Јабланички управни округ

Јабланички управни округ је управни округ у југоисточном делу Србије са седиштем у Лесковцу. Према попису из 2011. године на подручју управног округа је живело 216.304 становника. Површина упраног округа је 2.770 км2 и обухвата 336 насељена места.[1]

Јабланички управни округ
Положај
Држава Србија
РегионЈужна и источна Србија
Историјске областиЛесковачка Морава, Пуста река, Дубочица
Админ. центарЛесковац
Површина2.770 km2
Становништво2011.
 — број ст.216.304
 — густина ст.78,09 ст./km2
Позивни број016
Општине и градови6
Бојник
Власотинце
Лебане
Лесковац
Медвеђа
Црна Трава
Број насеља336
(7 градских насеља)

Подела

Управни округ обухвата град Лесковац и општине Власотинце, Лебане, Бојник, Медвеђа и Црна Трава.[2]

  • Град Лесковац је територијална јединица чије је средиште градско насеље Лесковац. Према попису становништва из 2011. године у граду је живело 144.206 становника. Површина града је 1.025 км2 и обухвата 144 насељена места, од којих су три градска насеља. Подручје града је смештено у срцу простране и плодне Лесковачке котлине (дугачке 50 и широке 45 км), највеће морфотектонске потолине у Србији. Захвата део долине Јужне Мораве и делове сливова њених значајних левих притока, Ветернице и Јабланице. Географско-саобраћајни положај Лесковачке котлине има транзитни карактер. Кроз њу пролазе важне међународне саобраћајнице, као и саобраћајни правци нижег реда. Главни саобраћајни правац повезује Западну и Средњу Европу са Републиком Македонјом, Грчком и Малом Азијом.[3]
  • Општина Власотинце је територијална јединица са седиштем у Власотинцу. Према попису становништва из 2011. године имала је 29.893 становника. Површина општине је 308 км2 и обухвата 48 насељена места. Општина има брдско-планински карактер који чини преко 80% њене територије. Најнижа тачка је на 230 м надморске висине код ушћа Власине у Јужну Мораву, а највиша је на 1.433 м надморске висине. У морфолошком погледу издвајају се две целине, долинско-котлинска и брдско-планинска. Клима општине је умереноконтинентална са жупском варијантом у равничарском-брежуљкастом делу до 500 м надморске висине.
    • Историја Људске заједнице су на територији општине постојале у доба неолита - млађег каменог доба. Илири и Трачани насељавају овај простор током бронзаног-гвозденог доба а покоравају их Римљани током 1. века. Словени насељавају Балкан током 6. и 7. века, док је простор општине био до 12. века под Византијом. Стефан Немања ратујући против Византије, осваја овај простор и припаја га српској држави. Власотиначки крај је све до освајања Турака био у саставу српске државе, а први пут се помиње у 16. веку под именом Власотинац, у попису из 1516. године. Након ослобођења јужног дела Србије од Турака, Власотинце је 1878. године проглашено за варошицу. Становништво врло активно и масовно учествује у Балканским ратовима, као и у Првом светском рату. За време Другог светског рата Власотинце је ослобођено 10. октобра 1944. године када почиње период обнове и изградње.[5]
Jablanicki district
Подела Јабланичког управног округа на град и општине
  • Општина Лебане је териториијална јединица са седиштем у Лебану. Према попису становништва из 2011. године имала је 22.000 становника. Површина општине је 337 км2 и обухвата 39 насељених места. Пољопривредно земљиште заузима 63,2%, а шуме 31,7% укупне територије општине. Општина обухвата делове који припадају горњем делу слива Јабланице и Лесковачкој котлини. У рељефу се издвајају Лесковачка котлина и брдско-планински део. Општину карактерише умереноконтинентална клима, са умерено хладним зимама и топлим и сувим летима. Средња годишња температура износи 10,2 °Ц.
    • Историја На овом простору постојале су људске заједнице још од праисторије. Лебане је основано 1878. године, на реци Јабланици поред истоименог села. До развоја насеља долази тек када је постало седиште Јабланичког среза. Било је познато по две тополе, обима око 10 м, и три велика орахова дрвета која су расла код пешачког моста. У периоду између два светска рата Лебане је остало на нивоу сеоске варошице са малим бројем становника. Године 1976. у Лебану се десила катастрофална поплава у којој су изгубљена два живота, а материјална штета је била велика. Након тога долази до брже индустријализације, захваљујући финансијској помоћи, а место се брже развија.[6]
