Јадранско море

Јадранско море, водена је површина која раздваја Балканско полуострво од Апенинског полуострва и Динарске планине и Апенинских планина. Јадрансо море је најсвјеренији крак Средоземног мора, који се просторе од Отрантских врата (гдје се спаја са Јонским морем) до Падске низије на сјеверозападу. Земље са обалом на Јадрану су Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Албанија. У Јадранском мору се налази преко 1.300 острва, која се углавном налазе на источној, хрватској, обали. Подјељена је у три басена, сјеверни је најплићи а јужни најдубљи, са највећом дубином од 1.233 метра. Отрантски праг, подводни гребен, налази се на граници између Јадранског и Јонског мора. Најчешће струје теку у смијеру супротном од Отрантских врата, дуж источне обале и назад до мореуза дуж западне (италијанске) обале.

Јадранско море
Сиње море
Adriatic Sea
Сателитски снимак Јадранског мора
ЛокацијаЕвропа
ТипМоре
ПритокеАдиђе, Бојана, Дрим, Крка, Неретва, По, Соча
ОтокеЈонско море
Земље басена Италија
 Словенија
 Хрватска
 Босна и Херцеговина
 Црна Гора
 Албанија
Макс. дужина800 km
Макс. ширина200 km
Површина138.600 km2
Макс. дубина1.330 m
Запремина35.000 km3
Салинитет38—39‰
Дужина обале13.739,1 km

Име и етимологија

Име Јадранског мора постоји још од античких времена; на латинском се звало Mare Hadriaticum. На модерним језицима, зове се и Mare Adriatico на италијанском, Adriatisches Мeer на немачком, Jadransko morje на словеначком, Јадранско море на српском и Deti Adriatik на албанском. У већини словенских језика Јадро/Једро је чест топоним (Јадар /Српски/), а означава ћелијско једро, шире схваћено - средиште нечега.

Име је добило по граду Адрији (или Hadria), и тако се звао само северни део данашњег Јадранског мора, али је временом цео залив Средоземља добио име „Јадранско море“.[1] У средњем веку Балкански Словени су Јадранско море називали Сиње море. Споменуто је у Дјелима апостолским, 5. књизи Новог завјета, 27,27. иако је тада Адријом, поред данашњег Јадранског мора, наизиван и део Средоземног мора између Малте и Крита.

Настанак Јадранског мора

У прошлости Јадранско море је представљало реликт некадашњег праокеана Тетиса. У терцијару долази до прве веће трансгресије када вода плави простор од Соче до Албаније. У олигоцену се море повлачи до спошљашње линије данашњих острва, а реке продужују своје токове. На северозападу вода прекрива долину Поа, а на југоистоку залази у Албанију. Током миоцена и плиоцена Јадранско море се постепено шири ка истоку и Динаридима. За време плеистоцена обала се више пута повлачила и ширила, а реке су скраћивале и продуживале токове. У постглацијалном периоду долази до отопљавања, тектонских покрета и клима постаје влажнија, што је утицало на то да море потопи ниже делове копна. Истакнутији делови су остали на површини, између су се формирали канали и мореузи, а на крају се коначно образовао и данашњи Јадрански архипелаг. Сваке године море се шири на рачун копна за 2,5 мимилетара, односно за један метар у периоду од 400 година.

Географија Јадранског мора

Положај и величина

JadranskomoreMapa
мапа Јадранског мора

Море се пружа од Тршћанског залива до Отранстких врата правцем северозапад-југоисток на дужини од 783 km.[1] На северу допире до 45° 47' сгш, дубоко задирући у копно Европе. Просечна ширина мора је око 87-210 km, а Отранског мореуза 72-100 km.

Мноштво острва на северној и источној обали Јадранског мора смањује ширину отвореног мора у том делу на око 145 km. Тотална површина мора је 138.595 km², а дужина обале 7847 km.

