Јанко Бобетко

Јанко Бобетко (Црнац, код Сиска, 10. јануара 1919Загреб, 29. априла 2003), био је генерал-потпуковник ЈНА, генерал армије Хрватске војске и начелник главног штаба Хрватске војске од 1992. до 1995. године.

Јанко Бобетко
Janko Bobetko
1957. године
Датум рођења10. јануар 1919.
Место рођењаЦрнац код Сиска
 Краљевина СХС
Датум смрти29. април 2003. (84 год.)
Место смртиЗагреб
 Хрватска
ШколаВиша војна академија ЈНА
ВојскаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Хрватска војска
РодКопнена војска ЈНА
Хрватска копнена војска
Чингенерал-потпуковник ЈНА
генерал армије ХВ
ЈединицаСисачки партизански одред
Битке/ратовиОперација Липањске зоре
Операција Тигар
Операција Масленица
Операција Медачки џеп
Операција Бљесак
Операција Олуја

Биографија

Рођен је 10. јануара 1919. године у Црнцу код Сиска. У Сиску је похађао гимназију, а након тога је уписао Ветеринарски факултет у Загребу. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је постао 1938. године, а 1941. године је учествовао у припреми устанка у свом крају.

Други свјетски рат и период послије њега

Након што су му усташе убили оца и три брата, 11. јула 1941. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској једици окупиране Југославије и Хрватске - Сисачком партизанском одреду, основаном 22. јуна 1941. године у селу Жабно код Сиска[1]. За време Другога светског рата, у словеначком граду Дравограду био је тешко рањен, али је преживио и постао официр НОВ и ПО Југославије. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин генерал-мајора ЈНА. Године 1966. добио чин генерал-потпуковника преузео је дужност начелника штаба пете војне области ЈНА.

За време хрватског прољећа 1971. године прикључио се хрватским реформистима (махом националистички оријентисаним) па је одлуком Јосипа Броза Тита демобилисан из ЈНА, заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити деловати.

Рат у Хрватској

Током Рата у Хрватској Јанко Бобетко одбија понуђено место Министра одбране Републике Хрватске, али се ипак враћа из пензије те укључује у рату у Хрватској,[2] а 10. априла 1992. године предсједник Фрањо Туђман му доделује чин генерала пуковника Хрватске војске. Исте године преузима заповедништво на јужном фронту током ког успешно води акције деблокаде Дубровника и операције у дубровачком залеђу: Тигар, Конавле и Влаштица.

Након тога 20. новембра 1992. године постаје начелник Главног штаба Оружаних снага РХ и на том месту замењује генерала Антона Туса. Након деблокаде Дубровника и околине Јанко Бобетко води операције Масленица и Медачки џеп. Председник Туђман 15. јула 1995. године разрешио га је дужности Начелника штаба непосредно пре операције Олуја. Од тада, па до 1999. године био је заступник ХДЗ-а у Хрватском сабору.

Бобетко 1996. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје победе у рату у Хрватској. У њој је приказао војне мапе у операцијама Чагаљ, Тигар, Масленица, Медачки Џеп, Бљесак и Олуја. У тој књизи је написао и:

„Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот”

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) га је 2002. године оптужио за ратне злочине почињене 1993. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села. Бобетко је тада изјавио да у Хаг неће отићи жив и није хтио примити оптужницу.[2] Касније је спомињан и у контексту ратних злочина против Муслимана у Босни и Херцеговини, током муслиманско-хрватског сукоба, када га тужитељи МКСЈ-а често спомињу као учесника у плану припајања дијела Херцеговине Хрватској.[3] Ипак, због нарушеног здравља, није изручен суду.[2]

Био је један од потписника Отвореног писма дванаесторице хрватских ратних заповједника хрватској јавности од 28. септембра 2000. године,[4] због којег је ондашњи предсједник РХ Стјепан Месић присилно пензионисао седморицу хрватских генерала.[5]

Повукао из јавног живота 2000. године. Преминуо је 29. априла 2003. у Загребу. Сахрањен је на Градском гробљу у Сиску.[2]

Референце

  1. ^ Никола Анић, Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945., Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске. Загреб: 2005. ISBN 978-953-7254-00-1. стр. 34..
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Patros, Gabriel (29. 4. 2003). „Profile: General Janko Bobetko”. BBC News. Приступљено 11. 6. 2013.
  3. ^ „'Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora”. Dnevno.hr. 29. 5. 2013. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2013. Приступљено 11. 6. 2013.
  4. ^ Слободна Далмација Не судите Домовинском рату, 29. септембра 2000., приступљено 20. августа 2012.
  5. ^ Слободна Далмација Месић пензионисао седам генерала, 30. септембра 2000., приступљено 20. августа 2012.

Спољашње везе

29. април

29. април (29.04) је 119. дан у години по грегоријанском календару (120. у преступној години). До краја године има још 246 дана.

Антон Тус

Антон Тус (Брибир, 22. новембар 1931) је био генерал-пуковник авијације-пилот ЈНА (из које је иступио како би потом прешао на страну хрватских сецесиониста, због чега му се у одсуству судило због велеиздаје и дезертерства) и генерал армије ХВ. У пероду од 1985. до 1991. је обављао функцију команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране а од 1991. до 1992. био је први начелник генералштаба Хрватске војске за време рата у Хрватској.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Бљесак

Операција Бљесак је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. маја 1995. године под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине са намером етничког чишћења простора западне Славоније. У време напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН. За само 36 сати протерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро деце. Војска Југославије и Војска Републике Српске нису реаговале нити су се укључивале док је "Бљесак" трајао.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Сисачки партизански одред

Сисачки народноослободилачки партизански (НОП) одред формиран је 22. јуна 1941. године у селу Жабно код Сиска, по одлуци Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске за Сисак.

Приликом формирања, одред је имао свега 39 бораца, углавном чланова Комунистичке партије Југославије с подручја Сиска. То је био први партизански одред формиран у окупираној Југославији.

Командант одреда био је Владо Јанић Цапо, народни херој. Неки од осталих оснивача одреда били су Маријан Цветковић, Мика Шпиљак, Нада Димић и Јанко Бобетко.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Удружени злочиначки подухват

Удружени злочиначки подухват (енгл. Joint Criminal Enterprise) је правна доктрина која се користи у оптужбама Међународног кривичног суда за бившу Југославију политичким и војним елитама, за ратне злочине почињене током југословенских ратова 1991-1995.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.