  • Општина Бојник је територијална јединица са седиштем у Бојнику. Према попису становништва из 2011. године имала је 11.104 становника. Површина општине је 264 км2 и обухвата 36 насељених места. Бојник се налази у сливу Пусте реке и испод Радан планине. Географски положај и природна конфигурација општине су специфични. Она се налази ван најзначајнијих магистралних саобраћајница, али чини природну везу северозападног дела Лесковачке котлине са градом Лесковцем и општинама Лебане и Медвеђа. Око две трећине територије општине је брдско-планинско подручје, са снажним утицајем на формирање релативно неповољне конфигурације мреже насеља и неравномеран територијални распоред економских активности и становништва.[7]
    • Историја Најстарије праисторијско насеље је откривено у Лапотинцу на локалитету Селиште, фрагменти керамике из старчевачке групе. У Горњем Бријању на локалитету Цунга нађени су остаци винчанско-плочмичке културе кремених оруђа и плоча. Из античког периода потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, које представља римску тврђаву подигнуту вероватно у 3. веку. Римско насеље код Бојника регистровано је на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника. Овде је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина.[8]
  • Општина Медвеђа је територијанла јединица са седиштем у Медвеђи. Према попису становништва из 2011. године имала је 7.438 становника. Површина општине је 524 км2 и обухвата 44 насељена места. Општина се налази на самој граници са Косовом и Метохијом, у планинској-котлинској области јужне Србије. Најнижа тачка се налази на 316 м надморске висине, у долини реке Јабланице, а највиша на 1.376 м на планинама Радан и Мајдан. Геоморфолошка конфигурација терена је неповољна и утиче на лошу саобраћајну повезаност општине са другим подручјима. Путни правац Лесковац—Приштина, који преко Пирштине повезује јужну Србију са Јадраном, једина је значајнија саобраћајна комуникација. Клима је континентална, просечна годишња температура у долинама износи 11 °Ц, а у планинским областима 6,7 °Ц.
    • Историја На простору општине има бројних остатака који сведоче о праисторијском животу разних народа. Кроз ову територију водио је значајан римски пут ка Пироту и Приштини. До већег насељавања ове територије долази 1879. године, након ослобођења јужне Србије, а становништво је долазило из свих крајева, пре свега Косова и Метохије, Старе Херцеговине, источне Србије, а становништво из Црне Горе насељава овај простор у таласима од 1880. до 1906. године. Након Првог светског рата и три неуспела покушаја да Медвеђа постане варош, њиховој четвртој молби удовољио је краљ Александар Карађорђевић, те је 31. децембра 1921. године, Медвеђа проглашена за варош.[9]
  • Општина Црна Трава је територијална јединица са седиштем у Црној Трави. Према попису становништва из 2011. године имала је 1.663 становника. Површина општине је 312 км2 и обухвата 25 насељених места. Општину окружују Сува планина на северу, Власинско језеро на југу, српско-бугарска граница на истоку и Грделичка клисура и долина Јужне Мораве на западу. Надморска висина се креће од 346 м до 1.721 м, те је територија планинског карактера. Река Власина протиче општинском територијом, само насеље Црна Трава је смештено на њеним обалама, а Власинско језеро је удаљено 10 км.
    • Историја Некада су на овом простору живела илирска племена, а од 2. века простор су настанили Римљани и бавили се рударством. За време владавине Византије, која је трајала до 12. века, у летописима цркве се налазе подаци да је овај крај био скоро пуст, да су ту живели калуђер и пар манастирских чобана. Насеље се раније звало Вилин Луг, а за време турске владавине је носио назив Кара Кас што значи „црна трава”, као и Бал’к Дервен што је значило „рибља клисура”. Назив насеља се везује и за Косовску битку, где су према легенди уморни српски војници заспали на трави која их је омамила, због чега нису стигли на бој, па су због тога траву назвали црном.[10]
Veliki grb Leskovca
Grb Vlasotinca
Lebane veliki grb
Grb Bojnika
COA Medveđa
Crna-trava-grb

Демографија

Према попису становништва из 2011. године на територији Јабланичког управног округа је живело 216.304 становника. Округ је углавном насељен Србима који чине 92,4% становништва,[11] затим следе Роми који чине 5,3% становништва.[12] У верском погледу 201.969 становника је православне вероисповести, следе протестанти којих је 2.575, муслимана је 815,[13] 575 нису верници, 4.824 становника се није изјаснило.[14] Српски је матерњи језик 203.703 грађана,[15] следи ромски који је матерњи 9.278 грађана.[16]

