Јанез Јанша

Јанез Јанша (Гросупље, 17. септембар 1958) негде и Иван Јанша[1] је словеначки политичар, предсједник Словеначке демократске странке, бивши премијер Републике Словеније и бивши министар одбране Републике Словеније.

Јанез Јанша
Janez Janša 2017
Јанез Јанша
Биографија
Датум рођења17. септембар 1958.(61 год.)
Место рођењаГросупље
 ФНР Југославија
УниверзитетУниверзитет у Љубљани
Политичка
партија
Словеначка демократска странка

Биографија

Рођен је 17. септембра 1958. године као Иван, од родитеља из Гросупља крај Љубљане. Један је од познатијих словеначких дисидената. Суђено му је у једном од последњих политичких процеса који су најавили распад СФРЈ. У време рата у Словенији је био министар одбране (на тој дужности до 1994).

Кријумчарење оружја током распада СФРЈ

Бивши агент словеначке војнообавјештајне службе је у марту 2011. оптужио Јанеза Јаншу да је током распада Југославије када је вршио дужност министра одбране Словеније, био укључен у кријумчарење оружјем. [2] Јаншу је за шверц оружјем оптужио и аустријски новинар у својој књизи „Шта нам можете“, гдје је навео да је Јанез узимао провизију од 250.000 долара по броду за оружје које је ишло у Републику Хрватску и Републику БиХ.[2]

Референце

  1. ^ Volitve v državni zbor 2008, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. 2,0 2,1 Радио телевизија Републике Српске: Јанша добијао кеш за испоруке оружја, 5.3.2011. (на језику: српски)

Спољашње везе

Литература

17. септембар

17. септембар (17.9.) је 260. дан у години по грегоријанском календару (261. у преступној години). До краја године има још 105 дана.

1958

1958. је била проста година.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Афера ЈБТЗ

Афера ЈБТЗ (словен. Afera JBTZ), познато и као Љубљански поступак (словен. Ljubljanski proces) или Поступак против четворице (словен. Proces proti četverici), било је политичко суђење одржано на војном суду у СР Словенији 1988. године. Оптужени, Јанез Јанша, Иван Борштнер, Давид Тасић и Франци Заврл, осуђени су на казне од шест мјесеци до четири године по оптужби због „издаје војне тајне”, након што су учествовали у писању и издавању чланака у којима се критикује Југословенска народна армија. Суђење је изазвало велику пометњу у Словенији и било је повод за организовање и развој демократске опозиције. Одбор за заштиту људских права је основан истог дана кад је извршено хапшење, а што се уопштено сматра почетком Словеначког прољећа.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Председници Владе Словеније

Словенија је имала седам премијера од када је стекла независност, распадом СФРЈ. За разлику од Председника Словеније, који се директно бира, премијера поставља парламент, и он мора имати подршку већине у парламенту да би владао.

Рат у Словенији

Рат у Словенији или Десетодневни рат (словен. Slovenska osamosvojitvena vojna — „Словеначки рат за независност“ или словен. Desetdnevna vojna — „Десетодневни рат“) био је рат окарактерисан понекад као кратак конфликт на територији данашње државе Словеније, тадашње федералне јединице СФРЈ, између Словеначке територијалне одбране и Југословенске народне армије (ЈНА) после једностраног проглашења Словеније као независне државе 1991. године.25. јуна 1991. године, словеначки и хрватски парламенти донели су одлуку о проглашењу независности чиме је формално почео распад Југославије. Два дана касније јединице ЈНА напустиле су касарне и кренуле на граничне прелазе тадашње СФРЈ који су се налазили између осталог и у Словенији. Намера им је била да не дозволе измене натписа државе. Настао је рат између припадника ЈНА и словеначких територијалаца, које су предводили Јанез Јанша и Игор Бавчар. Рат је трајао десетак дана. Наиме, почетком јула Председништво СФРЈ доноси одлуку о повлачењу припадника армије из Словеније. Део армије се повукао у Хрватску. Приликом опсада војних база ЈНА у Словенији, долази до крвавих напада словеначких територијалаца на војнике тада још увек регуларне војске у тим базама. Исход оваких напада је био већи број погинулих војника, који су били на одслужењу редовног војног рока, а који су имали од 18-23 године.

Словеначка демократска странка

Словеначка демократска странка (словен. Slovenska demokratska stranka, SDS) је политичка партија десног центра у Словенији, на чијем се челу налази Јанез Јанша, бивши премијер.

Странка је 16. фебруара 1989. настала као Социјалдемокатски савез Словеније (словен. Socialdemokratska zveza Slovenije, SDZS). На првим демократским изборима у Словенији је била део коалиције ДЕМОС која је преузела власт. Њен министар Јанез Јанша је имао кључну улогу у рату којим је Словенија осигурала независност од Југославије.

СДС је била блиско везана с Католичком црквом, али је у последње време од ње критикована због подршке коцкарском туризму, истраживању изворних ћелија и легализације истополних заједница.

Од избора 2004. СДС је је део владајуће коалиције у Словенији.

СДС има представнике у Европском парламенту, а чланица је Европске народне партије.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

Премијер Словеније
9. новембар 2004 — 21. новембар 2008.
ПретходникАнтон Роп
НаследникБорут Пахор

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.