Јазавац

Јазавац или европски јазавац (лат. Meles meles) је врста животиње из рода јазавац (лат. Meles), који припада породици куна. Углавном живи у одајама испод земље које сам копа, а које су ходницима повезане са површином. Тежак је до 25 kg, а дужина му се креће од 90-110 cm.

Јазавац је претежно ноћна животиња, тако да има слабо развијен вид, нешто боље равијен слух и одлично развијено чуло мириса. Обично живи у скупинама од по неколико јединки и на својој територији има више јазбина у којима борави.

Спада у групу сваштоједа. Током зиме јазавац улази у једну врсту зимског сна, који повремено прекида ради узимања хране или воде.

Европски јазавац
'Honey' the badger
Meles meles
Глас јазавца
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Melinae
Род:
Врста:
M. meles
Биномијално име
Meles meles
(Linnaeus, 1758)
European Badger area
Ареал распрострањења европског јазавца

Опис

Боја крзна је обично сива на леђима, црна на доњим деловима тела, а на глави има црне и беле пруге. Европски јазавац достиже висину у нивоу рамена од 25 до 30 cm,[2] дужину тела од 60 до 90 cm, дужина репа је од 12 до 24 cm. Мужјаци су мало већи од женки, али могу бити много тежи од женки. Маса им се мења са годишњим добом, повећава се од пролећа до јесени и достиже максимум почетком зиме. Током лета теже од 7 до 13 kg, а током јесени од 15 до 17 kg. Највећа измерена маса јединке јазавца која је потврђена је 27,2 kg.

Јазавци не падају у зимски сан, иако у подручјима са јаким зимама могу пасти у стање обамрлости у трајању од два дана.

Подврсте

Осам признатих подврста (2005):[3]

Референце

  1. ^ Kranz, A.; Tikhonov, A.; Conroy, J.; Cavallini, P.; Herrero, J.; Stubbe, M.; Maran, T.; Fernades, M.; Abramov, A. & Wozencraft, C. (2008). Meles meles. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. База података укључује и доказе о ризику угрожености.
  2. ^ Pease 1898, стр. 24.
  3. ^ Wozencraft, W.C. (2005). "Order Carnivora". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.).
  4. ^ Heptner & Sludskii 2002, стр. 1253–1254
  5. 5,0 5,1 5,2 Heptner & Sludskii 2002, стр. 1254–1255

Литература

  • Wozencraft, W.C. . "Order Carnivora". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press.2005. ISBN 978-0-8018-8221-0..

Спољашње везе

Јазавац (вишезначна одредница)

Јазавац може да се односи на:

Јазавац, животиња из породице кунаили

Јазавац пред судом, дјело српског књижевника Петра Кочића

Јазавац пред судом (филм), југословенски играни филм снимљен по истоименом дјелу Петра Кочића

Градско позориште Јазавац, глумачко позориште у Бањалуци

Јазавац пред судом

Јазавац пред судом је приповетка коју је написао Петар Кочић. Ово дело Кочић је написао у Бечу док је био студент. Дело „Јазавац пред судом“ је написао 1903. године, а објавио га у својој другој књизи „С планине и испод планине“ (Загреб, 1904). Приповетку је Кочић касније прерадио у драму једночинку.

Према изјави друга Петра Кочића — Симе Ераковића, „Јазавац пред судом“ је настао за једну ноћ.

Главни лик у приповеци је Давид Штрбац који доводи јазавца пред суд и тужи га за штету нанету на њиви. Сем њега од ликова се појављују и судија, писар и доктор.

Према овом делу је 1988. настао и филм „Јазавац пред судом“.

Јазавац пред судом (ТВ филм из 1988)

Јазавац пред судом је југословенски телевизијски филм из 1988. године. Режирао га је Арса Милошевић, а сценарио је направљен по истоименом дјелу Петра Кочића.

Јазавац пред судом (филм из 1963)

„Јазавац пред судом” је југословенски ТВ филм из 1963. године. Режирао га је Здравко Шотра а сценарио је написан по делу Петра Кочића.

