Јасна Шекарић

Јасна Шекарић (Београд 17. децембар 1965. године као Јасна Брајковић) је српска спортисткиња и репрезентативка Србије у стрељаштву. Вишеструка је олимпијска, светска и европска првакиња.

Јасна Шекарић
Jasna S
Српска вишеструка олимпијска, светска и европска шампионка у стрељаштву.
Личне информације
Држављанство Србија
Датум рођења17. децембар 1965.(53 год.)
Место рођењаБеоград
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Године активности1987. - данас
Веб-сајтwww.jasnasekaric.com
Спортске информације
СпортСтрељаштво
КлубСК Црвена звезда

Приватан живот

Одрасла је у Осијеку, где је почела да се бави стрељаштвом. У школској секцији се прво такмичила пушком и имала лепе пласмане на регионалним ђачким такмичењима. Нешто касније почела је да користи пиштољ. 1990. поново долази у Београд и затим следе успешне године на спортском и приватном плану.

Разведена је и има двоје деце, Леу и Луку.

Каријера

Више пута је проглашавана за најбољу спортискињу и стрелца Југославије, Хрватске, СЦГ, Србије. 1988. и 1994. године добила је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији, а од Спортског савеза Србије је примила "мајску награду" 2008. године. Три пута, 1990, 1995. и 2005. је проглашавана за најбољег стрелца у свету, а 2000. године Међународна спортска стрељачка федерација (ISSF) ју је прогласила за најбољег стрелца света 20. века.[1] У каријери је освојила преко 90 медаља на великим такмичењима (Олимпијске игре, светска и европска првенства, светски купови, Медитеранске игре...).

На Олимпијским играма освојила је пет медаља, једно злато, три сребра и једну бронзу. Једини је стрелац, који је на сваком наступу на Олимпијским играма успео да се пласира у финале. Два пута олимпијско злато јој је замало измакло. У Барселони 1992, је изгубила златну олимпијску медаљу упркос чињеници да је имала идентичан резултат као победница, Марина Логвиненко. Ситуација се поновила и на Олимпијским играма у Атини 2004. године, када је Јасна после основног дела и квалификација имала исти резултат као и шампионка Олена Костевич (Украјина). Украјинка је била боља од Шекарићке у „распуцавању“. На Олимпијским играма 2008. у Пекингу је носила српску заставу на церемонији отварања, а у такмичењу освојила шесто место.

Иако није мењала држављанство, учествовала је под четири различите заставе, на њених шест Олимпијских игара. 1988 је наступала за СФР Југославију. 1992 је наступала као независни учесник, јер је СР Југославија била под санцкијама. Наредна три пута је наступала за СР Југославију, односно Србију и Црну Гору, а коначно, 2008 за Србију. Само је још српско-амерички стонотенисер Илија Лупулеску наступио под четири различите заставе, али је он мењао држављанство.

Јасна је чланица стрељачког клуба Црвена звезда.

Највећи успеси

Три пута је била светска првакиња (Будимпешта 1987, Сарајево 1989. и Милано 1994.), а четири пута европска шампионка (Еспо 1986, Манчестер 1991, Будимпешта 1992, Будимпешта 1996, Београд 2005).

Олимпијске игре

Кристални глобуси (победа на финалу Светског купа)

  • 1988: МК пиштољ
  • 1990: ваздушни пиштољ
  • 1996: ваздушни пиштољ
  • 1997: ваздушни пиштољ
  • 2005: ваздушни пиштољ

Референце

  1. ^ „НА ДАНАШЊИ ДАН: Рођена Јасна Шекарић, рекордерка Црвене звезде!”. redstarbelgrade.rs. 17. 2. 2018. Приступљено 17. 2. 2018.

Спољашње везе

Јовица Цветковић

Јовица Цветковић (Београд, 18. септембар 1959) је бивши југословенски рукометаш и репрезентативац а данас рукометни тренер.

Љубомир Љубојевић

Љубомир Љубојевић (Ужице, 2. новембар 1950) је српски шахиста.

Једно време је био међу десет најбољих шахиста света, победивши између осталог Гарија Каспарова.

Игра за Србију, али тренутно живи у Шпанији.

Андрија Прлаиновић

Андрија Прлаиновић (28. април 1987) је српски ватерполиста.

Са јуниорском репрезентацијом Србије и Црне Горе освојио је Европско првенство 2004. на Малти и 2006. у Орадеји. Са репрезентацијом Србије освојио је сребрну медаљу на Европском првенству 2008. у Малаги и бронзане медаље на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и Олимпијским играма 2012. у Лондону. На Олимпијским играма у Рију 2016. са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу. Са репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Светском првенству 2009. у Риму.

На летњим олимпијским играма 2012. године са репрезентацијом Србије освојио је бронзану медаљу, а уврштен је у идеални тим турнира. Такође, проглашен је за најбољег стрелца тог турнира са постигнутих 22 гола у 8 утакмица. Крајем исте године је добио награду за спортисту године од Олимпијског комитета Србије.

Од августа 2012. године до јуна 2014. био је члан Црвене звезде а онда се вратио у италијанског гиганта Про Реко.

Чак пет пута освојио је титулу клупског првака Европе и то као члан четири клуба: Партизана, Про Река, Црвене звезде и Солнока. На "Фајнал Ејту" Лиге шампиона 2016/17. у Будимпешти, на коме је освојио победнички трофеј као члан Солнока, проглашен је за најбољег играча турнира.

Ања Спасојевић

Ања Спасојевић (Београд 4. јул 1983) бивша је српска одбојкашица и репрезентативка. Позната је и као Женски Вања, по Вањи Грбићу, због сјајног смеча и невероватног броја поена постигнутог на Светском првенству 2006. у Јапану.