Морфологија дна басена

Дубина Јадрана у Тршћанском заливу износи 23 метра и то је најмања измерена дубина. До линије Пула-Анкона дубине не прелазе 50 метара, што је последица акумулације материјала алпских река. Ка југоистоку до линије Биоград-Падецо дубине се крећу до 70-100 метара. Одатле следи Јабучка потолина која се простире правцем Жирје-ушће Пескаре и ту је најнижа тачка на 277 метара. Овиме се завршава северни плићи део Јадранског басена. Од Јабучке потолине ка југоистоку дно се постепено издиже у Палагрушку пречагу са дубинама од 130-170 метара. На њој су се у виду лука изигла усамљена острва Ластово, Палагружа, Пијаноза и Тремити. Даље ка југоистоку следи Јужнојадранска котлина дугачка 300 km и широка око 85 km. Овде је измерена највећа дубина Јадрана — 1330 метара, на око 80 km југозападно од Херцег-Новог. Од котлине се дно постепено издиже све до 741 метра на линији Валона-Отранто, где се налазе Отрантска врата и Јадран прелази у Јонско море. Просечна дубина басена је око 240 метара.

Физичке особине воде

Јадранско море се убраја у топла и плава средоземна мора. Лети температура износи од 23 до 27 °C па и више.[1] Вода је најтоплија у августу. Провидност је највећа изнад најдубљих делова и износи до 56m.

Државе са излазом на Јадранско море

* Без излаза на отворено море.

Гранични спорови на Јадранском мору

  1. Граница у Пиранском заливу (спор између Хрватске и Словеније). Питање изласка Словеније у међународне воде.
  2. Граница у Неумском заливу (спор између Хрватске и Босне и Херцеговине). Питање неумске луке, изградње моста-обилазнице преко залива на територији Хрватске, могуће блокаде луке (лучко слепо црево).
  3. Граница на Превлаци (спор између Црне Горе и Хрватске). Питање контроле Рта Оштро (Превлаке) и контроле уласка у Бококоторски залив. Спор решен међународном арбитражом и демилитаризацијом зоне Превлаке између тадашње СР Југославије и Хрватске.

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 „Јадранско море”. Енциклопедија. Приступљено 21. 1. 2019.

Види још

Спољашње везе

Kvarnerski zaliv

Kvarnerski zaliv ili kraće Kvarner je najveći morski zaliv hrvatskog dela Jadrana. U zalivu se nalaze ostrva među kojima su najveća Krk, Cres, Rab i Pag. Kvarnersko primorje obuhvata najistočniji deo poluostrva Istre, kopno oko Riječkog zaliva i primorsku stranu Velebita. Najveća ostrva predstavljaju planine u moru jer se dižu 600-700 m sa dna mora dubokog stotinjak m. Najveći grad na obali Kvarnerskog zaliva je Rijeka.

Via Egnatia

Via Egnatia (Игњатијев пут) је магистрални римски пут подигнут у II веку п. н. е. Повезивао је римске провинције Илирик, Македонију и Тракију са Константинопољем, односно Јадранско море са источним Егејом. Полазио је од луке Драч у данашњој Албанији, преко данашњих држава; Албаније, Македоније, Грчке и Турске. Пут је подигнут по наређењу римског проконзула у Македонији Гнеја Егнација 146. године н. е. И поред необично тешке и захтевне трасе, пут је подигнут за 44 године. Via Egnatia је била једна од 28 великих римских путева.

Виа Егнатиа се у стара времена звала Кандавијом. Плиније је писао о Кандавијским планинама.

Адиђе

Адиђе (итал. Adige) је река која протиче кроз Италију, односно кроз италијанске регије Трентино-Алто Адиђе и Венето. Дуга је 225 km. Улива се у Јадранско море.

Адрија

Адрија (итал. Adria) град је у североисточној Италији. Град је други град округа Ровиго у оквиру италијанске покрајине Венето.

Јадранско море дугује назив граду Адрији, као древној етрурској луци на овом мору.

Анкона

Анкона (итал. Ancona, раније Јакин) је познати град у Италији. Анкона је управно средиште и највећи град покрајине Марке у средишњем делу државе и главни град истоименог Округа Анкона.

Анкона је позната као важно поморско средиште. То је једна од најважнијих лука на Јадрану, а такође и средишња база италијанске морнарице за Јадранско море.