Национални састав према попису из 2011.[17]
Срби
  
199.901 92,4 %
Роми
  
11.436 5,3 %
Албанци
  
548 0,2 %
Црногорци
  
386 0,2 %
Македонци
  
354 0,2 %
Укупно: 216.304
Верски састав према попису из 2011.[18]
Православци
  
201.969 93,4 %
Протестанти
  
2.575 1,2 %
Муслимани
  
815 0,4 %
Католици
  
164 0,1 %
Атеисти
  
575 0,3 %
Укупно: 216.304
Језички састав према попису из 2011.[18]
Српски
  
203.703 94,2 %
Ромски
  
9.278 4,3 %
Албански
  
544 0,2 %
Македонски
  
271 0,1 %
Укупно: 216.304

Организација

Јабланички управни округ је подручни центар државне управе који је основан ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе што значи да управни округ чине послови стручних и подручних јединица министарства на територији округа. Он нема положај органа државне управе тако да не може имати ни сопствене надлежности. Законом о државној управи и Уредбом о управним окузима јасно су наведени послови које органи државне управе, пре свега одређена министарства, могу обављати у управном округу. Органи државне управе могу обављати следеће послове:

  • да решавају у управним стварима у првом степену односно о жалби кад су у првом степену решавали имаоци јавних овлашћења
  • да врше надзор над радом ималаца јавних овлашћења
  • да врше инспекцијски надзор

Начелник управног округа усклађује рад окружних подручних јединица и прати примену дирактива и инструкција које су им издате, прати остваривање планова рада окружних подручних јединица и стара се о условима за њихов рад, прати рад запослених у окружним подручним јединицама и предлаже покретање дисциплинског поступка против њих.

Савет управног округа чине начелник управног округа и председници општина и градоначелници градова са подручја управног округа. Седнице Савета сазива и председава начелник управног округа, и одржавају се најмање једном у два месеца. Предлоге Савета начелник управног округа је дужан да достави министру надлежном за послове управе, кога је дужан и да информише најмање једном годшње о раду Савета. Савет управног округа, поред осталог, усклађује рад окружних подручних јединица органа државне управе и општина и градова са подручја управног округа и предлаже како да се побољша рад управних округа.[19]

Галерија

Лесковац - централни парк .jpeg

Лесковац

Vlasotince town centre1

Власотинце

Dom kulture "Radan" Lebane

Лебане

Centar Bojnika

Бојник

Medvedja

Медвеђа

Opshtina Crna Trava

Црна Трава

Види још

Референце

  1. ^ Гавриловић 2017, стр. 20.
  2. ^ „О нама”. jablanicki.okrug.gov.rs.
  3. ^ „Географски положај”. gradleskovac.org.
  4. ^ „Историја Лесковца”. turistickaorganizacijaleskovac.rs.
  5. ^ „О Власотинцу”. vlasotince.org.rs.
  6. ^ „Лебане - општина”. agromedia.rs.
  7. ^ „Географски положај општине Бојник”. bojnik.rs.
  8. ^ „Историјски подаци”. bojnik.rs.
  9. ^ „Медвеђа - општина”. agromedia.rs.
  10. ^ „Црна Трава”. agromedia.rs.
  11. ^ Гавриловић 2017, стр. 66.
  12. ^ Гавриловић 2017, стр. 67.
  13. ^ Гавриловић 2017, стр. 74.
  14. ^ Гавриловић 2017, стр. 75.
  15. ^ Гавриловић 2017, стр. 82.
  16. ^ Гавриловић 2017, стр. 83.
  17. ^ „Национална припадност” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2012.
  18. 18,0 18,1 „Вероисповест, матерњи језик и национална припадност” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2013.
  19. ^ „Управни окрузи”. mduls.gov.rs. Архивирано из оригинала на датум 14. 05. 2018. Приступљено 13. 05. 2018.

Литература

  • Гавриловић, Душан (2017). Општине и региони у Републици Србији, 2017. Београд: Републички завод за статистику.