Владимир Петровић Пижон

Владимир Петровић Пижон (Београд, 1. јул 1955) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Био је селектор сениорске репрезентације Србије. Током играчке каријере највеће успехе је бележио играјући за Црвену звезду и стекао почасну титулу једне од пет „Звездиних звезда“, односно једног од пет легендарних фудбалера овога клуба.

Вукица Митић

Вукица Митић (рођена 7. децембра 1953. у Београду — 27. јун 2019, Београд) била је некадашња југословенска и српска кошаркашица која је играла на позицији плејмејкера. Била је вишегодишњи члан Црвене звезде и капитен Југословенске репрезентације.

Драган Џајић

Драган Џајић (Уб, 30. мај 1946), је бивши југословенски фудбалер и репрезентативац, од 2012. на функцији председника Фудбалског клуба Црвене звезде.

Сматра се једним од најбољих југословенских фудбалера свих времена. Трећа Звездина звезда, одиграо је 85 утакмица у националној селекцији, од 1998. до 2004. председник Фудбалског клуба Црвене звезде на чијем се челу налазио преко две деценије у различитим функцијама. Џајић је као тадашњи технички директор Црвене звезде творац најзлатније генерације у историји Црвене звезде, са којом се попео на врх Европе маја 1991, освојивши Куп европских шампиона, и света, када је Црвена звезда у незваничном такмичењу за најбољи клуб на планети, освојила Тојота куп, у децембру 1991.

Драгутин Топић

Драгутин Топић (Београд, 12. марта 1971) један је од најбољих српских атлетичара свих времена. Тренер му је био Михајло Шврака, највећи део каријере провео је у Црвеној звезди, такмичио се и за Партизан, а пре неколико година прешао је у Војводину. После једногодишње паузе (2006), током које је радио као спортски директор Атлетског савеза Србије каријеру је наставио 2007. године и у Пекингу у августу 2008. пети пут учествовао на Олимпијским играма.

Жељко Танасковић

Жељко Танасковић (Лучани, 8. јул 1967) је бивши српски одбојкаш и тренер, који тренутно обавља функцију председника Партизана.

Зоран Славнић

Зоран Мока Славнић (Београд, 26. октобар 1949) бивши је југословенски кошаркаш, и српски кошаркашки тренер. Играо је на позицији плејмејкера. Спада међу најбоље играче у историји Црвене звезде. Први је селектор репрезентације Србије. Куриозитет је да је и као играч и као тренер радио и у Звезди и у Партизану. Он је уз чувеног професора Александра Николића једини коме је то пошло за руком.

Зорана Аруновић

Зорана Аруновић (Београд, 22. новембар 1986) је српска репрезентативка у стрељаштву. У 2010. години је постала светска првакиња у дисциплини ваздушни пиштољ на 10 м и примила награду „спортисткиња године“ у Србији.

Игор Бутулија

Игор Бутулија (Требиње, 21. март 1970) бивши је југословенски и српски рукометаш, некадашњи репрезентативац Југославије. Након што је завршио играчку каријеру, ради као рукометни тренер.

Милош Терзић

Милош Терзић (Лазаревац, 13. јун 1987) је српски одбојкаш и некадашњи играч Црвене звезде. Игра на позицији примача сервиса.

Михајло Митић

Михајло Митић (Велико Градиште, 17. септембар 1990) је српски одбојкаш и капитен Црвене звезде. Игра на позицији техничара.

Немања Мајдов

Немања Мајдов (Источно Сарајево, 10. август 1996) српски је џудиста.

СД Црвена звезда

Спортско друштво Црвена звезда из Београда је спортско друштво које обухвата велики број клубова који се такмиче у одређеним спортским дисциплинама. Клубови Црвене звезде су освојили 702 трофеја. Од тога 679 титула националног шампиона, националног купа или суперкупа, 8 титула европског првака, 12 титула регионалног шампиона и 3 титуле светског првака. Црвена звезда је најуспешније спортско друштво у Србији.Навијачи СД Црвена звезда називају се Делије север. Навијачка група је основана 1989. године. У оквиру спортског друштва постоје готово сви спортови, али најпознатији је ФК Црвена звезда.

Сава Ранђеловић

Сава Ранђеловић (Ниш, 17. јул 1993) је српски ватерполиста. Тренутно је члан италијанске Бреше. Са јуниорском репрезентацијом Србије освојио је сребрну медаљу на Европском јуниорском првенству у ватерполу 2012. у Канеу. На Олимпијским играма у Рију 2016. са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу.

Сава Ранђеловић је ватерполо почео да тренира у Нишу са седам година. После десет година проведених у овом клубу, прешао је у кикиндски ЖАК. После једне сезоне прешао је у Црвену звезду, с којом је освојио титулу првака Европе. Од лета 2015. игра за италијанску Брешу.

Слободан Живојиновић

Слободан „Боба“ Живојиновић (Београд, 23. јул 1963) југословенски је и српски тенисер, који је наступао за СФР Југославије. Заједно са Ненадом Зимоњићем је једини тенисер из Србије који је стигао до највише позиције у конкуренцији дублова и први који је освојио. Муж је певачице Лепе Брене.

Татјана Мирковић

Татјана Мирковић, раније Јелача (Сремска Митровица, 10. август 1990) српска је атлетичарка и рекордерка у бацању копља. Највећи успех у каријери јој је сребрна медаља коју је освојила на Европском првенству 2014. у Цириху.

Олимпијске победнице у стрељаштву - 10 м ваздушни пиштољ за жене
Добитници „Златне значке” Спорта
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Летње
Зимске
Летње
Зимске
Спортисти године Црвене звезде

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.