Ђурђин

Ђурђин (мађ. Györgyén) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1441 становника. Село има амбуланту и осмогодишњу школу.

Ђурђин
2007.12.07. Györgyén Djurdjin - panoramio
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 1441
 — густина25/км2
Географске карактеристике
Координате45°57′07″ СГШ; 19°29′14″ ИГД / 45.952° СГШ; 19.487333° ИГДКоординате: 45°57′07″ СГШ; 19°29′14″ ИГД / 45.952° СГШ; 19.487333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина133 м
Површина69,2 км2
Ђурђин на мапи Србије
Ђурђин
Ђурђин
Ђурђин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24213
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Име

Према првој верзији, насеље је добило име према једном претку најбројније породице Дулићевих који се звао Ђура и који је био необично високог раста. Друга верзија, која је веродостојнија је да је назив Ђурђин дат према називу цвећа „ђурђин“, које се гајило у сваком дворишту и сваком салашу, а и сада се доста гаји, и то је у ствари једна врста георгине (далије).

Историја

Ово насеље је постојало током угарског периода и у време Турака. Помен о њему је из 1492. године. Некад је због мноштва ритова и пошумљености био омиљено ловиште суботичких велепоседника. Краљичина земља и данас је назив једног дела земље у ђурђинској жупи, који потврђује први писани податак о имену целог локалитета, а који је под називом Ђурђин мађарски властодржац Матија Корвин даровао својој мајци краљици Елизабети средином 15. века (1462) Такође, на Павловцу, око шест километара од данашњег насеља, постоје остаци средњовековног самостана у којем је живио и деловао ред Павлина, угашен 1598, кад су се редовници повукли на угарску територију у Острогон (Есзтергом).

У турском периоду становништво су били Срби, који су се 1598. године иселили и село је опустело. После тога оно се помиње као пустара. Прва већа и организованија колонизација буњевачког живља бележи се у 17. веку, тачније 1687. Насељени живаљ убрзо је на квалитетној црници развио своју основну животну делатност, пољопривреду. Године 1904. на Ђурђинским салашима живело је 1.898 становника (Букуров, 1983).

Ђурђин је доскора типично салашарско насеље настало на истоименој пустари, која је припадала Суботици. До краја 19. века ту су биле групе салаша, називане по фамилијама којима су припадали, а протезале су се са обе стране долине Долац, којом отиче једна од десник притока Криваје. Ти положаји су типични за првобитне фарме салаша сточара. Касније, током прве половине 20. века, досељавањем новог становништва или деобом домаћинстава, салаши се шире и по другим деловима пустаре. Средином пустаре је 1908. године трасирана пруга СуботицаЦрвенка, а на њој је, у близини долине Долац, изграђена железничка станица Ђурђин. У то време се одвијао и процес приближавања салаша пољским путевима и раније групе салаша се све више трансформишу у салашарске шорове. Ови шорови су карактеристични по томе, што су салаши нанизани само са једне стране пута, оне окренуте ка Долцу. Најтипичнији пример је шор дуг око 5 km на јужној страни долине. Други вид трансформације је окупљање салаша у групе, као на пример у засеоку Мала Пешта на путу ка Старом Жеднику. Тако је настало и језгро села окупљањем салаша у близини железничке станице.

Данас Ђурђин има пет кратких паралелних и три попречне улице. Центар села није компактан и формиран је у западном делу насеља. У њему су православна црква, управа пољопривредног комбината и већина јавних служби, док је школа на југоисточној периферији. Село је једним споредним путем повезано са магистралним путевима СуботицаСомбор (код Мишићева) и СуботицаНови Сад (код Старог Жедника). Пруга је демонтирана. Гравитациони центар је удаљен 25 km.

