Јанков Мост

Јанков Мост (рум. Iancăid) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 530 становника.

Место је добило име по хероју хришћанско-турских ратова из 15. века, Сибињанин Јанку (на мађарском Јанош Хуњади), а мост отуда што је село окружено рекама и мостовима.

Јанков Мост
Jankov Most, Romanian Orthodox church
Румунска православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ГрадЗрењанин
Становништво
 — 2011.Пад 530
 — густина27/км2
Географске карактеристике
Координате45°28′16″ СГШ; 20°26′10″ ИГД / 45.471° СГШ; 20.436° ИГДКоординате: 45°28′16″ СГШ; 20°26′10″ ИГД / 45.471° СГШ; 20.436° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина58 м
Површина23,3 км2
Јанков Мост на мапи Србије
Јанков Мост
Јанков Мост
Јанков Мост на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23201
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Историја

Први помен Јанковог Моста је из 13. века. Село се тада налазило у склопу мађарске средњовековне државе. Године 1551. село освајају Турци и држе под својом управом два века до 1716. Под аустријском влашћу у селу су колонизовани Румуни, пошто је село запустело након одласка Турака. Румуни који су се насељавали углавном су долазили из Трансилваније средином 18. века.

Јанкаид је био 1764. године православна парохија у Елемирском протопрезвирату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да "Јанкаид" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је тада измешано влашко и српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир у месту су била три православна свештеника. Парох поп Василије Поповић (рукоп. 1761), капелан поп Софроније Поповић (1790) и ђакон Исак Бегу служили су се само румунским језиком.[3]

Од 1918. године место улази у састав Југославије.

Jankov Most, Romanian Orthodox church
Румунска православна црква
Jankov Most, Uniate church
Унијатска црква

Географски положај

Село се налази у Панонској низији. Просечна надморска висина у атару села је око 80 метара. Јанков Мост се простире на средњобанатској лесној заравни. Земљиште је двојако: чернозем с оглејавањем у лесу и спорадично слана слатина. Та сланоћа се може објаснити постојањем некадашњим постојањем Панонског мора на овим просторима. Село је окружено с 3 стране рекама и каналима. Кроз атар села протичу Стари Бегеј, канал Пловни Бегеј и канал Дунав—Тиса—Дунав. Стари Бегеј и канал ДТД теку тик уз Јанков Мост. Флора је већином степска, травната. Ту су, међутим, и дрвећа: багрем, топола, итд. Фауна је разноврсна: зечеви, лисице, срне и птице. Саобраћајно је насеље добро повезано с околином. Село је асфалтним путем спојено са Зрењанином, преко оближњег села Михајлово и са Банатским Двором, где се спаја са главним путем Зрењанин-Румунија. Оба водена канала су пловна.

Будући да се налази у средњој Европи, клима у Јанковом Мосту је континентална, са сва 4 изражена годишња доба, са топлим летима и дугим и хладним зимама. Просечна годишња температура је нешто изнад 10 °C.

Привреда

Становништво се бави углавном пољопривредом. Узгајају се: житарице, кукуруз, индустријско биље, винова лоза, воће и поврће. Такође, стоцни фонд је разнолик. Поред ових занимања у селу се баве: столарством, зидарством, каменорезањем, механиком пољопривредних машина, има и фризера, бербера, кројача, шваља.

Демографија

У насељу Јанков Мост живи 543 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (45,3 код мушкараца и 51,2 код жена). У насељу има 237 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Становништво у овом насељу веома је разнолико, Румуни чине апсолутну већину, због тога село има и своје румунско име — Iancaid. Број становника има сталну тенденцију опадања, још од половине прошлог века. Место има две цркве: румунску православну цркву, коју исповеда највише мештана, и Грко-католичку цркву. Срби су насељени много касније и засад су без богомоље.

Јанков Мост има основну школу, отворена су само издвојена одељења нижих разреда градске основне школе „Ђура Јакшић“, са комбинованом наставом на румунском језику. Да би завршили обавезно основно образовање, од петог до осмог разреда, ђаци путују редовним аутобуским линијама за Зрењанин, удаљен 15 километара. Већина становника има завршену средњу школу, а неки и више или високо образовање. Од људи с вишим и високим образовањем, велики број напушта село и одлази да живи у граду, Зрењанину или неком другом.

Насеље има Дом културе. Фолклорна, плесна и музичка, група носи назив „Лумина“ (светлост). Такође, здравствена станица с апотеком је у селу. Најближа пошта и банка налазе се у Михајлову, удаљеном 2 километара (20-30 минута хода). Постоји и ватрогасно друштво. У близини је крајем прошлог века отворена сабирна станица за гас, пошто су околна поља велика налазишта природног гаса. У селу раде 2 продавнице с прехрамбеном робом, пољопривредна задруга и њена продавница, сабирна станица зрењанинске млекаре и неколико кафића/кафана. Насеље има фудбалски терен покрај реке Бегеј; локална екипа је „Униреа“ (јединство). На ободу села је гробље. Нешто даље од насељених кућа налази се сеоско сметлиште. У Јанковом Мосту свака кућа има струју, већина има телефонску линију. Село нема заједнички водовод и канализацију, доведен гас за домаћинства. Председник Месне канцеларије Месне заједнице Јанковог Моста је Тибериу Воина.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.070
1953. 1.101
1961. 1.057
1971. 977
1981. 841
1991. 752 736
2002. 636 639
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Румуни
  
384 60,37 %
Срби
  
183 28,77 %
Роми
  
20 3,14 %
Мађари
  
14 2,20 %
Југословени
  
10 1,57 %
Хрвати
  
2 0,31 %
Немци
  
2 0,31 %
Муслимани
  
1 0,15 %
непознато
  
9 1,41 %

Референце

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Јанко

Јанко може бити:

Јанко, мушко имеили

Јанков Поток, насеље у општини Звечан, КиМ, Република Србија

Јанков Мост, насеље града Зрењанина, Република Србија

Јанково Селиште, насеље у општини Генералски Стол, Република Хрватска

Јанковац (Бихаћ), насеље у општини Бихаћ, Федерација БиХ

Јанков Кладенац, извор водеили

Јанко Типсаревић

Сибињанин Јанко

Јанковић Стојан

Јанко Вукотић

Јанко Јанковић

Јанко Веселиновић

Град Зрењанин

Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112340 ha, а на шумску 1392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 132051 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,9‰, a број запослених у општини износи 33081 људи. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.

Ечка

Ечка (рум. Ecica, мађ. Écska или Német-Écska, нем. Deutsch-Etschka) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 3999 становника.

Овде се налази Иконостас и тронови румунске православне цркве у Ечки као споменик културе.

Зрењанин

Зрењанин је град у Србији, седиште Средњобанатског округа и значајан индустријски центар Баната и Војводине. Зрењанин је, по површини територије која му административно припада (1.326 km²), највећи град у Аутономној покрајини Војводини и други у Републици Србији.Према попису из 2011. године у Зрењанину живи 76.511 становника, што га чини највећим градом у српском делу Баната, и трећим у Војводини после Новог Сада и Суботице.

Лукићево

Лукићево (нем. Sigmundfeld) насеље је града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1804 становника.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.