Јаје

Јаје представља јајну ћелију животиња, окружену јајним опнама.[1] Код свих животиња изузев неких дупљара, јајне ћелије се „пакују“ у јајне опне пре или након оплођења.

Anatomy of an egg
Схема грађе птичјег јајета:
1. љуска јајета
2. спољашња мембрана
3. унутрашња мембрана
4. халаза
5. спољашњи албумен (беланце)
6. средишњи албумен (беланце)
7. вителинска мембрана
8. # бластодерм
10. жуто жуманце
11. бело жуманце
12. унутрашњи албумен (беланце)
13. халаза
14. ваздушна комора
15. кутикула

Љуска јајета

Јаје је обавијено љуском која је састављена од кречњака. она је веома слаба јер је кречњачки слој веома танак.

Референце

  1. ^ D.R. Khanna (1. 1. 2005). Biology of Birds. Discovery Publishing House. стр. 130. ISBN 978-81-7141-933-3. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2016.
Јаје (храна)

Јаја имају широку примену у кулинарству, због своје велике хранљиве вредности као и због великог броја разноврсних јела која се могу припемити од њих. Велики садржаја протеина и холина јаја сврстава у исту категорију као и месо унутар пирамиде исхране.

Масовна производња кокошијих јаја је глобална индустрија. У 2009. години у свету је произведено око 62,1 милиона метричких тона јаја, која је снело стадо од око 6,4 милијарди кокошака.

Поред кокошјих јаја за исхану се корите јаја гусака, патака, ћурака и препелица, али у много мањој мери.

Јунковац (Лазаревац)

Јунковац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 834 становника.

Кошћеј Бесмртни

Кошћеј Бесмртни (рус. Кощей Бессмертный од стсл. кость - кост и стсл. кашей - заробљеник) је лик из источнословенске митологије и руског фолклора, посебно руских бајки.

Сачувано је неколико приповедака о Кошћеју захваљујући преписима Пушкина, Толстоја, Афанасјева и других аутора.Он је моћно биће старац од костију, отимач невеста или мајке главног јунака. Такође је цар чаробњака, па чак и војни заповедник, који је дошао да спали руске градове. У неким

приповеткама налази се већ триста година окован у заробљеништву у шуми или у подземљу.

Кошћеј Бесмртни је негативан лик, чија је душа сакривена на тајном месту. Он је непобедив све док му је душа нетакнута, а на крају обавезно умире.

У приповеци „Кошћеј Бесмртни”, Кошћејева смрт је сакривена на острву Бујан, које у руском фолклору има чудесну снагу. Тамо су ствари које јунацима помажу да се боре са злом. На острву се налазе мистични храст и камен алатир који означава „центар света“. Испод храста или у његовим гранама налази се ковчег у коме је смештена његова бесмртност. Кад се ковчег отвори, из њега искаче зец, у зецу је птица, у њој јаје, у јајету игла, а Кошћеј умире пошто се јаје разбије и игла сломије.

Кристифор Колумбо

Кристифор Колумбо (итал. Cristoforo Colombo, шп. Cristóbal Colón, порт. Cristóvão Colombo), рођен између октобра 1450. и октобра 1451, умро 20. мајa 1506. године. Био је трговац и морепловац из Ђенове који је постао први конкистадор Новог света. Као предузимљиви трговац, тражио је путеве који би му омогућили приступ драгоценим металима и луксузној роби. Од 1492. до 1504. имао је четири путовања у Нови свет, где су његови људи од трговаца и морнара, преко ноћи постали освајачи и колонисти. Прибавили су Шпанији огромну и богату област са друге стране океана и обележили границе царства које је било скоро два пута веће од Европе.

Кукавица

Кукавица (лат. Cuculidae) породица је птица, која живи широм света у умерено-континенталним и тропским пределима. Укључује 60-ак врста, већина их је жућкастосиве боје; ипак постоји и неколико врста јарких боја. Породица је једини таксон у реду Кукавице (лат. Cuculiformes).

Лептири

Лептири (лат. Lepidoptera) други су по величини ред инсеката, коме припадају дневни лептири, мољци и ноћни лептири. Одрасле јединке имају два пара мембранастих крила и усни апарат прилагођен за сркање.

