Ђорђе Перишић

Ђорђе Перишић (Котор, 6. мај 1941) био је ватерполо репрезентативац Југославије, дипломирани правник.[1]

Ђорђе Перишић
Датум рођења6. мај 1941.(78 год.)
Место рођењаКотор Варош

Биографија

Рођен је 6. маја 1941. године у Котору, где је завршио основну школу, а гимназију и Правни факултет завршио је у Београду. Пливањем је почео да се бави 1952. у ПК Приморац из Котора, а од 1960. до 1976. пливао је и играо ватерполо у пливачком и ватерполо клубу Партизан из Београда. Као пливач, од 1959. до 1963. године освајао је титуле првака Југославије у дисциплинама 100 и 200 м прсно. Репрезентативац Југославије у пливању био је 66 пута, а између осталог био је и учесник Олимпијских игара у Риму 1960. године, Универзијаде у Софији 1961. и Медитеранских игара у Напуљу 1963. године.

За ватерполо клуб Партизан од 1963 до 1976. године одиграо је више од 500 утакмица. Освојио је 11 титула првака Југославије, шест титула победника зимских првенстава Југославије, четири титуле победника Купа Југославије и шест титула клупског првака Европе - Куп европских шампиона у којем је у 12 учешћа осам пута играо у финалу.[2]

Као члан ватерполо репрезентације Југославије од 1965. до 1973. године одиграо је 152 утакмице. Освајач је златних медаља на Медитеранским играма 1967. у Тунису и Олимпијским играма 1968. у Мексику, као и бронзаних медаља на Првенству Европе 1966. у Утрехту и Првенству света 1973. у Београду.

  • Цео радни век провео је у спорту и туризму.
  • Као туристички радник на радним местима од млађег комерцијалисте до комерцијалног директора био је запослен у „Генералтуристу“, „Центротуристу“, „Инексу“ и „Унис-турсу“.
  • По завршетку такмичарске каријере остао је у спорту.
  • Од 1977. до 1984. године био је секретар Председништва (генерални секретар) Савеза за физичку културу Југославије (СФКЈ),
  • Од 1984. до 1988. године био је генерални секретар Ватерполо савеза Југославије (ВСЈ) и у том периоду ватерполо репрезентација Југославије освојила је златне медаље на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу и 1988. године у Сеулу и Првенству света 1986. године у Мадриду, као и сребрну медаљу на Шампионату Европе 1985. године у Софији,
  • Од 1989. до 1993. године био је члан Председништва Југословенског олимпијског комитета (ЈОК),
  • Од новембра 1991. до септембра 1992. године био је председник ватерполо Савеза Југославије,
  • Од јула 1992. до марта 1993. године био је министар спорта у Влади Савезне Републике Југославије,
  • Од јула 1993. до новембра 2000. године - до одласка у пензију био је генерални секретар ЈОК-а,
  • Од 1995. до 2001. године био је члан Комисије Асоцијације европских олимпијских комитета за Олимпијске дане младих Европе (ЕЗОД),
  • Од 2002. до 2003. године био је члан Председништва и потпредседник ЈОК-а,
  • Од 2001. до 2005. године био је председник Скупштине ВК Партизан, а од 2005. до 2009. године члан Управног одбора,
  • Од 2002. до 2006. године био је потпредседник Југословенског спортског друштва Партизан,
  • Од 2005. до 2009. године био је члан Техничке комисије Међународног комитета медитеранских игара (МКМИ),
  • Од 2005. године је члан Комитета одитора Европских олимпијских комитета (ЕОК),
  • Од новембра 2009. године је председник Међународне комисије Ватерполо савеза Србије (ВСС),
  • Добитник је: Октобарске награде града Београда, Мајске награде СОФК Србије, Ордена рада са златним венцем СФРЈ и Ордена Међународног олимпијског комитета.
  • Написао је књигу „Наши олимпијци од Стокхолма до Солт Лејк Ситија“.
  • Иницијатор је идеје и аутор пројекта за доделу сталних новчаних надокнада спортистима освајачима медаља на Олимпијским играма.

Референце

  1. ^ „Srpske sportske legende: Đorđe Perišić”. RTS. Приступљено 22. 1. 2019.
  2. ^ „Ђорђе Перишић међу најтрофејнијим Европљанима”. Политика. Приступљено 22. 1. 2019.

Спољашње везе

ЈСД Партизан

Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клубова у двадесет и четири спорта. Партизан је најтрофејније спортско друштво у Србији.Председник спортског друштва Партизан је Милорад Вучелић. Потпредседници су Ненад Голијанин и Андреа Арсовић.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1968.

Спортистима Југославије је ово били једанаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1968. у Мексику била заступљена са 69 учесника који су учествовали у 11 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, гимнастика, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, стрељаштво).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили укупно осам медаља, три златне, три сребрну и две бронзане. Медаље су освојили: Ђурђа Бједов (златна и сребрна), Мирослав Церар (златна), ватерполисти (златна), кошаркаши (сребрна), Стеван Хорват (сребрна), Бранислав Симић (бронзана) и Звонимир Вујин (бронзана).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1972.

Спортистима Југославије је ово били дванаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1972. у Минхену била заступљена са 128 учесника који су учествовали у 15 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, рукомет, стрељаштво и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још пет медаља, две златне, једну сребрну и две бронзе. Златне медаље су освојене у боксу (Мате Парлов) и рукомету (Рукометна репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1968.

Петнаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1968. у Мексико ситију, Мексико. За олимпијски турнир се пријавила укупно 16 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по први пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација Совјетског Савеза а на треће место се пласирала репрезентација Мађарске.

Влада Милана Панића

Влада Милана Панића је прва влада Савезне Републике Југославије изабрана 14. јула 1992. године чији је председник био Милан Панић. Влада је имала премијера, 3 потпредседника, 19 министара и једног министра без портфеља. Милан Панић је, поред премијерског положаја, задржао и ресор одбране.

29. децембра 1992. изгласано неповерење Милану Панићу на предлог посланика Српске радикалне странке (СРС). За вршиоца дужности премијера именован је Радоје Контић, дотадашњи потпредседник Савезне владе. 3. марта 1993. Године образована је нова влада чији је председник био Радоје Контић.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.