Амерички јазавац

Амерички јазавац (Taxidea taxus) је северноамерички јазавац, обележјима сличним европском јазавцу, коме није блиско сродан.

Проналази га се широм западног и централног дела Сједињених Америчких Држава, северног дела Мексика и југозападне Канаде, све до источног дела Британске Колумбије. Ова животиња даје предност сувим отвореним подручјима с` дубоким тлом које се лако да раскопати, попут преријских региона.

У Мексику, ову животињу често називају tlacoyote. Шпански назив за јазавца је „tejón”, али у Мексику се ова реч користи и за носате ракуне. Ово може довести до забуне, јер у Мексику постоје и јазавци и носати ракуни.

Борнејски твор јазавац

Борнејски твор јазавац или еверетов твор јазавац (лат. Melogale everetti, енгл. Bornean ferret-badger, Everett's ferret-badger) је сисар из реда звери.

Град Сремска Митровица

Град Сремска Митровица је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Сремски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 762 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 56571 ha, а на шумску 8705 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Сремска Митровица. Град Сремска Митровица има 26 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 79940 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,8‰, а број запослених у општини износи 18186 људи. У граду се налази 39 основних и 6 средњих школа.

Градско позориште Јазавац

Градско позориште „Јазавац“ је ново бањалучко позориште које се налази у насељу Обилићево у саставу спортске дворане „Обилићево“. Основано је 26.04.2006. године.

Градско позориште Јазавац има за циљ стварање и оганизовање позоришних и умјетничких догађаја. Ради ширења културне свијести, културног образовања и навика, анимације публике, покренута је иницијатива за оснивањем градског позоришта као професионалне установе коју би представљали и предводили млади људи, односно културна елита града Бањалуке.

Дејан Зорић

Дејан Зорић (Загреб, 23. новембар 1978) је српски позоришни и филмски глумац. Један је од оснивача Градског позоришта Јазавац из Бање Луке. Спољни сарадник је Народног позоришта Републике Српске. Такође је и пјевач бањалучке групе Аифел.

Куне

Куне или кунолике звери (лат. Mustelidae) су породица сисара која припада подреду псолике звери (лат. Caniformia) унутар реда звери (лат. Carnivora). Породица куна (Mustelidae) је највећа и најразноликија породица унутар реда звери (Carnivora). Интерна класификација је спорна, а према различитим предлозима број потпородица на које се може поделити породица се креће од две (најстарије класификације) до осам (најновије класификације).

Народна библиотека Рогатица

Народна библиотека Рогатица је јавна библиотека, уједно и централна библиотека у општини Рогатица. Библиотека се налази у улици Српске слоге 106. Располаже са разноврсним књижним фондом од преко 36.000 инвентарисаних књига. Народна библиотека је основана од стране локалне заједнице 2001 године а са радом је почела у августу 2003. У новембру исте године ушла је у Систем библиотека Републике Српске.У 2017-ој години, на иницијативу Локалне заједнице, библиотека мијења назив у ЈУ Народна библиотека “Војислав Лубарда“ Рогатица.Војислав Лубарда је најзначајнији завичајни стваралац, а на пољу књижевности, књижевне критике и публицистике био је један од значајних и уважених стваралаца Републике Југославије. У његову част организују се“ Дани Војислава Лубарде “, који су уприличени у дане његовог рођења. Библиотека „Војислав Лубарда“ Рогатица настоји обезбиједити услуге које ће задовољити потребе појединаца и група у погледу образовања и информисања. Својим облицима рада подстиче и шири опште образовање посебно се залажући да сви слојеви друштва у локалној заједници имају једнак приступ ресурсима библиотеке, без обзира на различитости којима припадају. Библиотека има пет одјељења: Дјечије одјељење , Одјељење за омладину и одрасле, Завичајна збирка , Референсно одјељење и Одјељење стране књиге. У циљу популарисања високих културно-образовних вриједности, библиотека је предвидјела

континуирано организовање програма који су усредсређени на културно стваралаштво, а који су везани за одређене међународне празнике, значајне датуме из наше историје, као и знамените личности из различитих области нашег друштвеног живота. У оквиру библиотеке дјелује и драмско - рецитаторска секција која броји педесетак чланова, углавном ученика средње и основне школе из Рогатице. Заједно са њима обиљежавамо сјећања на

