Јаков

Јакоб (хебр. יַעֲקֹב Yaʿăqōḇ), Јаков (грч. Ἰακώβ) или Јакуб (арап. يَعْقُوب Yaʿqūb), познат и као Израел или Израиљ (хебр. יִשְׂרָאֵל Yiśrāʾēl - „истрајан у Богу“[1]) је био трећи патријарх јеврејског народа, са којим је Бог начинио завет, и легендарни предак дванаест племена Израела, која су названа по њему.

Као пророк се поштује у јудаизму, хришћанству, исламу и другим абрахамским религијама.

Jacob (Israel)
Свети пророк Јаков (руска икона)
Wutenberg Bibel 1558
Свети пророк Јаков, 1558.

Јаков у хебрејској Библији

У хебрејском Танаху (код хришћана познат као Стари завет), Јаков се помиње као вођа народа и један од пророка. Он је био син пророка Исака и Ребеке, и унук Авраама и Саре. Према библијском предању, након што је начинио завет са Богом, Јаков је рекао:

Ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одела да се облачим. И ако се вратим на миру у дом оца свог, Господ ће ми бити Бог; А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и шта ми год даш, од свега ћу десето дати теби.
— Књига постања 35:7, Књига левитска 27:30
Tissot Jacob Sees Esau Coming to Meet Him
Џејмс Тисо, Јаков чека Исава.

Према Књизи постања 27 Јаков је имао старијег брата близанца под именом Исав. Када је дошло време да Исак да благослов старијем сину, благослов је добио Јаков уместо Исава, јер је Исав једном приликом продао Јакову право на благослов. Када су се дечаци родили, Бог је такође рекао да ће благослов припасти Јакову. Звог овога се Исав наљутио, толико да је хтео да убије Јакова. Јаков је зато отишао у дом свог деде у Харану, где је толико заволео Рахилу, кћерку свог ујака Лабана, да је пристао да за њега ради седам година како би је оженио.

Прве брачне ноћи Лабан је Јакову уместо Рахиле дао Леу, своју старију кћерку, објаснивши да је код њих обичај да се најпре уда старија кћерка. Јаков је касније узео и Рахилу за жену, коју је волео више од Лее, након што је пристао да још седам година ради код оца девојака.

Јаков је имао је дванаест синова од којих је настало дванаест израелских племена названих по десет имена његових синова и двоје синова његовог сина и наследника Јосифа. То су: Рувим, Леви, Јуда, Исахар, Симон, Зевулон, Дан, Јосиф, Нефталим, Гад, Асир и Венијамин.

На повратку у своју земљу Јаков се борио са непознатим човеком у коме је препознао Бога, према Књизи постања 32. Тада га је Бог благословио и дао му име Израел, јер се храбро борио и са Богом и са људима. Помирио се са братом Исавом и настанио у Сихему.

Крајем свог живота, 1825. п. н. е. у доба велике глади, Јаков је отишао у Египат на позив свог сина Јосифа. Пре смрти је благословио својих дванаест синова, претке дванаест племена Израела. Верници верују да је Јаков сахрањен у Пећини патријараха (пећини у Макпели) у Хеброну, где се налазе и гробови Аврама, Саре, Исака, Ребеке и Лее[2].

Види још

Референце

  1. ^ Wells, John C. (1990). Longman pronunciation dictionary. Harlow, England: Longman. стр. 381. ISBN 978-0-582-05383-0.
  2. ^ Richman, Chaim (1995), "Focus on Hebron," Архивирано на сајту Wayback Machine (март 3, 2016) (на језику: енглески) © 1995 Light to the Nations

Литература

  • Wells, John C. (1990). Longman pronunciation dictionary. Harlow, England: Longman. стр. 381. ISBN 978-0-582-05383-0.
10. децембар

10. децембар (10.12.) је 344. дан године по грегоријанском календару (345. у преступној години). До краја године има још 21 дан.

Јаков (архиепископ српски)

Свети Јаков је био архиепископ српски од 1286. до 1292. године.О њему се не зна много. Зна се да је обнављао и подизао цркве и да је, вероватно око 1290. године, преместио седиште српске архиепископије из манастира Жиче у Пећ. Велику бригу је посвећивао манастиру Студеници, снабдео је богослужбеним књигама и црквеним сасудима. Изузетну бригу је посвећивао српским подвижницима. Ореол светитељства задобио је чистотом своје вере и хришћанске љубави. Красиле су га кротост, смиреност и доброчинства.