Бојана (река)

Бојана (алб. Buna) је 41 km дуга река која се налази на граници Црне Горе и Албаније. Отиче из Скадарског језера и улива се у Јадранско море. Тече у великим кривинама са просечним падом од 0,6 %. Дримњача и река Кири доносе у Бојану велике количине наноса, и она би могла постати пловна једино сталним багеровањем. Поред Бојане су остаци старе српске цркве Светог Сергија и Вакха, а једно од села везано за српску историју је и село Ширђ.

Застава Словеније

Државна застава Словеније састоји се од три једнако широке водоравне пруге беле, плаве, и црвене боје. Грб Словеније на застави се налази при врху на левој страни. На грбу је бели Триглав, највиша планина у Словенији, на плавој позадини; под њим су две таласасте плаве линије које означавају Јадранско море и локалне реке. Изнад планине су три шестокраке звезде.

Боје заставе су пансловенске, али су се употребљавале и раније на бившим заставама и подразумевају се као народне боје Словеније. Први пут су кориштене на застави из 1848. године за време раста словеначког национализма. Редослед боја преузет је са руске заставе.

За време Југославије, словенска застава је наставила да симболизује Словенију. 1945. године, у средину заставе стављена је црвена звезда, која је онда била симбол Социјалистичке Републике Словеније. Након осамостаљења Словеније од Југославије, звезда је замењена новим грбом. Нова застава је прихваћена 27. јуна 1991.

Неретва

Неретва је река која протиче кроз Босну и Херцеговину и Хрватску и улива се у Јадранско море. На Неретви је изграђено више хидроцентрала. Највеће притоке Неретве су Рама, Требижат, Буна и Брегава. Дужина: 225 km (203 у Херцеговини).

Неретва тече кроз Динариде. Последњих 30 km ове реке се претварају у алувијалну делту, пре него што се улије у Јадранско море.

На свом путу ка ушћу Неретва протиче кроз Коњиц, Јабланицу, Мостар, Чапљину, Почитељ, Метковић и Опузен. Највећи град на Неретви је Мостар.

Стари мост на Неретви у Мостару (кога су током рата у Босни срушиле јединице ХВО-а 1993, а који је реконструисан 2004. године) проглашен је од организације УНЕСКО за споменик светске културне баштине.

Општина Неум

Неум је општина на крајњем југу Херцеговине, у саставу Федерације БиХ. Припада Херцеговачко-неретванском кантону. Сједиште општине је у мјесту Неуму.

Општина се налази на подручју туристичке регије јужног Јадрана и представља једини излаз Босне и Херцеговине на Јадранско море. Клима се одликује дугим и топлим љетима и кратком и благом зимом.

Отранто

Отранто (итал. Otranto) град је у југоисточној Италији. То је градић у оквиру округа Леће у оквиру италијанске покрајине Апулија.

Отранто је дао име Отрантским вратима, путем којих је Јадранско море повезано са остатком Средоземља. Такође, Отранто је и најисточније положен град у целој Италији.

Отрантска врата

Отрантска врата, су морски пролаз (мореуз) између Апенинског полуострва (јуж. Италија) и Балканског полуострва (јуж. Албанија с грчким острвом Крфом). Отрантским вратима се спапају Јадранско и Јонско море, а одвајају Апенинско и Балканско полуострво.

Мореуз је добио име по граду Отранту на западној обали мореуза, у италијанској покрајини Апулији.

Пролаз је широк 75-140 км, а дубок до 1.000 м.

Кроз Отрантска врата улази у Јадранско море огранак главне средоземне струје. Површинска улазна струја тече уз источну (балканску), а излазна уз западну (апенинску) обалу. Значајно је сезонско колебање површинксих струја (брзина и развијеност).

Отрантска врата имају велики морско-стратешки значај, јер блокадом релативно уског пролаза затворио би се јадрански простор.

Пијава

Пијава (итал. Piave транскрибовано: Пјаве) је река која протиче кроз Италију, односно кроз италијанске регије Венето. Дуга је 137 km. Улива се у Јадранско море.

Соча

Соча (словен. Soča, итал. Isonzo) je 140 km дуга река која пролази кроз западну Словенију и северну Италију.