Ред има око 180.000 врста подељених у 127 породица и 46 натпородица. Научни назив потиче од грчких речи lepido (љуспа, крљушт) и pteron (крило). Дневни лептири (Rhopalocera) су велики кладус из реда лептира (Lepidoptera). Одрасли дневни лептири имају велика, често јарко обојена крила, која видљиво, подрхтавају у лету. Ова група се састоји од велике натпородице Papilionoidea (једрилци) и две мање натпородице, скелари (Hesperioidea) и мољци-лептири (Hedyloidea). Фосили лептира који су пронађени стари су око 56 милиона година.

Лептири пролазе кроз потпуну метаморфозу, која обухвата четири фазе животног циклуса. Крилати одрасли полажу јаја на биљку хранитељку којом ће њихове ларве, познате као гусенице да се хране. Гусенице расту, понекад врло брзо, а када се потпуно развију, учауре се у лутку. Када се метаморфоза заврши, кожа лутке се цепа, одрасли инсект пење се, и након што су се крила проширила и осушила, он одлети. Неки лептири, посебно у тропским крајевима, имају неколико генерација у току једне године, док други имају једну генерацију, а неким врстама које насељавају хладнија станишта може бити потребно неколико година да прођу кроз цео животни циклус.

Лептири су често полиморфни и многе врсте користе камуфлажу и мимикрију да би избегле своје предаторе. Неке врсте, попут монарха и чкаљевца (енгл. painted lady), прелазе велике раздаљине. Неки лептири и мољци живе у симбиози или коменсализму са другим организмима (нпр. са мравима), многе лептире нападају паразити и паразитоиди, који живе у телима других организама, укључујући протозое, двокрилце, неке врсте оса и друге бескичмењаке или су плен других организама. Неке врсте лептира су штеточине (док су у фази ларве), јер могу оштетити домаће усеве или дрвеће; остале врсте су опрашивачи неких биљака, а гусенице неких врста лептира једу штетне инсекте. У култури, лептири су популарни мотив визуелних и књижевних уметности.

Лешинар

Лешинар је животиња која се храни месом претходно умрле животиње. Притом, лешинар није усмртио ту животињу. Функција лешинара у екосистемима је почетак разлагања органске материје — они претходе разлагачима (сапрофитима) у ланцима исхране.

Они су највеће птице грабљивице на Земљи. Постоји петнаестак врста лешинара. Највећи међу њима је смеђоглави суп који је приказан на фотографији. Распон крила му је скоро 3 метара, а тежак је око 8 килограма. Прави је шампион у лебдењу (лету без померања крила). У стању је да сатима лети на висини од 3500 метара користећи топле ваздушне струје које га одржавају у ваздуху. Захваљујући изузетно оштром виду, примећују и најмањи леш на километарским раздаљинама. Дугачак врат без перја омогућава му да са лакоћом кида изнутрице животињских лешина. Кида их повијеним и јаким кљуном који је често дужи од главе и кукасто је савијен. Сем у доба парења прелази велике удаљености у потрази за храном. Женка сноси само једно јаје. Младунче је у стању да полети тек пошто напуни четири месеца.

Познати лешинари су супови, кондори, ракуни, тврдокрилци рода Nicrophorus, поједине осе.

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф (енгл. International Film and Music Festival Küstendorf) је филмски и музички фестивал који се сваке године организује у етно-селу Дрвенград на брду Мећавник код Мокре Горе у Србији. Оснивач и директор фестивала је филмски редитељ Емир Кустурица. Селектори фестивала су сам Емир Кустурица и његова ћерка Дуња Кустурица. Основан је 14. јануара 2008. са амбицијом да се младим филмским ствараоцима пружи шанса да прикажу своја остварења. Кустендорф филмски фестивал је замишљен и као место сусрета великана савременог филма, младих филмских стваралаца и студената режије који учествују у такмичарском делу са својим филмовима кратког метра, и афирмисаних светских редитеља и глумаца чији се филмови приказују ван такмичарске конкуренције. Фестивал представља и сусрет музичких састава који сваке фестивалске вечери одржавају концерте.

Музеј Николе Тесле

Музеј Николе Тесле је основан 5. децембра 1952. године. Смештен је у Улици Крунској 51, у згради саграђеној између 1927. и 1929. године као кућа Ђорђа Генчића по пројекту архитекте Драгише Брашована. Зграда музеја је проглашена за споменик културе 1987. године.

