Ђорђе Војтех

Ђорђе Војтех је био предводник устанка Словена у Поморављу 1072. године. Сам устанак је избио у бугарској теми Византијског царства, а организатори побуне били су бољари из Скопља. Вођа устанка постао је најугледнији члан рода кавхана, Ђорђе Војтех. Одмах на почетку устанка, устаници су се обратили за помоћ дукљанском владару Михаилу који је пристао да им пошаље свог сина Константина Бодина за вођу. У Призрену на јесен 1072. године уз присуство војводе Петрила и вође покрета Ђорђа Војтеха, Константин Бодин је проглашен за цара под именом Петар. Ђорђе Војтех је после напредовања Константина Бодина и војводе Петрила под притиском византијске војске ипак предао Скопље Ромејима. И поред тога остао је непријатељ византијске управе и препоручивао Константину Бодину да крене на Скопље и уништи византијску војску и њене заповеднике. Византијска војска кренула је у сусрет војсци Констаина Бодина, који је кренуо према Скопљу, и поразила га код места Пауни на Косову и Метохији. То је последњи пут да се Ђорђе Војтех појављује у писаним документима.

Литература

  • Тибор Живковић, Дукљанско-византијски рат 1072-1075, Историјски часопис, бр. 47, стр. 35-57, (2000) 2002.
  • Група аутора, Историја српског народа, Београд 1981.
Битка код Манцикерта

Битка код Манцикерта одиграла се 26. августа 1071. године између византијске војске, предвођене царем Романом Диогеном (1068—1071) и Селџука предвођених султаном Алп Арсланом. Борбе су се водиле на простору између истоименог града и језера Ван, а окончале су се повлачењем византијске војске у ком је заробљен Роман Диоген због чега се сматра да су Византинци поражени. Битка код Манцикерта (често називана и Катастрофа код Манцикерта) се у историји сматра пресудним догађајем који је директно одговоран за каснију пропаст Византије која је произашла из те, по византијско царство, кобне 1071. године.

Династија Дука

Дука (средњовековни грчки: Δούκας [Doúkas]; од латинског: dux — „вођа“ или грчког: δοὺξ [doúks]) је назив византијске грчке племићке породице која је у 11. веку једно време била владајућа династија Царства. Побочна линија, Комнинодуке, основала је Епирску деспотовину у 13. веку, а друга грана је владала Тесалијом.

Дукља

Дукља или Дoклејa је средњовјековна српска држава која је постојала од 7. вијека до друге половине 12. вијека, већим дијелом на простору данашње Црне Горе и сјеверне Албаније. Од 11. вијека иста област почиње се називати и Зетом, а од 15. вијека Црном Гором. Језгро државе Дукље била је област између Боке Которске и ријеке Бојане, а била је издијељена на девет жупа, од којих је пет гравитирало Скадарском језеру (Лушка, Подлужје, Купелник, Облик и Црмница), док је једна била континентална (Горска), а три су биле у Приморју (Прапратна, Кучева и Грбаљ).

Миле Топуз

Миле Топуз (Кочани, 1932) један је од најплоднијих стрипских стваралаца и илустратора из Републике Македоније.

Завршио је школу за примењене уметности у Љубљани. Од 1956. сарађује са листом Нова Македонија, и заједно са Младеном Тунићем постаје један од главних илустратора дечјих часописа у НР Македонији. Убрзо почиње сарадњу и са издањем Титов пионер, где су му и први стрипски покушаји.

Прво Топузово озбиљније објављено стрипско дело је биографија "Цар Самуило", по сценарију Драгана Ташковског, објављена 1962. године у листу Трудбеник.У југословенској стрипској едицији "Никад робом" издавача „Дечје новине“ из Горњег Милановца (Србија), Топуз је 1967-1968. објавио неколико стрипова на тему историје Македоније и њених народа, чији су јунаци Хацон, краљ Пребонд, цар Самуило, Климент Охридски, Гаврило Радомир, Ђорђе Војтех, Карпош и Кочо Рацин. Осим стрипова, Миле Топуз се бави и илустрацијом књига и сликањем.

Радио је и за часописе Наш свет, Мак стрип, Стрип арт и друге. Значајан је илустратор разних дечјих и других издања, а бави се илустровањем и сликарством и у пензионерским данима.

За своју дугогодишњу делатност у области стрипа, Топуз је добитник признања за развој и афирмацију македонског стрипа "Љупчо Филипов" које додељује Стрип центар Македоније, са седиштем у Велесу.

Нићифорица

Нићифорица (грчки: Νικηφορίτζης) је био византијски евнух, дука Антиохије и де факто владар Византијског царства током царевања Михаила VII Дуке (1071-1078).

Словенски устанак у Поморављу 1072.

Словенски устанак у Поморављу 1072. године је последњи у низу словенских устанака на прелазу између два миленијума против византијске власти са циљем ослобођења словенског становништва од ромејске власти. На челу устанка на почетку био је Ђорђе Војтех, али је у договору са Михаилом Војислављевићем вођство преузео зетски принц Константин Бодин. Устанак је и поред великих почетних успеха угушен крајем 1072. године.

Словенски устанци против Византије

Словенском становништву на Балканском полуострву је тешко падао јарам њима стране, ромејске власти. Поред финансијских и административних притисака царства, била су присутна и јака мисионарска настојања на покрштавању Словена и њиховом превођењу из старе словенске вере у православно Хришћанство.

Све ови разлози водили су до низа устанака јужних Словена против Византије током читавог средњег века.

Списак ратова у којима је Србија учествовала

Ова листа садржи ратове у којима је Србија учествовала кроз своју историју.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.