Јабланик

Јабланик је планина у западној Србији, у групи Ваљевских планина. Највиши врх је Јабланик са 1.275 м. Изграђена је претежно од дијабаз-рожанаца, делом од серпентина а највиши делови грађени су од тријаских кречњака. Годишње прима просечно 1.800 мм падавина. Под травнатим пашњацима на високим заравнима саграђене су појате. Поред Јабланика пролази пут Ваљево - Рогачица.[1]

Јабланик
Jablanik
Јабланик виђен са Дебелог брда.
Географске карактеристике
Највиша тачкаЈабланик
Ндм. висина1275 m
Координате44°11′00″ СГШ; 19°40′00″ ИГД / 44.183333° СГШ; 19.666667° ИГД Координате: 44°11′00″ СГШ; 19°40′00″ ИГД / 44.183333° СГШ; 19.666667° ИГД
Географија
Јабланик на мапи Србије
Јабланик
Јабланик
Државе Србија

Галерија

Planina Jablanik - Debelo brdo - Vrh i severni obronci planine Jablanik sa planinarskim domom

Планина Јабланик - обронци врха планина Јабланик са планинарским домом на Дебелом брду

Planina Jablanik - Debelo brdo - Na putu ka selu Gornje Košlje i istočnim obroncima Jablanika

На путу ка селу Горње Кошље

Planina Jablanik - Debelo brdo - Pogled prema mestu Zarožije i dolini reke Drine 2

Поглед према долини реке Дрина

Planina Jablanik - Debelo brdo - Na putu ka selu Gornje Košlje 3

На путу ка селу Горње Кошље

Jablanik - Zapadna Srbija - Izvore reke Jablanice - Detalj 12

Izvor reke Jablanice podno planine Jablanik 1

Jablanik - Zapadna Srbija - Izvore reke Jablanice - Detalj 2

Izvor reke Jablanice podno planine Jablanik 2

Jablanik - Zapadna Srbija - Izvore reke Jablanice - Stara vodenica 3

Stara napuštena vodenica na početku reke Jablanice

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - mesto Vreoci - obonci i vrh planine Jablanik 2

Поглед на врх Јабланика из засеока Вреоци, село Ребељ, обронци планине Медведник

Jablanik - Zapadna Srbija - Vrh Jablanika (1275m) - Detalj 5

Панорама са врха планине Јабланик

Jablanik - zapadna Srbija - Pogled na vrh Jablanika 3

Планина Јабланик са врхом поглед из засеока Вреоци на Медведнику

Jablanik - zapadna Srbija - Vrh Jablanika - izvor Stubica 11

Извор Стубица подно врха Јабланика

Jablanik - zapadna Srbija - Vrh Jablanika - izvor Stubica 9

Извор Стбуца и пут из Ребеља ка врху Јабланика

Jablanik - zapadna Srbija - mesto Debelo brdo - Na putu ka vrhu Jablanika - Detalj 20

Планина Јабланик место Дебело брдо панорама

Jablanik - zapadna Srbija - mesto Debelo brdo - Raskrsnica kod kruške - Put za Torničku Bobiju i selo Gornje Košlje 2

Место Разбојиште

Jablanik - zapadna Srbija - mesto Debelo brdo - Raskrsnica kod kruške - Put za Torničku Bobiju i selo Gornje Košlje 6

Раскрсница према Торничкој бобији и Горњим Кошљама

Jablanik - zapadna Srbija - mesto Debelo brdo - Kuća na planini 1

Планинско домаћинство на Јабланику

Jablanik - zapadna Srbija - mesto Debelo brdo - Na putu ka vrhu Jablanika - Bukova šuma u jesen 1

На путу од Дебелог брда ка врху Јабланика

Jablanik - zapadna Srbija - mesto Debelo brdo - Na putu ka vrhu Jablanika - Bukova šuma u jesen 2

На путу од Дебелог брда ка врху Јабланика

Jablanik - zapadna Srbija - mesto Debelo brdo - Na putu ka vrhu Jablanika - Bukova šuma u jesen 4

На путу од Дебелог брда ка врху Јабланика

Jablanik - zapadna Srbija - mesto Debelo brdo - Na putu ka vrhu Jablanika - Detalj 101

Поглед према селу Кошље

Jablanik - zapadna Srbija - mesto Debelo brdo - Na putu ka vrhu Jablanika - Detalj 106

Јесењи детаљ

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Извори

  1. ^ „Ваљевске планине”. Туристичка организација Ваљево. Приступљено 28. 1. 2017.