Музеј има сталну поставку, и у једном делу је посвећена животу и раду Николе Тесле, а у другом је представљен развој науке о електрицитету и магнетизму. Најзанимљивији део је са аутентичном документацијом и радним моделима Теслиних изума.

Генерални директор Унеска Коићиро Мацуура је донео 16. октобра 2003. године одлуку о упису архивске грађе из заоставштине Николе Тесле у регистар Унеска Памћење света.

Ној

Ној (лат. Struthio camelus) је велика афричка птица нелетачица из реда тркачица. То је поред сомалијског ноја једина савремена врста из истоимене породице (Struthionidae) и рода (Struthio). Нојеви су препознатљиви по својим дугачким вратовима и ногама и способности да трче брзином од око 65 km/h — најбрже од свих птица. То су данас највеће птице на свету; мужјаци достижу висину од 3 m и тежину до 155 килограма, док су женке за око трећину мање.

Паразитирање легла

Паразитирање легла је пре свега стручни појам који користе орнитолзи, али се користи и у другим подручјима зоологије, на пример у ентомологији. Под тим се подразумева понашање неких животињских врста које не подижу своје младунце, него положе јаје у туђе гнездо или легло и сав посао препуштају заменским родитељима (домаћини) који потом леже на јајима, хране и подижу младунче које најчешћe није њихове врсте. У већини случајева, ово паразитирање туђег легла има негативне последице на репродукцију заменских родитеља. Ова стратегија се пре свега појављује код птица, али и код инсеката и риба.

На тај начин, ови паразити легла избегавају напор бриге о јајима и младунцима. Како не морају да хране младунце, могу сами да поједу више, а то им омогућује да могу да положе већи број јаја. Недостатак ове стратегије размножавања је да неки домаћини препознају туђе легло (јаје или младунца) и избаце га или напусте легло и на другом месту започињу сасвим ново легло.

Постоје пре свега две врсте паразитирања: паразитирање унутар исте врсте и паразитирање различитих врста.

Рођење

Рођење је представља завршетак процеса развијања нове јединке врсте а манифестује се његовим излажењем из окружења у којем се формирало. Ово окружење може бити тело мајке, јаје или јаје које се у току развоја налази у телу мајке, у зависности од чега се разликују три врсте рођења: вивипарно, овипарно и ововивипарно.

Српски народни обичаји

Српски народни обичаји потичу из давних времена и у складу су са старим веровањима Срба, који су опстали до данас. Народне обичаје често прате разне тајанствене и мистичне радње које народ чини у разним приликама и из разних побуда, верујући да ће му то некако помоћи и користити.

Намена народних обичаја је различита и може бити:

да се заштити здравље укућана,

да се сачува и повећа пород и имовина,

да пада киша и да се натопе жедна поља,

да се сузбију и разбију градоносни облаци.

да се придобије особа која се воли,

да се излечи болесник,

да се напакости некоме, итд.Постоји много народних обичаја: за сваку радњу, сваки догађај, сваки празник, сваку прилику и неприлику. Обичаји су се у народу доста множили, мењали и допуњавали.

Срби су народ са богатом традицијом, који се, због различитих историјских околности суочавао са великим искушењима њеног очувања. Међутим, многи обичаји Срба су током дугог временског периода били изгубљени или потиснути. Данас, у измењеним околностима, унутар српског ентитета, постоји све већа тежња да се већина обичаја обнови и утка у контекст савременог живота. Најзаступљенији и најпознатији обичаји код Срба су обичаји животног циклуса, који су у вези са рођењем, крштењем, венчањем, одлазаком у војску, смрћу итд. Колико је чување обичаја било значајно за заједницу говори и изрека “боље земљу продати, него обичај изгубити”.Вук Караџић је забележио доста народних обичаја и захваљујући његовом раду, многи су и данас познати. Српским народним обичајима, у новије време, бавио се доста етнолог Веселин Чајкановић.

Народни обичаји везани за народне празнике описивани су у разним народним календарима који се формирају за једну годину или више година.

Тврђава Кастел

За остале употребе, погледајте Кастел (вишезначна одредница).Тврђава Кастел се налази у Бањој Луци и представља најстарији историјски споменик у овом граду. Саграђена је на лијевој обали Врбаса, између данашњег Градског моста и ушћа ријеке Црквене.

У прошлости Кастел је био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских налета, прије свега са сјевера. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице.

