира на Косову и Метохији, почетком деведесетих година и касније, почиње интензивније исељавање у Хрватску на земљу протераних Срба. 1992. године неки становници Летничке жупе су напустили своја села и иселили се у Хрватску, њих су хрватске власти населиле у места Воћин и Гарешницу у западној Славонији по напуштеним српским кућама. Из Јањева први талас од око 2.400 људи се иселио почетком деведесетих, а други од 1.600 се преселио 1996. године у место Кистање, северна Далмација, одакле су након операције Олуја протерани Срби.[2] Након 1999. око 300 људи из Летничке жупе је насељено у месту Думаче код Петриње.[8] Јањеваца има и у Ријеци и Дубровнику.

Види још

Референце

  1. ^ Хрватска мањина на Косову hrvatiizvanrh.hr
  2. 2,0 2,1 Косовски Хрвати: Наш опстанак на Косову је угрожен blic.rs
  3. ^ Зечевић, стр. 77
  4. ^ Торлачко нарјечје enciklopedija.hr
  5. ^ Урошевић 1935, стр. 199
  6. ^ Нушић 1902, стр. 54
  7. ^ Елезовић 1911, стр. 471
  8. ^ Већ 16 година чекају на куће које им је Туђман обећао: Хрвати с Косова ускоро напуштају контејнере index.hr

Литература

  • Елезовић, Глиша (1911). Извештај са дијалектолошких путовања од Вучитрна до Пећи. Београд: Српски дијалектолошки зборник II.
  • Урошевић, Атанасије (1935). Јањево — антрополошко испитивање. Скопље: Гласник скопског научног друштва.
  • Зечевић, Слободан. Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 33. Београд: Етнографски музеј у Београду.
  • Нушић, Бранислав (1902). Косово - опис земље и народа. Нови Сад: Књиге Матице српске.
Јужни Словени

Јужни Словени су група словенских народа који су се настанили на Балкану (јужно од Саве и Дунава), у Панонској низији (северно од Саве и Дунава) и на источним Алпима. Државе у којима Јужни Словени чине већину становништва су Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Северна Македонија и Бугарска.

Брсјаци

Брсјаци су били старо српско племе које је населило регион Македоније, северне и средње Албаније и севера Грчке, с тим што им се језгро налазило у демир-хисарском крају, Дебарца, област северно од Охрида, око села Белчишта и у Копачки (области јужно од Кичева, око села Другова).

Срби на Кипру

Срби на Кипру су грађани Кипра српског порекла или држављани Србије који живе и раде на Кипру. Срби су махом емигрирали на Кипар током рата у Југославији. У граду Лимасолу процењује се да живи око 4.000 грађана рођених у бившој Југославијим, већим бројем Срба. Већи број српских бизнисмена преместио је своје пословне трансакције на Кипар у последњих двадесет година.

Срби на Новом Зеланду

Срби на Новом Зеланду су грађани Новог Зеланда српског порекла или људи рођени у Србији који живе и раде на Новом Зеланду.

Срби у Њемачкој

Срби, као и остали народи са подручја бивше Југославије који су мигрирали у Њемачку, су интегрисани у њемачко друштво.

Срби у Азербејџану

Срби у Азербејџану су грађани Азербејџана српског порекла и Срби који живе и раде у Азербејџану.

Срби у Боцвани

Срби у Боцвани су држављани Боцване српског поријекла или људи рођени у Србији који живе и раде у Боцвани.

Срби у Грчкој

Срби у Грчкој су грађани Грчке српског порекла или држављани Србије који живе и раде у Грчкој.

Срби у Ирској

Срби у Ирској су грађани Ирске српског порекла или држављани Србије који живе и раде у Ирској. Процењује се да у Ирској живи око 2.000 Срба, углавном у градовима као што су Даблин и Корк. У Ирској је такође активна и Мисионарска парохија Свети Георгије Српске православне цркве.

Срби у Казахстану

Срби у Казахстану су грађани Казахстана српског порекла и Срби који живе и раде у Казахстану.

Срби у Португалији

Срби у Португалији су грађани Португалије српског порекла или држављани Србије који живе и раде у Португалији. Процењује се да у Португалији живи око 1000 Срба. На југу Португалије, у Алгарвеу живи око тридесетак Срба. У Лисабону од 2017. постоји српска православна црква Светог Христа Спаса која је добијена на коришћење.

Срби у Уједињеним Арапским Емиратима

Срби у Уједињеним Арапским Емиратима су углавном грађани Србије који живе и раде у Уједињеним Арапским Емиратима.

Срби у Француској

Срба у Француској данас има око 120.000. Они се налазе углавном у регионима Париз, Лион, Гренобл, Белфорт, Милуз, Монбелијар и Стразбур.

Срби у Чешкој

Срби у Чешкој су призната национална мањина у Чешкој Републици.

Срби у Шведској

Срби у Шведској су грађани Шведске српског порекла или људи рођени у Србији који живе и раде у Шведској.

Срби у Шпанији

Срби у Шпанији су грађани Шпаније српског порекла или људи рођени у Србији који живе и раде у Шпанији.

Постоје више удружења Срба у Шпанији:

Casa serbia (Мадрид)

Casa eslava (Барселона)

Casa de Este (Барселона)

Asociacion de Serbios en Espana - Удружење Срба у Шпанији (Барселона)

Хиспанско-српско културно удружење "Иво Андрић" (Мадрид)Срби углавном живе у Мадриду и Барселони, они су се већином населили у Шпанију почетком деведесетих година 20. века.У Шпанији живи око 7.000 Срба.

Српска књижевност

Српска књижевност је књижевност писана на српском језику.

Торбеши

Торбеши су етничка група настањена у Северној Македонији. Они се од стране Македонаца сматрају делом њиховог народа и називају се Македонцима муслиманима (мкд. Македонци-муслимани), док су се раније сматрали Србима исламске вероисповести. Исламске су вероисповести, и говоре македонским језиком, односно мијачким наречјем.

Хрвати у Србији

Хрвати у Србији су од 2005. признати као национална мањина. Према попису становништва 2011. у Републици Србији живи 57.900 Хрвата или 0,81%, од чега у Војводини 47.033 или 2,43%. Према попису становништва из 2002, у Србији живи 70.602 Хрвата од чега 56.546 у Војводини, а 14.056 у Централној Србији.

Већину Хрвата у Србији чине Хрвати у Војводини који су угавном похрваћени крајем 19. и почетком 20. века а раније су се изјашњавали као Буњевци и Шокци које су декретом нове комунистичке власти 1945. прогласиле Хрватима као и Албанци католичке вероисповести који су под притиском католичког клера и одвојености од матице почели да се изјашњавају као Хрвати.На територији Косова и Метохије такође постоји хрватска мањина - Јањевци.

Хрватски језик је један од шест званичних језика у Војводини.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.