Ђуро Стантић

Ђуро Стантић (мађ. György Sztantics; Суботица, 19. август 1878Суботица, 19. јул 1918)[1] је био мађарски атлетичар, пореклом Буњевац[2][3], представник Мађарске[4] на Олимпијским међуиграма 1906. у Атини.

Ђуро Стантић
Ђуро Стантић
Ђуро Стантић
Личне информације
Датум рођења19. август 1878.
Место рођењаСуботица
Аустроугарска
Датум смрти19. јул 1918. (39 год.)
Место смртиСуботица
Аустроугарска

Резултати

Освојио је прво место на у брзом ходању на 27 километара у времену од 2 сата и 24 минута у Прагу 1901.[2]

На првенству света у Берлину 1901. освојио је прво место у брзом ходању претрчавши 75 километара за 8 сати, 16 минута и 24 секунде.[5]

На Олимпијским међуиграма у Атини 1906. је освојио златни пехар у брзом ходању на 3.000 метара.[6] У чланство Пучке касине примљен је 31. децембра 1896. године.[7]

Референце

  1. ^ Lj. V. Lamić, »Đuro Stantić«, u: Enciklopedija fizičke kulture, tom 2, Zagreb 1977, pp. 308.
  2. 2,0 2,1 Rič Bunjevačke matice: Znameniti Bunjevci, strana 4. Broj 63 64, pristupljeno novembra 2012., Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ KREPOSTI NAŠIH PREDAKA – Piše: Alojzije Stantić, Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ Мађарска на Олимпијским међуиграма 1906., Приступљено 4. 5. 2013.
  5. ^ politika: Olimpijski pobednik u čizmama, Приступљено 4. 5. 2013.
  6. ^ „Sport”. www.vojvodina.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2011. Приступљено 14. 9. 2011.
  7. ^ Mirko Grlica, „Izranjanje iz zaborava. Članovi pučke kasine na fotografijama iz 1903. godine“, Museĩon. Godišnjak Gradskog muzeja Subotica 5 (2006) pp. 115.

Спољашње везе

19. август

19. август (19.08) је 231. дан у години по грегоријанском календару (232. у преступној години) До краја године има још 134 дана.

Историја Суботице

Историја Суботице може се на основу писаних и материјалних извора пратити дубоко у средњи век, али континуирано тек од коначног ослобођења града од Турака (1697. године) и његовог насељавања Србима и Буњевцима.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.