Демографија

У насељу Ђурђин живи 1380 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 624 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.738
1953. 2.664
1961. 2.992
1971. 2.805
1981. 2.297
1991. 1.911 1.891
2002. 1.746 1.771
2011. 1.441
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Хрвати
  
677 38,77 %
Срби
  
484 27,72 %
Буњевци
  
251 14,37 %
Мађари
  
124 7,10 %
Југословени
  
67 3,83 %
Црногорци
  
7 0,40 %
Словенци
  
7 0,40 %
Украјинци
  
4 0,22 %
Македонци
  
4 0,22 %
Бугари
  
3 0,17 %
Русини
  
2 0,11 %
Румуни
  
2 0,11 %
Бошњаци
  
2 0,11 %
Муслимани
  
1 0,05 %
непознато
  
0 0,0 %

Литература

  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 280—281

Референце

SuboticaMunicip2
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бачки Виногради

Бачки Виногради (мађ. Királyhalom или Bácsszőlős) су насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1922 становника.

Бачки Виногради се налазе на самој граници са Мађарском, и код овог насеља се налази гранични прелаз Бачки Виногради—Ашотхалом.

Бачко Душаново

Бачко Душаново (мађарски: Zentaörs) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 627 становника.

Бајмок

Бајмок (мађ. Bajmok, хрв. Bajmak,нем. Nagelsdorf) село је у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 7.414 становника.

До 1966. године је ово насеље седиште Општине Бајмок коју су чинила насељена места: Бајмок (укључујући и Мишићево које у то време није имало статус самосталног насељеног места) и Ђурђин.

Биково

Биково (мађ. Békova) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком управном огругу. Према попису из 2011. било је 1487 становника. Већину чине Хрвати, Срби и Буњевци. Село има амбуланту и четворогодишњу школу. Овде се налази ФК Биково.

Горњи Таванкут

Горњи Таванкут је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1097 становника.

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Данко Љуштина

Данко Љуштина (Карловац, 24. фебруар 1952) је био југословенски и хрватски филмски и позоришни глумац.

Доњи Таванкут

Доњи Таванкут је насеље у Србији граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2327 становника.

Келебија

Келебија (мађ. Alsókelebia) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2142 становника.

У Келебији се налази гранични прелаз између Србије и Мађарске.

Локалитет Ђурђин граб

Локалитет Ђурђин граб је локалитет у режиму заштите I степена, површине 43,99ha, у централном делу НП Фрушка гора.

Налази се у ГЈ 2806 Андревље-Тестера-Хајдучки брег, одељење 59 и 60. На локалитету су заступњени различити типови шума китњака и граба, китњака и букве, те шуме букве. Значај је и за очување диверзитета птица.

Мишићево

Мишићево је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.

Нови Жедник

Нови Жедник (мађ. Újnagyfény) је село у северној Бачкој, у Војводини, које припада граду Суботици. Према последњем попису из 2011. године Нови Жедник има 2.381 становника.

Пре Другог светског рата село је носило име Ђенерал Хаџићево, по Стевану Хаџићу.

Село има основну школу "Боса Милићевић", коју похађа око 250 ђака. У селу постоји фудбалски клуб Препород, основан 1939.

Овде се налази Железничка станица Жедник.

ПФЛ Суботица

Подручна лига Суботица је једна од 31 Окружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Војођанска лига Север, a нижи Потиска међуопштинска лига, Међуопштинска лига Бачка Топола-Мали Иђош-Врбас-Бечеј-Србобран и Градска лига Суботица. Лига је основана 2007. године и тренутно броји 16 клубова.

Списак хумки у Србији

Списак кургана, тумула, громила, телова и гробних хумки на територији Србије.

Стари Жедник

Стари Жедник (мађ. Nagyfény) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1947 становника.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Шупљак

Шупљак (мађ. Ludas) је село под административном управом града Суботица у Севернобачком округу. Мађарски назив места је Лудаш од мађарске речи луд што значи гуска. Налази се на западној обали истоименог језера које је део посебног птичјег резервата, а већинско становништво чине Мађари.

Према попису из 2011. било је 1115 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.