Јаника Балаж

Јаника Балаж (мађ. Janika Balázs; Лукино Село, 23. децембар 1925Нови Сад, 12. новембар 1988), био је познати југословенски тамбураш и музичар ромског порекла.

Јаника Балаж
Janika balaz
Споменик Јаники Балажу
Датум рођења23. децембар 1925.
Место рођењаЛукино Село
  Краљевина СХС
Датум смрти12. новембар 1988. (62 год.)
Место смртиНови Сад,  СР Србија
  СФР Југославија

Биографија

Janika-Balazs Lukino
Родна кућа Јанике Балажа у Лукином Селу.

Рођен је у ромској породици мађарског језика с јаком музикалном традицијом, што му је дало предуслове да и сам постане музичар. Породично име његовог оца било је Рац (Rácz), мађарски стари назив за Србе, али је он преузео мајчино презиме Балаж. Одрастао је у Бечеју где је почео да свира виолину у локалној кафани у својој десетој години. Касније је свирао у музичкој групи „Браћа козаци“ у околини Суботице и Хоргоша. Од 1948. до 1951. године радио је за Радио Титоград у Црној Гори, где је усавршио свирање тамбуре.

Од 1951. године радио је за Радио Нови Сад који се те године основао. Ту је радио до краја своје каријере. Био је члан „Великог тамбурашког оркестра“. Проводио је своје ноћи свирајући са својим оркестром од осам чланова по новосадским кафанама, нарочито на Петроварадинској тврђави. Јаника Балаж основао је тамбурашки оркестар који је бројао осам чланова. Прославили су се песмом „Осам тамбураша с’ Петроварадина“. За Јаникину осморку чуло се широм Европе. Свирали су енглеској краљици Елизабети II[1], а у париској Олимпији Јаника је наступао чак 36 пута. Добијао је више позива да се пресели у САД и Совјетски Савез да ради као учитељ, но никада није хтео да напусти Нови Сад, где је и умро 1988. године.

Јаника је учествовао у више документарних и представних филмова. Песме „Осам тамбураша с Петроварадина“ (текст Ратко Шоћ, музика Миња Вучетић)[2] и „Примаши“ су посвећене њему. Током своје каријере је радио с многим познатим музичарима, као што су Звонко Богдан и Јулија Бисак.

После његове смрти, град Нови Сад је подигао споменик (скулптор Ласло Силађи), који се налази на Тргу незнаног јунака, преко пута Петроварадинске тврђаве преко Дунава.[3]

Извори

  1. ^ „JANIKA BALAŽ: Svirao je celoj Evropi, čak i britanskoj kraljici”. Oseti Srbiju (на језику: српски). 2018-09-30. Приступљено 2019-10-29.
  2. ^ Далиборка Бајић (9. 4. 2013). „Пјесме Јанике Балажа”. rtrs.tv. РТРС. Приступљено 13. 9. 2013.
  3. ^ Славољуб Живковић (19. 10. 2006). „Маестро то није заслужио”. politika.rs. Политика. Приступљено 06. 01. 2017.

Спољашње везе

1988

1988. је била преступна година.

Балаж (презиме)

Балаж (мађ. Balázs) је мађарско презиме.

Познати са презимемом Балаж:

Арпад Балаж - мађарски композитор класичне музике

Бела Балаж - мађарски филмски критичар, писац и песник

Иштван Балаж - познат синолог

Јаника Балаж - тамбураш и музичар из Војводине

Хорват Балаж - мађарски политичари други.

Бечеј

Бечеј (раније Стари Бечеј) је град и седиште истоимене општине која се налази у Јужнобачком округу, у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији. Према попису из 2011. Бечеј је имао 23.985 становника.

Бечеј је економски центар на средњем току Тисе кроз Србију. Налази се на важном путу који повезује Нови Сад и Суботицу. Град се први пут спомиње 1091.

Голд аудио видео

Голд аудио видео је српска продукцијска кућа која се бави производњом музчких ЦД-ова и ДВД-ова са седиштем у Београду.

Гордана Којадиновић

Гордана Којадиновић Балић (Београд, 30. март 1939) је српска оперска певачица и првакиња опере Српског народног позоришта у Новом Саду.

Град Зрењанин

Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112340 ha, а на шумску 1392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 132051 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,9‰, a број запослених у општини износи 33081 људи. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.

Лукино Село

Лукино Село (мађ. Lukácsfalva) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 498 становника.

Нови Сад

Нови Сад је највећи град Аутономне Покрајине Војводине и њен административни центар, после Београда други град у Србији по броју становника и површини. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, на административној територији града Новог Сада је живело 341.625 становника, док је у самом насељу Нови Сад живело 250.439 становника, а на урбаном подручју које чини град Нови Сад 277.522 становника.Основан 1694. године, Нови Сад је дуго времена био центар српске културе, због чега је често називан „Српска Атина”. Данас је Нови Сад велики индустријски и финансијски центар српске економије, универзитетски град и школски центар, културни, научни, здравствени и политички центар Аутономне Покрајине Војводине, град домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, научних и спортских манифестација, као и град музеја, галерија, библиотека и позоришта.Град лежи на обалама реке Дунав, између 1252. и 1262. километра речног тока. На левој обали Дунава се налази равничарски део града (Бачка), док је на десној обали, на обронцима Фрушке горе, смештен брдовити део града (Срем). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док се са сремске стране креће између 250 и 350 m. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива Мали бачки канал, који је део система канала Дунав—Тиса—Дунав. Бачки део града је смештен са обе стране овог канала.

Роми у Србији

Роми у Србији су грађани Србије ромске етничке припадности. На српском језичком простору су такође познати и као Цигани, мада се ово име у званичном дискурсу сматра погрдним.

Током Другог светског рата у Југославији су, уз Србе и Јевреје, били жртве нациста.

Списак познатих Новосађана

Списак познатих становника Новог Сада, који живе или су живели у граду, као и оних који су у њему рођени.

Списак познатих Рома

Списак познатих Рома обухвата познате особе ромског порекла, разврстане према земљама у којима живе или су живели, које се изјашњавају као Роми.

Такође, треба имати у виду и да има и особа за које се сматра, а можда и јесу, ромског порекла али се оне не изјашњавају као Роми и да они нису на овом списку.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.