Српска православна црква слави га 3. фебруара по црквеном, а 16. фебруара по грегоријанском календару.

Јаков Алфејев

Свети апостол Јаков је син Алфејев и један од дванаест великих апостола. Он је рођени брат апостола и јеванђелиста Матеја. Сведок је речи и чудеса Исуса Христа.

Апостолу Јакову паде у део да проповеда Јеванђеље Христово у Елевтеропољу и околним местима, потом и у Мисиру. Са великом силом преносио је благовест о оваплоћеном Богу, рушећи идолопоклонство, изгонећи демоне из људи, лечећи сваку болест именом Исуса Христа. Његов труд и његова ревност крунисани су великим успехом. Многи незнабожци поверовали су у Христа Господа, Цркве се основале и уредиле, свештеници и епископи поставили. Пострада у Мисиру у граду Острацину будући на крст распет од незнабожаца.

Слави се 9. октобра по старом календару одн. 22. октобра по новом.

Јаков Блажевић

Јаков Блажевић (Бужим, код Госпића, 24. март 1912 — Загреб, 10. децембар 1996), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. Од 1974. до 1982. године обављао је функцију председника Предеседништва Социјалистичке Републике Хрватске.

Јаков Дуганџић

Јаков Дуганџић (Читлук, код Мостара, 1. децембар 1905 — Стара Градишка, октобар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Јаков Заведејев

Свети апостол Јаков хришћански светитељ, један од дванаесторице апостола које је изабрао сам Исус Христ. Био је син Заведејев и брат Јована Богослова.

На позив Исуса Христа оставио је рибарски занат и свога оца, па заједно са братом Јованом пошао за Христом. У Јеванђељу се спомиње да се налазио међу тројицом апостола, којима је Исус Христос откривао највеће тајне, пред којима се преобразио на гори Тавору и пред којима је туговао пред Своје страдање у Гетсиманском врту. Такође у хришћанској традицији се помиње да је после пријема Духа Светога проповедао Јеванђеље по разним странама, и ишао је до Шпаније. По повратку из Шпаније стану се Јевреји с њим препирати о Светом писму, па не могући му никако одолети најмили су некога мађионичара Хермогена. Међутим и Хермоген, и Филип, ученик Хермогенов су се крстили када су чули Јаковову проповед. Тада су га Јевреји оптужили Ироду и наговорили некога Јосију да оклевета апостола. Овај Јосија се видећи муженствено држање Јаковљево и чувши његову јасну проповед о Истини, покајао се и поверовао у Христа. Међутим када је Јаков осуђен на смрт, тада је и овај Јосија такође осуђен на смрт. Ходећи на губилиште Јосија је молио Јакова да му опрости грех клевете. А Јаков га је загрлио и рекао му: „мир теби и опроштај!" обојица су посечени мачем 45. године у Јерусалиму. Тело његово је однето у Шпанију, где се према сведочењима верника на његовом гробу и до данас догађају чудесна исцељења.

Српска православна црква слави га 30. априла по црквеном, а 13. маја по грегоријанском календару.

Јаков Игњатовић

Јаков Игњатовић (Сентандреја, 26. новембар(јк))/8. децембар(гк) 1822 — Нови Сад, 23. јун(јк))/5. јул(гк) 1889) био је познати српски романописац и прозни писац из 19. века.

Јаков Ненадовић

Јаков Ненадовић (Бранковина око 1765 — Бранковина, 1836) је био војвода из Првог српског устанка и председник Правитељствујушчег совјета сербског. Млађи брат Алексе Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (после победе над Турцима код Свилеуве 1804.) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и личности Западне Србије. Добијао је муницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ у марту напао Шабац.

После Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет. 1810. године Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на мјесто Младена Миловановића за председника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. године, и постао попечитељ (министар) унутрашњих послова. Током устанка Јаков Ненадовић је у борбама заробио један француски топ са француском посадом које је Наполеон Бонапарта послао Турцима у испомоћ. Судбина артиљераца је непозната, али се зна да је Јаков топ закопао и да га је после устанка ископао Петар Николајевић Молер и користио у Другом српском устанку. После пропасти Првог српског устанка 1813. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће 1814. године је стигао у Бесарабију. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара Александра I у Петрограду 1816. године. У Хотину, у Бесарабији је живео све до 1831. године, а потом се вратио у Србију. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини, поред цркве.

Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793—1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић (1813—1879), удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806—1885), Карађорђевог сина.

Јаков Остојић

Јаков Остојић (Ђурђевића Тара, код Жабљака, 1878 – Жабљак, 24. децембар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Јаша Продановић

Јаков М. Продановић – Јаша (Чачак, 23. април 1867 — Београд, 1. јун 1948) је био српски политичар, публициста и књижевник.

Јевреји

Јевреји (хебр. יְהוּדִים — Јехудим, јид. ייִדן — Јидн) су семитска народна и верска заједница расута по целом свету. Потиче од историјских Израелићана и Хебреја са античког Блиског истока.Према јеврејској традицији, јеврејско порекло се прати до библијских патријарха као што су Аврам, Исак и Јаков, и библијских матријарха Саре, Ребеке, Леје и Рахиле, који су живели у Ханану око 18. века п. н. е. Даље према традицији, Јаков и његова породица су мигрирали у Стари Египат пошто их је тамо сам фараон лично позвао да живе са Јосифом (који се уздигао до ранга фараоновог везира) у земљи Госен. Потомци патријарха су касније радили као најамни радници (претворени у робље, према библијском предању) све до Егзодуса који је водио Мојсије, што се обично датира у 13. век п. н. е. Јевреји потичу углавном од племена Јуда и Шимон, и делимично од племена Бенјамин и Леви, који су заједно чинили античко Краљевство Јудеја (уз остатке Краљевства Израел (Самарија) који су мигрирали ка својим јужним суседима и ту асимиловани). Блиска група су Самарићани, који себе сматрају потомцима израелских племена Ефраим и Манаше, које је према Библији своје порекло воде од људи које је у Израел населило Новоасирско краљевство и неких коена (јеврејских свештеника) који су их научили да обожавају „рођеног Бога“.Јеврејска етничка припадност, националност и религија су јако повезане, пошто је јудаизам традиционална вера јеврејској народа Преобраћеници у јудаизам обично имају исти статус у оквиру јеврејског етноса као и они који су рођени у оквиру њега. Главна струја јудаизма не подстиче преобраћивање, и оно се сматра тешким задатком, који се углавном примењује за случајеве мешовитих бракова.Данашња Држава Израел је основана као јеврејска национална држава и она себе тако дефинише у својим Основним законима. Израелски закон о повратку гарантује право држављанства сваком Јеврејину који га затражи. Израел је једина држава где су Јевреји већина становништва. Јевреји су имали политичку независност два пута у антици. Први од ова два периода је трајао од 1350. п. н. е. до 586. п. н. е., и обухватао је периоде судија, уједињене монархије, и подељених монархија Израела (Самарије) и Јудеје, окончано уништењем Првог храма. Други период је био период Хесмонејског краљества који је трајао од 140. п. н. е. до 37. п. н. е. и период делимилне незавиности под Иродовцима од 37. п. н. е. до 6. н. е. Од уништења Другог храма 70. године, већина Јевреја је живела у дијаспори. Као национална мањина у свакој држави у којој живе (осим у Израелу), Јевреји су кроз историју често доживели прогоне, због чега је њихова бројност и расподела је варирала током векова. По културној традицији и изговору класичног јеврејског језика деле се на две културне групе: Сефарде, јужноевропске Јевреје, односно потомке избеглица из Шпаније и Португалије крајем 15. века, и Ашкеназе, северне и средњоевропске (немачко-пољско-руске) Јевреје.

Број Јевреја на свету је доживео врхунац од 16,7 милиона пред Други светски рат, али је 6 милиона Јевреја убијено у Холокаусту. Од тада њихов број је поново растао и њихов број се у 2012. процењивао на 13,75 милиона, Према овом извештају, око 43% свих Јевреја живи у Израелу (6 милиона), а 39% у САД (5,3–6,8 милиона), док највећи део осталих живи у Европи (1,5 милиона) и Канади (0,4 милиона). Тачан број Јевреја на свету је тешко проценити. Поред проблема са методологијама пописа, постоје халашке расправе око токо ко се сматра Јеврејином и секуларни, политички и други разлози који могу значајно утицати на овај број.