Спољашње везе

Јабланица (притока Јужне Мораве)

Јабланица је река на југу Србије, лева притока Јужне Мораве. Настаје спајањем Туларске и Големобањске реке, које се формирају на падинама Гољака (1073 м) и његових огранака. Од састава изворишних кракова (код села Маћедонци) до ушћа у Јужну Мораву у Лесковачкој котлини (код села Печењевце), дужина јој износи 84,5 km. Реке од којих настаје теку планинским замљиштем и имају велики пад, клисурасте долине и бројне брзаке. Сличних је особина и сама Јабланица у току до Лебана односно до уласка у Лесковачку котлину. У горњем и средњем току називају је и Медвеђа, а тек низводно од села Шилова, на дужини од око 50 km, само Јабланица. У Лесковачкој котлини тече широком и плитком долином, има мали пад и многе меандре ,непосредно уз сам град Лесковац. Површина слива јој износи 896 км², а просечни проток на ушћу је 5 m³/с. Најзначајнију притоку Шуманску реку, прима са десне стране код Лебана. Значајније леве притоке су Лапаштица и Газдарска река.

Јабланица је бујичава, носи огромну количину материјала, раније се често изливала из корита (сваких 10 година 1986, 1976, 1966,... тзв. „десетогодишња вода“; највећа поплава десила се 1976. г.), плавила обрадиве површине, односила саобраћајнице, мостове и причињавала друге штете.

Јабланица је највећа сушица (потпуно пресушује у току лета и зиме) у Србији и једна од највећих у Европи.

Брестовачко језеро

Брестовачко, Бојничко, Бубличко или Магашко језеро су различити називи за вештачку акумулацију у селу Брестовац, удаљену 12 километара западно од Бојника, у подножју планине Радан, на 312 мнв. Настало је крајем 70-их година двадесетог века преграђивањем Пусте реке у њеном горњем току. Служи за водоснабдевање Лебана и Бојника.Дугачко је 2,8 километара, широко 500 метара, највећа дубина му је 28, а просечна 12 метара. Површине је око 80 хектара. Обала језера састоји се од неколико полуострва, једног рта и два залива.Богато је разноврсном рибом: сома, шарана, амур, клен, штука, бабушка, бодорка, белица деверика и зато је погодно за риболов током целе године, а лети га посећује велики број купача.

Град Лесковац

Град Лесковац је територијална јединица која се налази на југу Србије и припада Јабланичком управном округу. Средиште је градско насеље Лесковац. Према попису из 2011. године на подручју града било је 144.206 становника.

Градска

Појам Градска може да се односи на:

Градска (Црна Трава), насељено место у општини Црна Трава, Јабланички управни округ, Република Србија

Градска (Љубушки), насељено место у општини Љубушки, Западнохерцеговачки кантон, Федерација БиХ, БиХ

Кукавица (планина)

Планина Кукавица се простире на југоистоку Србије на левој обали Јужне Мораве, у Пчињском и Јабланичком округу. Према западу је ограничена реком Ветерницом. Спада у Родопске планине.

Планински масив Кукавице ограничен је са истока Јужном Моравом, са запада Вучјанком, са севера Лесковачким пољем, док на јужној страни прелази у брдско-планинско подручје Грделичке клисуре. Најближа места су Владичин Хан, Грделица и Вучје. Највиши врх је Влаина (1.442) који се налази на северним падинама, док на јужним падинама постоји неколико врхова висине до 1.400 метара.

Део планине је заштићен 1980. године на предлог Републичког завода за заштиту природе. Простор на коме се налази резерват припада комплексу мезофилних букових и буково-четинарских типова шума.

Лесковац

Лесковац је градско насеље и административни центар истоимене територијалне јединице и Јабланичког управног округа. Статус града добио је 2007. године. Град се налази у Лесковачкој котлини, познатој по српском петоречју. Кроз само насеље протиче река Ветерница, а недалеко од Лесковца протиче Јужна Морава, која прима све веће притоке града. Лесковац лежи на надморској висини од 228 метара и котлина у којој је смештен окружена је планинама Радан, Гољак и Пасјача на западу, Кукавица и Чемерник на југу и Бабичка гора, Селичевица и Сува планина на истоку.

Насеље датира још из доба Римског царства. Средњовековни назив насеља је Глубочица (стсрп. Glьbočica, од стсл. glọbokъ — „дубок”), па Дубочица. Име Лесковац град је добио по шумама леске (стсл. lěska) тј. лешника.