знамените људе из наше историје. Неке представе, као што су: „Јазавац пред судом“, „Госпођа министарка“, „Аналфабета“ и друге, побудиле су велико интересовање наших грађана. Извођене су у сали Културног центра и за ученике средње школе и ученике виших разреда основне школе. У библиотеци је запослено пет (5) радника. Сви су положили стручни испит из области библиотечке дјелатности. Библиотека је свој рад организовала на површини од 238 м2.У библиотеци се воде двије књиге инвентара:

1. Књига за монографске публикације

2. Књига за серијске публикације

Набавку књижне грађе ЈУ Народна библиотека „Војислав Лубарда“ врши плански и према потребама корисника. Књижна грађа се набавља путем куповине, обавезног примјерка и поклона. ЈУ Народна библиотека „Војислав Лубарда“ Рогатица ће као и свих ових година радити на јачању њене библиотечко-информационе и културне дјелатности, односно дјелатности које су уоснови њеног пословања. Ти се сегменти тичу, прво, обнове књижног фонда новим насловима из тачно одређених области, за које је установљено да су најпотребније.

Обилићево

Обилићево је градска четврт у Бањој Луци, Република Српска, БиХ. Налази се на десној обали Врбаса јужно од центра града. Састоји се из двије мјесне заједнице Обилићево 1 и Обилићево 2. Према броју бирача на Општим изобрима у БиХ 2014, Обилићево је представљало највеће бањалучко насеље са 16.743 бирача. Насеље је добило име по Милошу Обилићу, а током историје носило је и назив Мејдан.

Палавански смрдљиви јазавац

Палавански смрдљиви јазавац (лат. Mydaus marchei) је врста сисара из реда звери.

Петар Кочић

Петар Кочић (Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877 — Београд, 27. август 1916) био је српски књижевник и политичар. Сматра се једним од првих писаца модерне у српској књижевности, али и личношћу која је својим животом и политичком делатношћу постала узор различитим политичким струјама у потоњој историји српског народа.

Одрастао је у патријархалној породичној задрузи под туторством деде и бабе након што му је мајка умрла а отац се замонашио. Основну школу је завршио у манастиру Гомионица и српско-православној школи у Бањој Луци. Године 1891. уписао је гимназију у Сарајеву, али је из ње избачен 1895. те је школовање наставио у Првој београдској гимназији. Студирао је на Бечком универзитету од 1899. до 1904. Након кратког боравка у Београду био је постављен за професора српске гимназије у Скопљу, одакле је био отпуштен након писања сатиричног чланка, те се 1905. вратио у Сарајево. У Босни је започео политичку борбу за побољшање положаја српског становништва залагајући се посебно за ослобађање кметова. Писао је ватрене чланке против аустријске управе, учествовао у великом народном штрајку (1906) и радио на окупљању српских снага. Аустроугарска власт је у Кочићу видела велику опасност те је радила на сузбијању његове политичке делатности. Три пута је био хапшен и затваран због новинарских чланака и критике власти. Укупно је провео две године у затвору и то обично у самици, што је негативно утицало на његово душевно здравље. У Бањој Луци је покренуо лист „Отаџбина”. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у сељачким масама и код напредне омладине, па је изабран и за посланика Босанског сабора. Функцију посланика је напустио 1913. због погоршања здравља. Године 1914. примљен је у душевну болницу у Београду, где је дочекао почетак Првог светског рата и где је након две године преминуо. На тај начин су се испуниле његове пророчке речи које је изговорио излазећи из тузланског затвора: „У ропству се родих, у ропству живјех и у ропству, вајме, умријех”.Кочић је писао сва три књижевна рода: епику (приповетке, цртице и слике), лирику (песме у стиху и прози) и драму (драмске сатире). Највише уметничке домете достигао је пишући приповетке и драмске сатире. Његово стваралаштво се може поделити у два дела. Први обухвата студентски период од 1901. до 1905. године током којег објављује три збирке приповедака истог имена: „С планине и испод планине” (1902), „С планине и испод планине” (1904) и „С планине и испод планине” (1905), као и драмску сатиру „Јазавац пред судом” (1904). Други период обухвата период од 1908. до 1911. када су настали „Јауци са Змијања” (1910) и „Суданија” (1911). Поетику Кочићевог стваралаштва одликују: изразити ликови Крајишника, горштачки понос и пркос, народни морал, традиционално родољубље, побуна против окупатора, сатира и хумор, живописни пејзаж, жив и течан дијалог, свежа, пуна и богата народна реч и једар, живописан неспоредан стил. Поред тога што се сматра једним од првих модерних писаца српске књижевности, Кочић се сматра и првим великим српским писцем из Босне и Херцеговине, писцем који је увео босанског сељака у српску књижевност и писцем који је оживео сеоску приповетку.Кочићево дело доживело је велику читаност још за време ауторовог живота. Његове приповетке извршиле су широк утицај на следећу генерацију писаца међу којима се посебно издваја утицај које су извршиле на стваралаштво Иве Андрића. Политичка делатност, пркос и челична непоколебљивост створиле су од Кочића историјску фигуру на чије су се наслеђе кроз потоњу историју позивале подједнако и десне и леве, српско националистичке и југословенске политичке идеологије. Кочићево име носи неколико школа, велики број улица, књижевне награде Кочићево перо и Кочићева књига, Театар фест и културна манифестација Кочићев збор, док се његов лик налази на лицу серије новчаница од 100 конвертабилних марака и грбу Бања Луке, где се налази заједно са баном Светиславом Милосављевићем.

