Ђердапско језеро

Ђердапско језеро или језеро Ђердап (рум. Lacului de acumulare Porţile de Fier), је вештачко акумулационо језеро на Дунаву у источној Србији на граници са Румунијом. Настало је 1972. када су Југославија и Румунија изградиле хидроцентралуЂердап I“. Језеро лежи у Ђердапској клисури. На обали језера се налази Национални парк Ђердап.

Језеро је дугачко преко 100 km, а на најширем месту широко је 8 km. Највећа дубина достиже 100 метара. Површина језера је 253 km², од чега је 163 km² на српској а 90 km² на румунској страни. По величини је четврто на Балкану и највеће у Србији.

Ђердапско језеро
Breakthrough Iron Gate
Ђердапско језеро
Координате44°40′17″ СГШ; 21°38′34″ ИГД / 44.671389° СГШ; 21.642778° ИГД Координате: 44°40′17″ СГШ; 21°38′34″ ИГД / 44.671389° СГШ; 21.642778° ИГД
ПритокеДунав, Нера, Пек
Земље басена Србија,  Румунија
Макс. дужина150 km
Макс. ширина2-8 km
Површина253 km2
Макс. дубина100 m
Над. висинаоко 100 m
Ђердапско језеро на мапи Србије
Ђердапско језеро
Ђердапско језеро

Настанак

Ђердапско језеро је настало 1972. године када су Румунија и Југославија изградиле хидроцентралу Ђердап 1. Наиме, пројектант Сипског канала Хуго Лутер, је први предложио преграђивање Дунава у Ђердапу. Припремни радови на изградњи ХЕПС почели су 1964. године и завршени су 1972. Први агрегати хидроелектране пуштени су у погон 5. августа 1970. године.

Ђердапска клисура

Ћердапска клисура је највећа и најдужа клисура у Европи, коју чине наизменично четири котлине и четира клисуре: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Клисура Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура, Влашко-понтијска низија

Локација

До Ђердапског језера се лако може доћи из правца Београда, Панчева, Смедерева, Пожаревца, Неготина, Зајечара, као и других градова источне и централне Србије. Поред језера води пут Голубац-Кладово. Железничка пруга Београд-Бор највише се приближава језеру код Мајданпека. На брани хидроелектране Ђердап оформљен је гранични прелаз ка Румунији, где се одвија значајан промет путника.

Утицај Ђердапског језера на промене у природној средини

На основу података добијених двадесетогодишњим посматрањем елемената природне средине пре и после подизања бране утврђене су промене температуре и дубине воде Дунава, садржаја хемијских једињења, издизања водостаја подземних вода као и многих других параметара који дефинишу хидролошке и климатске карактеристике Ђердапског језера. Акумулацијом ХЕПС Ђердап 1 воде реке су заустављене и подигнуте до 69,5 м н. в. Брзина воде је смањена на 0,1-0,3 м/с. Облик језера је прилагођен клисури. У сужењима језеро је широко 150-400 м, док се у котлина проширује и до 2250 м. При ниским водостајима дужина језера је 132 km, а површина 135 km², док је при високим водостајима дужина 264 km, а површина 245 km². Укупна запремина воде је око 2800000000 m³. Водни режим Дунава није много измењен. Највиши водостаји су у мају и јуну, а најнижи у септембру, октобру и новембру. Међутим, средњи годишњи водостаји су повећани, а амплитуде средњих месечних водостаја су смањене.

Промене температуре воде

Пошто је вода дуже и више изложена утицају сунчевог зрачења због смањене брзине, дошло је до пораста висине средњих годишњих вредности температуре воде. Највеће средње температуре више нису у јулу, него у августу и то због веће количине воде у кориту којој треба више времена да се загреје. Стварањем акумулације искључена је могућност ледних поплава на сектору између бране и Великог Градишта, режим леда је повољнији у односу на природни режим због отклањања услова за образовање прородних ледених брана.

Утицај на садржај хемијских једињења

Акумулација Ђердап 1 има негативан утицај на садржај азотних и фосфорних једињења, јона гвожђа и мангана, микроелементе и органске материје. Међутим, задржавање ових хемијских једињења има позитиван утицај у акумулацији Ђердап 2. Побољшање воде у акумулацији се негативно одражава на квалитет муља на дну језера и то је последице седементације материја различитог порекла и састава, услед смањене брзине воде. Акумулацијом је смањен број колиформних клица на профилима ближим брани.

Подземне воде

Издизањем новоа воде у реци око ушћа Млаве, у Панчевачком Риту и Годоминском пољу, подземне воде су издигнуте до 70 цм, док су амплитуде снижене и до 180 цм. Такође, постоји опасност од стакног повећања салинитета земљишта.

Климатске промене

Акумулацијом долази до снижавања средњих годишњих температура ваздуха. Релативна влажност ваздуха се повећава на 1-3% и јавља се у априлу, мају, јулу, августу и септембру, а у Текији и у октобру. Што се тиче облачности нема великих промена, док је количина падавина повећана. Снежни покривач је смањен, а брзина ветра је јача, због чега је повећана и висина таласа и то и до 1,5 м.