У њеној унутрашњости, поред љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана данас се налазе просторије Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске који ради од 1976. године.

Почетком 2012. године најављен је почетак радова на реконструкцији тврђаве Кастел. Истраживањем бедема тврђаве током 2013. године пронађени су бројни предмети из 17. и 18. века, међу њима и једно поптуно очувано јаје.

Трудноћа

Трудноћа (друго стање, гравидитет, гестација) настаје усађивањем оплођене јајне ћелије у ендометријум материце. Жена која је по први пут трудна назива се примипара, примигравида или првороткиња, а жена која је више пута рађала је мултипара, мултигравида или вишероткиња. Вишеструка трудноћа обухвата више од једног детета, као што су близанци. До трудноће може доћи услед сексуалног односа или примене репродуктивне технологије. До порођаја типично долази након 40 недеља од задњег менструалног периода. То је нешто мало више од девет месеци, узимајући да сваки месец има 31 дан. Кад се мери полазећи од оплодње, трудноћа траје око 38 недеља. Ембрион је потомак у развоју током првих осам недеља након оплодње, након чега се користи термин фетус до рођења. Симптоми ране трудноће могу да обухватају пропуштене периоде, осетљиве груди, мучнину и повраћање, глад, и честу уринацију. Трудноћа се може потврдити помоћу теста за трудноћу.Трудноћа се типично дели у три тромесечја. Прво тромесечје је од прве недеље до дванаесте и обухвата концепцију, што је када сперматозоид оплоди јаје. Оплођено јаје затим путује низ јајовод и причвршчује се на унутрашњост материце, где започиње формирање ембриона и постељице. Током првог тромесечја, могућност побачаја (природне смрти ембриона или фетуса) је највећа. Друго тромесечје је од 13-е недеље до 28. Око средине другог тромесечја, може се осетити кретање фетуса. Са 28 недеља, више од 90% беба могу да преживе изван материце ако им се пружи медицинска нега високог квалитета. Треће тромесечје је од 29 недеља до 40 недеља.Пренатална нега побољшава изходе трудноће. Пренаталном негом могу да буду обухваћени унос додатанте фолне киселине, избегавање дрога и лекова, редовно вежбање, крвни тестови, и редовни физички прегледи. Компликације трудноће могу да обухватају поремећаје високог крвног притиска, гестациони дијабетес, дефициентну анемију гвожђа, и тешку мучнину и повраћање између осталог. У идеалном случају порођај почиње самостално када жени дође време. Сматра се да је трудноћа трајала цео термин када је гестација обухватала 39 до 41 недеље. Након 41 недеље је касна трудноћа, а након 42 недеље пост-трудноћа. Бебе рођене пре 39 недеље се сматрају рано рођеним, док су рођене пре 37 недеља недоношчад. Недоношчад имају повишени ризик од здравствених проблема као што је церебрална парализа. Порођај пре 39 недеља путем индукције порођаја или царским резом се не препоручује осим ако је неопходно из другхи медицинских разлога.Године 2012 је било 213 милиона трудноћа, од чега се 190 милиона (89%) одвило у земљама у развоју и 23 милиона (11%) у развијеном свету. Број трудноћа код жена узраста 15 до 44 година је био 133 на 1.000 жена. Око 10% до 15% препознатих трудноћа је окончано побачајем. Године 2016, компликације услед трудноће су резултирале у 230.600 смртиних случајева, што је смањење у односу на 377.000 смртна случаја 1990. године. Најчешћи узроци су крварење, инфекције, хипертензивне болести трудноће, порођајна запречења, и компликације везане за спонтани побачај, ванматеричну трудноћу, или абортус. Глобално, 44% трудноћа су непланиране. Преко половине (56%) непланираних трудноћа бива абортирано. Међу нежељеним трудноћама у Сједињеним Државама, 60% жена је користило контролу рађања у некој мери током месеца настанка трудноће.

Ускршња јаја

Васкршња јаја су обележје велике хришћанске светковине „Васкрса“. Јаја се боје и украшавају током Велике недеље (Страсне недеље), најчешће на Велики четвртак или Велики петак. У западним земљама бојење кокошијих јаја већ застарева и све више се користе јаја од чоколаде или се пластична јаја напуне бомбонама. Та јаја се често скривају; наводно их сакрива Васкршњи зека и деца ће их пронаћи тек на Васкршње јутро. Такође, она се стављају у корпу напуњену правом или вештачком сламом тако да наликује на птичје гнездо.

