Јастребац

Јастребац је планина која се налази у средишњем делу Србије, на простору између Ниша, Алексинца, Крушевца, Блаца и Прокупља. Састоји се од два масива, Великог и Малог Јастребца. Спада у родопске планине. Од Копаоника је одвојен Јанковом клисуром на реци Блаташници. Највиши врхови су Велика Ђулица (1491 m), Поглед (1481 m), Змајевац (1.313 m) и Бела стена (1.257 m) који представљају природну границу између Топлице и Поморавља. Превојем Гребац између Великог и Малог Јастрепца води пут Прокупље-Крушевац (преко Рибарске Бање)

Јастребац се одликује обилном листопадном и четинарском шумом. По лепоти се издвајају резерват белих бреза, али и бројни водени токови, извори и потоци. У околним речицама и потоцима могу се наћи речни ракови и слободна пастрмка, што је знак изузетно чисте воде. За оне који воле природну храну, Јастребац обилује мноштвом самониклог јестивог биља: сремуша, коприве, маслачка, дивљих јагода, јабука и крушака, разних врста јестивих гљива... које је уз добру припрему, изузетно здрава храна.

Јастребац
Jastrebac iz Toplice1
Масив Јастребца из долине Топлице
Географске карактеристике
Највиша тачкаВелика Ђулица
Ндм. висина1.491 m
Координате43°23′31″ СГШ; 21°26′57″ ИГД / 43.391944° СГШ; 21.449167° ИГД Координате: 43°23′31″ СГШ; 21°26′57″ ИГД / 43.391944° СГШ; 21.449167° ИГД
Географија
Јастребац на мапи Србије
Јастребац
Јастребац
Државе Србија
ГрупаРодопске планине

Туризам и лов

Излетиште „Јастребац“ се налази на 480 m надморске висине и располаже добрим смештајним капацитетима. Вештачко језеро омогућава купање у летњим месецима, а зими гостима стоји на располагању ски лифт са ски-стазом дужине 300 m. Убраја се у категорију лаких стаза, а налази се на надморској висини од 560 m.

У подножју Јастрепца налазе се бројни лековити минерални извори, Рибарска Бања са савременим рехабилитационим центром, Ломничка „кисела вода“, Беловодски кисељаци и др.

Омиљене планинарске маршруте су до „Беле Стене“ (1257 m), „Страцимира“ (1390 m), „Мазнице“ (1140 m), као и излети до „Мајорове чесме”, чесме „Две сестрице”, старе цркве Св. Петке, ”Долине бреза”, средњовековног утврђења „Градац”...

Ловиште „Велики Јастребац“ названо је по планини Велики Јастребац, чију територију покрива својим већим делом. Од Крушевца је удаљено 23 km. Ловиште је основано 1948. год, а још су у 19. веку постојали подаци о богатству ове планине бројном и аутохтоном дивљачи.

У централном делу планине, у долини Ломничке реке, налази се узгајалиште крупне дивљачи високе трофејне вредности. Ловци могу да лове јелена, дивљу свињу и срндаћа. У оквиру ловишта „Велики Јастребац“ налази се излетиште са језером и угоститељским објектима, ловачком кућом и осталим ловно-техничким објектима, који задовољавају стандарде ловног туризма.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Јастребац (Бујановац)

Јастребац је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 19 становника (према попису из 1991. било је 25 становника).

Јастребац (Владичин Хан)

Јастребац је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 221 становника (према попису из 1991. било је 329 становника).

Јастребац (Власотинце)

Јастребац је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 390 становника (према попису из 2002. било је 423 становника).

Алексиначка котлина

Алексиначка котлина је котлина у Србији у композитној долини Јужне Мораве. Смештена је између планина Озрена на северу и истоку (Лесковик), док се на западном делу простире планина Мали Јастребац. На југу се котлина наставља у Мезграјско сужење, а на северу у Сталаћку клисуру. Њен обод је изграђен од старих палеозојских стена, док су дну приметне наслаге неогених седимената. Име је добила по граду Алексинцу, који се налази у њеном средишту.

Бранко Перишић Баџа

Бранко Перишић Баџа (Шибеник, 11. августа 1923 — Јастребац, 19. септембра 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Велика Ломница

Велика Ломница је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 899 становника (према попису из 1991. било је 947 становника).

Велика Ломница је једно од већих села у града Крушевца. Својим извориштем киселе воде „Ломнички кисељак“ и својим географским положајем Ломница има огромне могућности да постане бањско, рекреативно, туристичко место. Кроз Ломницу пролази пут који води на планину Јастребац.

У селу је седамдесетих и осамдесетих године 20. века се налазило насеље у којем су били смештени Омладинске радне бригаде на Савезној омладинској радној акцији „Морава“.

Велики Шиљеговац

Велики Шиљеговац је насељено место града Крушевца у Расинском округу, у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке, на надморској висини 304 м. Према попису из 2002. било је 2682 становника (према попису из 1991. било је 2983 становника).