Ова река извире на надморској висини од 1.100 m у Јулијским Алпима у Тренти. Крашки извор реке посећују бројни туристи. Река тече ка југу кроз крајеве Бовец, Кобарид, Толмин, Канал, Нова Горица и Горица. У Јадранско море (Тршћански залив) се улива у Италији близу Тржича. Старо име за горњи ток Соче је „Шнита“.

У долини Соче су се водиле велике битке за време Првог светског рата.

Од риба у реци је најраспрострањенија Сочка пастрмка (Salmo trutta marmoratus).

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Списак река у Хрватској

Ово је списак река у Хрватској.

Стопића пећина

Стопића пећина је једна од најзнаменитијих пећина у Србији. Налази се око 250 km од Београда, 30 km од Ужица и 19 km од регионалног пута Ужице–Јадранско море, на подручју Златибора. Изнад пећине прелази пут Ужице–Сирогојно.

Стопића пећина је речна пећина, јер кроз њу протиче Трнавски поток. Пећина има импресивни улазни отвор 35 метара широк и 18 метара висок. Стопића пећина је, без свог најмлађег система, дугачка 1.691,5 метара, површине је око 7.911,5 m² и има запремину од преко 120.000 m³. Улаз у пећину се налази на 711,18 метара надморске висине.

Пећину чини пет целина: Светла дворана, Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал. Иако није нарочито богата пећинским украсима има веома занимљиве бигрене каде, које се својом величином и дубином (неке и до седам метара) издвајају од других у Србији.

Тршћански залив

Тршћански залив (итал. Golfo di Trieste, словен. Tržaški zaliv) је залив у крајњем североисточном делу Јадранског мора који је добио име по граду Трсту који се налази на његовој обали.

Линија обале тршћанског залива почиње код полуострва уз Градо, пролази поред Трста, Копра, Изоле, Пирана и Порторожа, да би завршио на крају Савудријског залива код Пунте Салворе.

Укупна површина Тршћанског залива је око 550 km², док му просечна дубина износи око 16 m. Најдубље место је у близини Пирана, с око 37 метара.

Цетина

Цетина је река у јужној Хрватској, у централној Далмацији. Укупна дужина реке је око 105 km, површина слива 3700 km², а извире на надморској висини од 385 м. Извире испод Динаре, а улива се у Јадранско море. Река је пловна у дужини од 7 km (од ушћа до насеља Радманове Млинице). Крај око реке Цетине се често назива Цетинска крајина, а сама река је у раном средњем веку чинила границу између Срба и Хрвата према писању византијског цара Константина Порфирогенита (913—959).

Црни Дрим

Црни Дрим (алб. Drini i Zi, мак. Црн Дрим) је река која протиче кроз Северну Македонију и Албанију.

Река Црни Дрим истиче на северозападној страни Охридског језера код града Струга, и тече на север. до села Ташморуништа тече равницом Струшког поља и улази у кланац Дримско грло.

Одавде па све до границе са Албанијом долина Црног Дрима је зајезерена са две акумулације, и то Глобочицом те, код Шпиљског моста близу Дебра, Шпиљским језером (заједничким назив Дебарско језеро). Код поменутих језера изграђене су истоимене хидроцентрале. Изградњом акумулације Глобочица потопљено је истоимено село, а његови становници су се иселили у Стругу. Висина акумулационих брана је 82 и 102 метара.

Пре ових језера у Црни Дрим се улива његова највећа притока Радика.

Дужина његовог целокупног тока је 122 km. Површина слива износи 5.256 km², од чега Македонији прилада око 900 km².

Црни Дрим су раније језерски таласи засипали песком, те је ниво тока растао и плавио Стугу и Струшко поље. регуласцијом тока поплаве су спречене.

После 56 km, река прелази на територију Албаније, западно од Дебра. Ујмиште је назив за село где се у Црни Дрим улива река Буштирца. Са Белим Дримом се спаја код града Кукес у североисточној Албанији, и тако настаје река Дрим, који се улива у Јадранско море.

Светска мора и океани
Северни ледени океан
Атлантски океан
Индијски океан
Тихи океан
Јужни океан
Копнена „мора”

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.