Апостол Тадеј

Јуда Тадеј (грч. Θαδδαίος) био је један од дванаесторице Апостола Христових, брат Јакова Праведног, познат и под именом Јуда Јаковљев и Левеј Тадеј.

Његов отац Јосиф дрводеља имао је четири сина: Јакова, Јосију, Симона и Јуду. Овај Јуда назива се понекад Јуда Јаковљев, по знаменитијем од себе брату своме Јакову. Своју посланицу свети Јуда почиње овако: „Јуда слуга Исуса Христа, брат Јаковљев“ (Јд 1,1). И ако се и он могао назвати братом Господњим колико и Јаков, он то није чинио из смирења и стида, јер у почетку није веровао у проповеди Исуса Христа.

Проповедао је Јеванђеље по Јудеји, Самарији, Галилеји, Идумеји, Сирији, Арабији, Месопотамији и Јерменији. У Едеси, допунио је проповед другога Тадеја. Када проповедаше у пределима око Арарата, би ухваћен од незнабожаца, распет на крст и стрелама убијен, да вечно царује у Царству Христовом.

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима

Апостоли

Апостоли или дванаест апостола (грч. απόστολος — посланик, благовесник) су били ученици и следбеници Исуса Христа.

Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:

Град Ваљево градско насеље Ваљево

Општина Осечина градско насеље Осечина

Општина Уб градско насеље Уб

Општина Лајковац градско насеље Лајковац

Општина Мионица градско насеље Мионица

Општина Љиг градско насеље ЉигИма укупно 174.228 становника (Попис 2011.).

Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.

Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:

Бранковина

Муселимов конак као типичан пример турске архиктектуре, сазидан у XVIII веку,

Кула Ненадовића, коју је 1813. године подигао војвода Јаков,

Саборна црква, из 1838. године и представља редак пример монументалне класицистичке грађевине у Србији.

Манастир у Докмиру, који потиче из 14. века,

Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту Владике Николаја ВелимировићаПозната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.

Митрополит београдски Инокентије

Инокентије (световно име Јаков Павловић; Шабац, 1. август 1840 — Београд, 19. мај 1905) је био београдски митрополит од 1898. до 1905.

Праведни Јосиф

Јосиф из Назарета, назван праведни Јосиф, био је муж Марије, Исусове мајке.

Јосифа назива Јеванђеље „мужем праведним“ (Мт 1, 19). Зато му се и дала од Бога Пресвета Дева Марија у заштиту и доделила му се велика част у домостроју људскога спасења. Мада је Јосиф био од царскога рода Давидова, ипак је био скроман дрводеља у Назарету. У осамдесетој години својој узео је Пресвету Деву из храма Јерусалимског у свој дом, а у стотину десетој је умро.

Српска православна црква слави га 31. децембра по јулијанском, а 13. јануара по грегоријанском календару.

Сабор Светих апостола

Сабор Светих славних и свехвалних апостола, Павловдан је хришћански празник. Мада сваки од дванаест великих апостола има свој посебан дан када се слави, ипак је црква одредила овај празник за саборни празник свих апостола заједно, и уз њих Павла.

Овим празником прослављају се: Апостол Петар, Апостол Андреј, Јаков Зеведејев, Апостол Јован, Апостол Филип, Апостол Вартоломеј, Апостол Тома, Апостол Матеј, Апостол Јаков Алфејев, Апостол Тадеј, Апостол Симон Зилот, Апостол Матија, Апостол Павле. Сви апостоли су сем Јована мученички страдали: Петар – распет на крст наопако; Андреј – распет на крст; Јаков Зеведејев – посечен; Филип – распет на крст; Вартоломеј – распет на крст, па одеран и посечен; Тома – избоден са пет копаља; Матеј – спаљен; Јаков Алфејев – распет на крст; Тадеј – распет на крст; Симон Зилот – распет на крст; Матеј – каменован, па мртав посечен секиром; Павле – посечен.

Сабор светих славних и свехвалних апостола пада на дан после празника светог апостола Петра и Павла.

Цар Константин Велики (306—337) саградио је у Цариграду храм у име дванаест апостола.

Српска православна црква слави овај празник 30. јуна по црквеном, а 13. јула по грегоријанском календару.

Српска књижевност

Српска књижевност је књижевност писана на српском језику.

Библијски пророци
Пророци у петокњижју
Пророци у времену судија
и уједињеног краљевства
Пророци писари
Други пророци

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.