Велико Головоде

Велико Головоде је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 875 становника (према попису из 1991. било је 885 становника).

Милић Ракић

Милић Ракић Мирко (Ваљево, 2. фебруар 1912 – Велики Јастребац, 18. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Никодије Стојановић Татко

Никодије Стојановић – Татко (Стара Божурна, 1912 — Јастребац, 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Операција Копаоник

Операција Копаоник је шифровано назив за немачко-бугарску антигерилску офанзиву против четника на подручје планина Копаоник, Гоч и Јастребац током октобра 1942. године у Другом светском рату. Немци су покренули офанзиву с циљем тоталног уништења четника Расинског корпуса, под командом пуковника Драгутин Кесеровић чији се штаб налазио у селу Крива Река. Немци и Бугари освојили су четничку слободну територију и при томе извршили злочине над српским цивилним становништвом. Четници су се успешно извукли из немачко-бугарског обруча и повукли на територију која је била ван домашаја окупаторских снага.

Општи резерват природе Прокоп

Општи резерват природе Прокоп део је планине Велики Јастребац и заштићено природно добро од изузетног значаја, односно заштићено природно добро I категорије. Налази се на подручју општине Крушевац и обухвата површину од 5,91 хектара. Под заштитом државе је од 2008. године.

Прва лига СР Југославије у фудбалу 1993/94.

Прва лига СР Југославије у сезони 1993/94. је било друго такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза СР Југославије. Ове сезоне се у лиги такмичило укупно 20 клубова.

Најбољи стрелац првенства је био Саво Милошевић (Партизан), који је постигао 21 гол.

Родопске планине

Родопске планине (Родопи) су најстарији планински масив на Балканском полуострву. Простире се између реке Марице на истоку, Динарског и Шарско-пиндског планинског ланца на западу и Карпатско-балканских планина на североистоку.

Планине су грађене од кристаластих шкриљаца, са мермером, гранитом и млађим вулканским стенама.

Старе стене, набране у горњем палеозоику, касније еродоване и поново уздигнуте окомитим кретањем дуж раседа.

Највећа распрострањеност је у јужној Бугарској, где се налази најстарије језгро масива ( прави Родопи), са највишим врхом на планини Рили (Мусала 2925 m). Родопске планине се пружају и на територије Северне Македоније и Србије.

У Северној Македонији обухватају подручје између долине Вардара и македонско-бугарске границе (Осоговска планина (2252 m), Плачковица (1754 m), Огражден (1744 m). Правим Родопима је сличан Пелагонијски масив (Јакупица (2540 m) западно од Вардара.

У Србији између река Ибра и Мораве и у Шумадији, преовладавају нижа родопска побрђа и осамљене планине од мезозојских и терцијарних седимената на старој подлози. Родопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор, Црни врх и Азањске планине.

Планине су богате лежиштима: хрома, олова, цинка, гвожђа, златоносне и других руда.

Природна шумска вегетација је проређена. Највише планинске делове од 1800 до 2000 m, покривају пашњаци.

Топлица (област)

Топлица је област у јужној Србији која обухвата долину истоимене реке. Њену западну границу формира планински масив Копаоника који је одваја од Доњег Ибра, Горњег Лаба и Малог Косова. Северну границу области чине Велики и Мали Јастребац, иза којих се пружају области Жупе, Расине и Алексиначког Поморавља. На истоку Топлице се налази долина Јужне Мораве код Ниша, док њене јужне границе чине планине Видојевица и Пасјача.

Цела област, као и река која кроз њу протиче, добили су назив по великом броју извора топле минералне воде тзв. топлица или бања (Пролом, Луковска, Куршумлијска), које су познате још од римског доба.

Топлички партизански одред

Топлички народноослободилачки партизански одред (Топлички НОП одред) формиран је 3. августа 1941. код манастира Ајдановца у подножју планине Велики Јастребац на основу одлуке ОК КПЈ за нишки округ. На дан формирања одред је имао око 30 бораца, претежно чланова КПЈ и СКОЈ из Прокупља, топличких села и са Пасјаче. До краја 1941. године број бораца је нарастао на 250, подељених у пет чета. Након добровољне мобилизације неких месних десетина, крајем јануара 1942. Топлички НОП одред је бројао седам чета: Пасјачка, Видојевачка, Косаничка, Блачка, Великојастребачка чета, Малојастребачка чета, Моравска чета. Рејон дејства Топличког округа био је у захвату реке Топлице, омеђен планинама Јастребцем, Копаоником и Соколовицом, Видојевицом и Пасјачом. Топлички одред је 20. фебруара ушао у састав Првог јужноморавског НОП одреда.

ФК Јастребац Пролетер

Јастребац Пролетер је фудбалски клуб из Ниша, Србија. Такмичи се у Првој Нишкој лиги.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.