Фабержеово јаје

Фабержеово јаје је назив за ускршња јаја из колекције од укупно око 50 (и још два незавршена примерка), које је направио руски јувелир Карл Петар Фаберже за руске цареве у периоду од 1885. до 1917. године.

Пажњу руске царске породице Романов и касније светску славу, Фаберже је постигао на Сверуској изложби у Москви 1882. године, за коју је, уз помоћ брата Агатона, припремио оригиналне комаде накита. Цар и царица су му за ту колекцију доделили златну медаљу, јер је војим радом „започео нову еру у уметности израде накита“. После тога је постао царски набављач и дворски јувелир.Јаја су прављена од скупоцених метала, као што су злато и сребро, бакар, никл и паладијум, а готова јаја на крају су украшавани драгим камењем сафирима, рубинима, смарагдима, дијамантима. Јаја су у себи садржала, најразличитија изненађења: медаљон, коњаник, штафелај, воз, лабуд, петао, птица, срце, пупољци, кочије и други.За основу јаја коришћен је природни камен: јаспис, родонит, ахат, кварц, лапис лазули и нефрит. Коришћена је техника делимично провидног емајла, некад и у по неколико слојева, од којих је сваки морао да буде посебно печен. Мада су у време њихове израде, јувелири користили свега неколико боја, Фаберже је експериментисањем успео да постигне чак 140 различитих нијанси. Дизајн за израду јаја инспирисан уметничким делима пресликаним Ермитаж и важни моменти из историје царске породице, као што су крунисање цара Николаја, завршетак транссибирске железнице и годишњица брака или владавине.Прво јаје је руски цар Александар III поклонио својој жени Марији Фјодоровној за Ускрс 1885. године. Њој се поклон толико допао да је цар наставио са поклањањем скупоцених јаја за сваки следећи празник. Ту традицију је наставио и његов наследник Николај II.

Феникс

Феникс (старогрчки φοῖνιξ [phoînix] — фоиникс, од староегипатског бену = „светлети“, латински phoenix) је по египатској митологији свето митолошко биће које има облик ватрене птице.

Према легенди, живи 500, 1461 или 12594 година (зависно од извора). Феникс је птица црвено-златне боје. Након краја животног круга феникс изгори, а из пепела настане млади феникс. Млади феникс пепео претвори у јаје и шаље га у град Хелиополис (грчки „Град сунца“) у Египту. Феникс се сам лечи кад је повређен, а то доказује његову бесмртност – симбол ватре.

Још једна особина му је да помоћу суза може излечити било какву рану.

Хрон (бог времена)

Хрон или Крон, или Хронос или Кронос (грч. Χρόνος [Khrónos], лат. Chronus), примордијални је бог времена. Нон наводи да је Хрон прво божанство, а Орфичари његовим родитељима сматрају Хидроса и Геју. Често се мијеша са Титаном Хроном.

Стари Грци су замишљали да је имао змијско тијело са три главе – човјека, бика и лава. Хрон и његова супруга Ананка (потреба) спирално су окружили свјетско јаје и подијелили га да би обликовали свијет са земљом, небом и морем. Хрон и Ананка наставили су да окружују свијет након стварања – то је изазивало покретање небеса и вјечни ток времена.

Орфичари су понегдје мијешали Титана Хрона са својим богом творцем Фаном и поистовјећивали га с Офионом.

Хрон је у грчко-римским мозаицима приказиван као Еон, персонификована вјечност. Он стоји наспрам неба и држи точак на коме су исписани знаци зодијака. Испод њега, Геја (Мајка Земља) је обично лежала. Нон га је описао као мудрог старца са дугом, сивом косом и брадом. Мозаици, међутим, приказују младолику фигуру.

Алкман (7. в. п. н. е.) у својој космогонији говори о Поросу (ономе који планира) и Телкмор (оној која заповиједа), што би се могло односити на Хрона и Ананку. Они су настали одмах након Тесиде (стварања), а истовремено са Скотом (тамом).

Неке ријечи везане за вријеме у европским језицима су настале од ријечи Хрон: хронологија, хронометар, хроника, хронично, анахронизам, хронофобија, хронографија, хроностратиграфија, итд.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.