Град Лесковац има 144 насеља од којих су Лесковац, Вучје, и Грделица градског типа. Као привредни, политички, друштвени, културно-просветни и административни центар Јабланичког округа познат је по томе што је град са развијеном текстилном, хемијском, дрвопрерађивачком и прехрамбеном индустријом, град роштиља и кулинарских специјалитета. Као такав, Лесковац је седиште великог броја културних институција, међу којима су и Народни музеј и Народна библиотека Радоје Домановић. Културне активности у граду испреплетане су са његовим наслеђем, те је најпознатија манифестација у граду посвећена лесковачком роштиљу и носи назив Лесковачка роштиљијада. Поред роштиљијаде, у Лесковцу се сваке године одржавају Лесковачки карневал и Лесковачки интернационални филмски фестивал (LIFFE).

Према попису из 2011, у самом Лесковцу живело је 60.288 становника, док је на подручју града Лесковца живело 144.206 становника. Становништво града већински чине Срби православци, те је у граду присутно неколико православних верских објеката, међу којима је највећа црква Свете Тројице, изграђена 1931. и посвећена Светој Тројици, градској слави Лесковца. Карактеристична је и црква Оџаклија подигнута 1803. године и спеџифична то томе што представља једину цркву у Србији са оџаком.

Локални избори у Србији 2016.

Локални избори у Србији 2016. су одржани 24. априла заједно са парламентарним и покрајинсим.

Локални избори нису одржани у 14 локалних самоуправа у којима мандат властима није истекао, односно одлука о расписивању избора није важила за општине у којима су одржани ванредни локални избори у периоду од 2013. до 2015. године, а то су: Београд, Зајечар, Аранђеловац, Бор, Врбас, Ковин, Косјерић, Лучани, Мајданпек, Медвеђа, Мионица, Неготин, Оџаци и Пећинци.

Обилић (вишезначна одредница)

Обилић може бити:

Милош Обилић (Кобилић), личност из српске историје и српских епских пјесамаили:

Обилић, град и седиште истоимене општине у Косовском управном округу, КиМ, Република Србија

Општина Обилић, општина у Косовском управном округу, КиМ, Република Србија

Обилић, насеље у Општини Бојник, Јабланички управни округ, Република Србија

Горњи Обилић, насеље у Општини Србица, КиМ, Република Србија

Доњи Обилић, насеље у Општини Србица, КиМ, Република Србијаили:

ФК Обилић, фудбалски клуб у Србији

ФК Обилић Херцег Нови, фудбалски клуб у Црној Гори

НК Обилић Острово, фудбалски клуб у Хрватској

РК Обилић, рукометни клуб у Србијиили:

Академски хор Обилић

Општина Бојник

Општина Бојник је општина у Јабланичком округу са седиштем у истоименом граду. Према последњем попису становништва 2011. године општина има 11.104 становника. Општина Бојник се налази ван најзначајнијих магистралних саобраћајница, али чини природну везу северозападног дела лесковачке котлине са општинама Лесковац, Лебане и Медвеђа. Око 2/3 њене територије је брдско-планинско подручје, са снажним утицајем на формирање релативно неповољне конфигурације мреже насеља и неравномеран територијални распоред економских активности и становништва. Томе се придружује и готово у целини недовољно развијено окружење са ниским степеном међусобне развојне интегрисаности.

Општина Власотинце

Општина Власотинце се налази у југоисточној Србији и део је Јабланичког округа чије седиште је Лесковац.

Општина Лебане

Општина Лебане је територијална јединица која се налази на југу Србије и припада Јабланичком управном округу. Средиште је градско насеље Лебане. Према попису из 2011. године на подручју општине било је 22.000 становника.

Општина Медвеђа

Општина Медвеђа је територијална јединица која се налази на југу Србије и припада Јабланичком управном округу. Средиште је градско насеље Медвеђа. Према попису из 2011. године на подручју општине било је 7.438 становника. Граничи се са општинама Бојник, Лебане, Куршумлија, Косовска Каменица, Подујево и градом Приштина.

Општина Црна Трава

Општина Црна Трава је општина Јабланичког округа на југоистоку Србије. По подацима из 2002. општина је имала 2.563 становника, а према последњем попису 2011. године 1.663 становника. Центар општине је село Црна Трава која има 434 становника.

Списак споменика културе у Јабланичком округу

Следи списак знаменитих места у Јабланичком округу.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Царичин град

Царичин Град или Јустинијана Прима (лат. Iustiniana Prima) представља археолошки локалитет из 6. века и налази се на 7 km од Лебана, a 30 km од Лесковца. Царичин град је један од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана. Подигао га је велики византијски цар Јустинијан I (527—565) према многим изворима у знак захвалности крају у коме се родио.

Територијална организација Јабланичког управног округа
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.