Ђурђа Бједов

Ђурђа (Ђурђица) Бједов (Сплит, 5. април 1947.) је југословенска репрезентативка у пливању, државна рекордерка и освајач олимпијских медаља у пливању, чланица Пливачког клуба „Морнар“ из Сплита.

Носилац је првих олимпијских медаља за југословенски пливачки спорт. На Олимпијским играма у Мексико Ситији 1968. године, наступајући за СФР Југославију, овојила је златну медаљу на 100 м прсно и сребрну на двоструко дужој деоници. У историју светског пливања је ушла као прва олимпијска победница у дициплини која је на овим играма први пут уврштена у програм игара, тако да је победом аутоматски поставила и олимпијски рекорд 1:15,8. Ђурђа Бједов, 21-годишња Сплићанка отпутовала је на Игре у Мексико Сити, пре свега као члан штафете 4 x 100 м мешовито, а успела је да освоји две олимпијске медаље у индивидуалној конкуренцији. Крајем године ју је дневни спортски лист Спорт прогласио за спортисту године у Југолсавиији.

Учествовала је и на првенству Европе 1966. и 1970. године.

Ушла је у историју као први освајач медаље за југословенски пливачки спорт и једина југословенска пливачица освајач златне олимпијске медаље.

За репрезентацију Југославије је наступала 46 пута. Од 1962 до 1968 прва је на првенствима Југославије у пливању 19 пута у следећим дисциплинама: 200 м прсно (1962—68), 400 м мешовито (1965—68), 100 м прсно (1968), 100 м делфин (1968), 200 м мешовито (1968) и у штафетама 4 х 100 м мешовито (1965—68) и 4 х 100 м слободно (1966—67).

Након активне пливачке каријере, наставила је са ангажовањем у пливању, али сада у улози тренера.

За своје резултате и допринос развоју пливачког спорта 1987. примљена је у Међународну кућу славних водених спортова.

Ђурђа Бједов
Đurđica Bjedov 2
Датум рођења5. април 1947.(72 год.)
Место рођењаСплит
Освојене медаље
Пливање
Представљајући  СФРЈ
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1968. Мексико 100 м прсно
Сребрна медаља — друго место 1968. Мексико 200 м прсно
Универзијада
Сребрна медаља — друго место 1970. Торино 4 х 100 м слободно
Бронзана медаља — треће место 1970. Торино 4 х 100 м мешовито

Литература

  • Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. том 1 pp. 172
  • Олимпијски вековник 100 година Олимпијског комитета Србије 1910—2010 Београд 2010. том 1 pp. 350.
Југославија на Летњим олимпијским играма 1968.

Спортистима Југославије је ово били једанаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1968. у Мексику била заступљена са 69 учесника који су учествовали у 11 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, гимнастика, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, стрељаштво).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили укупно осам медаља, три златне, три сребрну и две бронзане. Медаље су освојили: Ђурђа Бједов (златна и сребрна), Мирослав Церар (златна), ватерполисти (златна), кошаркаши (сребрна), Стеван Хорват (сребрна), Бранислав Симић (бронзана) и Звонимир Вујин (бронзана).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Летња универзијада 1970.

VI Летња Универзијада 1970. одржанана је у Торину Италија од 26. августа до 6. септембар 1970. године. Отварање је било на Олимпијском стадиону.

На Универзијади је учествовало 58 земаља са 2084 спортиста и 724 пратиоца.

Ова Унивезијада је требало да се одржи 1969. у Лисабону, пошто је ФИСУ прихватио кандидатуру Португала. Међутим, само осам месеци пре њеног одржавања, португалска влада (тадашњег Салазаровог режима) забранила је одржавање Универзијде у Лисабону. Пошто у тако кратком року ниједна земља није могла преузети организацију Универзијаде, Италија је приватила да је организују годину дана касније у Торину, места са искуством у организовњу прве Универзијаде.

Образ уз образ

„Образ уз образ” је југословенска телевизијска серија снимана од 1972. до 1974. године у продукцији Телевизије Београд.

ПК Црвена звезда

Пливачки клуб Црвена звезда је пливачки клуб из Београда. Клуб је део Спортског друштва Црвена звезда.

Политикин избор спортисте године

“Политика”, најстарији дневни лист на Балкану, бира најуспешнијег спортисту године од 1953. године. Државе у којима је биран спортиста године у протеклом периоду су: Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), Савезна Република Југославија (СРЈ), Државна заједница Србија и Црна Гора (СЦГ) и Република Србија (РС). Спортисту године бирао је и лист “Спортске новости” од 1950. до 1990. године , док је “Спорт” додељивао награду “Златна значка” најбољем спортисти од 1957. до 2015. године.

Списак познатих Срба у Хрватској

Списак познатих Срба у Хрватској обухвата списак Срба у Хрватској и Срба који су рођени или су значајнији део радног века провели на тлу данашње Хрватске а својем раду су остварили значајније резултате.

Сплит

Сплит (итал. Spalato, лат. Spalatum, грч. Ασπάλαθος (Аспалатос)) је град у Хрватској и административно средиште Сплитско-далматинске жупаније. Сплит је највећи град у Далмацији, други по величини град у Хрватској и значајно је историјско и културно средиште Хрватске. Уврштен је у УНЕСКО-в попис светске баштине.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Добитници „Златне значке” Спорта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.