Раде Којчиновић

Раде Којчиновић (21. септембар 1932) је југословенски филмски и позоришни глумац.

Рамиз Секић

Рамиз Секић (Љубушки, 15. јануар 1934 — Београд, 24. октобар 1995) је био српски телевизијски и филмски глумац.

Списак енглеских презимена

Списак енглеских презимена са њиховим значењем:

Батлер (Butler) — батлер, послужитељ, конобар

Бејкер (Baker) — пекар

Бел (Bell) — звоно

Беџер (Badger) — јазавац

Блек (Black) — црна боја, који је црн

Браун (Brown) — браон боја, који је браон

Буш (Bush) — жбун

Вајт (White) — бела боја, који је бео

Вокер (Walker) — шетач, пешак

Вуд (Wood) — шума, који је из шуме

Греј (Gray) — сива боја, који је сед (оседео)

Грин (Green) — зелена боја, који је зелен

Ешли (Ashley) — онај који станује поред јасенове шуме

Јанг (Young) — младост, који је млад

Карпентер (Carpenter) — дрводеља

Кинг (King) — краљ

Кук (Cook) — кувар

Лонг (Long) — дужина, који је дугачак (или висок)

Милер (Miller) — радник у пилани или воденичар

Прајс (Price) — цена

Роуз (Rose) — ружа

Стоун (Stone) — камен

Тејлор (Taylor) — кројач

Фишер (Fisher) — рибар

Хантер (Hunter) — ловац

Хил (Hill) — брдо, који је са брда

Хол (Hall) — дворана, ходник

Спортска дворана Обилићево

Спортска дворана „Обилићево“ је бањалучка спортска дворана и културни центар у саставу спортског центра Борик. У дворани „Обилићево“ се одржавају спортска такмичења, превасходно одбојкашка и кошаркашка, као и разне културне манифестације. У саставу Спортске дворане Обилићево се налази и Градско позориште Јазавац, затим биоскопска сала, огранак Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и више пословних простора.

Требевић

Требевић је планина у југоисточном делу Републике Српске. Налази се југоисточно од Сарајева, висок је 1629 метара и надовезује се на планину Јахорину.

Требевић, представља значајан туристички и рекреативни центар, који је у протеклом рату доста уништен. Са овим излетиштем град је повезан асфалтним путем и жичаром (која сада није у функцији) дужине 1700 m, чији је капацитет 1440 путника у једном сату, а путовање траје 12 минута.