Спољашње везе

Veliki Greben

Veliki Greben je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh je Crni vrh sa 656 metara nadmorske visine. Veli Greben se pruža istočne od sliva Porečke reke, pa sve do njenog ušća u Dunav i nalazi se u nacionalnom parku Đerdap.

Šomrda

Šomrda je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh, koji nosi isti naziv kao i planina, Šomrda, iznosi 803 metara nadmorske visine. Šomrda se nalazi u nacionalnom parku Đerdap i blizini jednog od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, Lepenski Vir.

Јабланица

Јабланица може да се односи на:

Јабланица је чест топоним у јужнословенским земљама и потиче од јаблана.

Јабланица (притока Колубаре)

Јабланица је река у северозападном делу Централне Србије. Извире на источним падинама планине Јабланик, 1 km узводно од Ваљева спаја се са Обницом и чине Колубару. Дужина јој износи 21,5 км, површина слива 148 km², а посечан проток 2 m³/с. Долином Јабланице води савремен асфалтни пут од Ваљева, преко Повлена, ка Рогачици, Бајиној Башти, планини Тари, Кремни и Вишеграду.

Ваљевске планине

Подрињско-ваљевске планине је назив за скуп планина које испуњавају делове северозападне и средишње Србије, чинећи развођа између Колубаре и Јадра на северу, Дрине на југозападу и Западне Мораве на југу. Оне припадају групи североисточних динарских планина.Највиши врх је Мали Повлен (1347мнв) који је уједно и највиши врх Западне Србије.

Видлич

Видлич је планина у Србији и Бугарској, источно од Пирота, између токова Нишаве и Височице, притоке Темштице (Темске). Највиши врхови су Басарски камен 1377 м, Велика стена 1329 м, Големи врх 1371 м, Смиловски камен 1348 м. Југоисточни део планинског гребена пресечен је државном границом према Бугарској. Највиши врх у Бугарској је Вучи баба.

Припада мезозојској зони западног Балкана. У геолошком и тектонском погледу, Видлич представља навлаку, која је навучена преко старопланинске зоне. Дуж раседа на јужној страни развио се низ удолина: димитровградска, пиротска, ђурђевопољска и белопаланачка. Дуж раседа је и појас терми, Даг-Бањица у долини Градашничке реке и Бањица код Пирота.

Видлич је делом обешумљен без површинског отицања на простору од 141 km², неплодан и осим југосточног дела ненастањен. Овде се налази Јеловичко врело.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Медведник

Планина Медведник се налази недалеко од града Ваљева (30км) и са 1247 метара надморске висине (мнв) налази се у средишту планинског венца који од Дрине на западу преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине наставља венцем Ваљевских планина које на западу почињу са Медведником (1247 мнв), Јаблаником (1274 мнв), Повленом (највиши 1347 мнв), Маљеном (Краљев сто, 1104 мнв), а завршавају Сувобором и Рајцем на истоку.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Подгорина

Подгорина се налази источно од Подриња. Пружа се до река Тамнаве, Колубаре и Љига. Обухвата Ваљевску котлину и околне планине (Сувобор, Маљен, Повлен, Јабланик, Медведник). Река Градац, десна притока Колубаре, одваја Лелићки крас на западу од Бачевачког краса на истоку. Центар Подгорине је Ваљево.

Послонске планине

Послонске планине су планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Послон, по којем су и добиле име. Највиши врх је Церовачка ветрења, са надморском висином од 491 метар, те су морфолошки, због висине, ово брда, а не планине. Венац се пружа правцем север-југ, на дужини од око 11 km. Припадају групи Родопских планина.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Рожањ (планина)

Рожањ је планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Грабово и Рујевица, недалеко од места Ражањ. Највиши врх је Велики врх, са надморском висином од 893 метра. Венац се пружа правцем југозапад-североисток, и наставља се на суседну планину Буковик. Припада групи Родопских планина.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.