Због идеалне конфигурације терена овде је изграђена комбинована стаза за боб и санкање, и ту су одржана такмичења у овим дисциплинама за време XIV Зимских олимпијских игара 1984. Стаза, која је била на линији разграничења у минулом рату, је у потпуности уништена и чека обнову.

На 1566 m, близу врха, 1975. изграђен је телекомуникациони торањ висине 60m и једини је телекомуникациони релеј који није уништен од стране НАТО авијације 1995. током бомбардовања релеја у Републици Српској. Важан је телекомуникациони чвор за Источно Сарајево и предајник за неколико РТВ станица.

На седници Скупштине Кантона Сарајево, одржаној 9. априла 2014. године, усвојен је Закон о проглашењу Заштићеног пејзажа Требевић на простору површине 400,20 хектара. Ово подручје је подељено у три заштићене зоне. Прва зона, која је зона строге заштите, обухвата 55,40 ха, друга (бафер зона) 294 ха, а трећа, тзв. транзициона зона, 50,80 ха.На подручју Требевића присутна је карактеристична вегетација Динарида у којој преовладавају шуме букве, шуме медунца и црног граба, шуме јеле и смрче, шуме букве и јеле са смрчом, те комплекси шума црног граба. На овом подручју забележено је 99 биљних врста и 14 врста гљива. Од биљних врста на Црвеној листи су: панчићева оморика, рана љубичаста орхидеја и светлолисна удовчица.Од гљива на Црвоној листи је благва. Забележено је 26 врста птица. Главне врсте сисара које се срећу на Требевићу су: срна, дивља свиња, зец, вук, лисица, дивља мачка, јазавац, а повремено и медвед. На Црвеној листи су: белогруди јеж, вук и смеђи медвед. Од гмизаваца ту су змије поскок и шарка, с тим што је шарка на Црвеној листи.

Подврсте Триномијална номенклатура Опис Распрострањење Синоними
Обични јазавац

Badger Cornwall 3

Meles meles meles
Linnaeus, 1758
Крупнија подврста. Крзно на леђима је сребрнасто-сиве нијансе, док на глави доминира бела боја са црним пругама од очију до ушију. Достиже масу од 20 до 24kg у јесен.[4] Цела Европа сем Родоса, Крита и Шпаније. alba (Gmelin, 1788)

britannicus (Satunin, 1905)

caninus (Billberg, 1827)

caucasicus (Ognev, 1926)

communis (Billberg, 1827)

danicus (Degerbøl, 1933)

europaeus (Desmarest, 1816)

maculata (Gmelin, 1788)

tauricus (Ognev, 1926)

taxus (Boddaert, 1785)

typicus (Barrett-Hamilton, 1899)

vulgaris (Tiedemann, 1808)

Критски јазавац

Badger Crete

Meles meles arcalus
Miller, 1907
Крит
Кавкаски јазавац

MelesCanescens

Meles meles canascens
Blanford, 1875
Ситнија подврста, крзно на леђима је тамно сиво, а глава иста као код обичног јазавца.[5] Закавказје, Копетдаг, Туркменистан, Иран, Авганистан и Мала Азија minor (Satunin, 1905)

ponticus (Blackler, 1916)

Кизљарски јазавац Meles meles heptneri
Ognev, 1931
Крупна подврста, има сличности са азијским јазавцем, као што је бледо сиво-окер крзно и уже пруге на глави.[5] степске области североисточног Предкавказја и делта реке Волга
Иберијски јазавац Meles meles marianensis
Graells, 1897
Иберијско полуострво mediterraneus (Barrett-Hamilton, 1899)
Норвешки јазавац

Meles meles norway 1

Meles meles milleri
Baryshnikov, Puzachenko and Abramov, 2003
Ситнија подврста Југозападна Норвешка
Родоски јазавац Meles meles rhodius
Festa, 1914
Родос
Фергански јазавац Meles meles severzovi
Heptner, 1940
Ситнија подврста, крзно на леђима је сребрнасто-сиве нијансе, пруге на глави су широке и покривају цело уво.[5] Десна страна реке Панџ, горњи ток реке Аму Дарја, планински масив Памиро-Алај, Ферганска долина и планине јужно од ње. bokharensis (Petrov,1953)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.