Туризам

Ђердапско језеро располаже изузетним природним богатством и задивљијућим пределима, као и многим културно-историјским споменицима. Најинтересантнији део Ђердапског језера је Ђердапска клисура, чији се пејзаж на кратком растојању мења. У Голубачкој клисури доминира средњовековна тврђава Голубачки Град, која означава почетак Националног парка Ђердап. У Љупковској котлини језеро је дугачко 10 km, а широко 1,3 km. Неколико остатака римскох утврђења и насеље Добра привлаче пажњу туриста. Клисура Лепенски Вир позната је по највећој дубини Ђердапског језера (92 m), али и по Лепенском Виру и резервату Бољетинска река-Гребен. Доњомилановачко део језера је широк 2,4 km, а дугачак 15 km. Клисуре Велики и Мали казан познате су по Трајановој табли и регионалном парку Велики и Мали Штрбац. Оршавска котлина је најраспрострањенији део Ђердапског језера. Сипска клисура је средиште омладинског туризма на Ђердапском језеру. За интензивнији развој туризма на Ђердапском језеру, поред побољшања чистоће воде и развоја воденог путничког и туристичког сапбраћаја, потребно је боље и више валиризовати огромно богатство историјски значајних места и објеката, као и археолошких локалитета. То је основа за богат садржај боравка и комлекснију туристичку понуду.

Историја

На простору које је покрило језеро налазе се бројни археолошки остаци живота на овим просторима из праисторијског периода. Евидентирано је око 40 археолошких налазишта и културних добра на овом локалитету:

  • Ливадице, (античко утврђење)
  • Брњица, (римски преградни каструм)
  • Цезава, (римски каструм)
  • Цезава, (средњевековна некропола)
  • Салдум, (римско и рановизантијско утврђење)
  • Зидинац, (касноантички спецулум)
  • Козица, (праисторијска насеља)
  • Босман, (рановизантијско утврђење)
  • Госпођин Вир, (античко и средњевековно налазиште)
  • Манастир – Госпођин Вир, (праисторијско, античко и средњевековно налазиште)
  • Падина, (насеље мезолита и старијег неолита)
  • Песаца, (праисторијско насеље, античко утврђење и средњевековна некропола)
  • Стубица, (насеље старијег неолита)
  • Велике Ливадице, (праисторијско, античко и средњевековно насеље)
  • Мале Ливадице, (насеље старијег гвозденог доба и античка осматрацница)
  • Клисура, (насеље бронзаног доба)
  • Лепенски Вир, (римска кула)
  • Лепенски Вир, (праисторијска поткапина)
  • Катаринине Ливаде, (насеље бронзаног доба)
  • Бољетин, (римски и рановизантијски логор)
  • Бољетин, (средњевековно насеље и некропола)
  • Власац, (мезолитско насеље)
  • Равна, (римско и рановизантијско утврђење)
  • Равна, (средњевековно насеље и некропола)
  • Рибница, (праисторијско и античко налазиште, средњевековно насеље и некропола)
  • Доњи Милановац – Велики Градац, (римско и рановизантијско утврђење)
  • Мрфаја, (комплекс праисторијских налазишта на потезу Поречке реке)
  • Поречка Река, (сабирни центар за снабдевање римских трупа у Ђердапу)
  • Поречка Река, (средњевековно насеље и некропола)
  • Мало и Велико Голубиње, (праисторијско, римсковизантијско налазиште)
  • Пећка Бара, (праисторијско, античко и средњевековно налазиште)
  • Хајдучка Воденица, (праисторијска некроплола)
  • Хајдучка Воденица, (праисторијско насеље)
  • Хајдучка Воденица, (касноантичко и рановизантијско утврђење)
  • Хајдучка Воденица, (средњевековно насеље и некропола)
  • Бараце код Трајанове Табле, (праисторијско и античко насеље)
  • Текија, (римско утврђење – Трансдиерна)
  • Сип, (касноантичко утврђење)
  • Косовица, (римски мост)
  • Римски Пут кроз Ђердапску клисуру

Галерија

Gol 5 10

Тврђава Голубац

Gol 10
Mihajlovac028

Стари Михајловац код Неготина

Mihajlovac 027

Нови Михајловац код Неготина

Signalna stanica, Đerdap, sedamdesete godine 20. veka..tiff

Сигнална станица, тридесете године 20. века

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Ђердап

Ђердап може да се односи на:

Ђердапска клисура, клисура на граници Србије и Румуније, највећа у Европи

Ђердапско језеро, вештачко језеро у Ђердапској клисури

Национални парк Ђердап, национални парк на територији Ђердапске клисуре

Хидроелектрана Ђердап, хидроелектрана на Ђердапској клисури

Ђердапска улица, улица у Београду.

Ђердап (локалитет), археолошки локалитет у области Ђердапске клисуре.

Ђердапска клисура

Ђердапска клисура (рум. Porţile de Fier; мађ. Vaskapu; свк. Železné vráta; тур. Demirkapı; нем. Eisernes Tor; буг. Железни врата) је најдужа (100 km) и највећа клисура у Европи. Она формира део границе између Румуније и Србије, при чему се северно налази Румунија а јужно Србија. Румунски, мађарски, словачки, турски, немачки и бугарски назив има значење железна врата, док је клисура у Србији позната као Ђердап. На румунској страни се налази национални парк Железна врата (рум. Parcul Natural Porţile de Fier), а са српске национални парк Ђердап.

Ђердапска клисура представља композитну (чине је наизменично 3 котлине и 4 клисуре) и антесцедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако:

Голубачка клисура

Љупковска котлина (названа по румунском селу Љупкова)

Клисура Госпођин вир

Доњомилановачка котлина

Клисура Казан

Оршавска котлина

Сипска клисура (добила име по месту Сип)

Влашко-понтијска низијаКлисура је још и полигенетска, полифазна, попречна, дубока, лактаста и делом кањонска. Горњи део клисуре усекла је морска (језерска) отока Панонског мора која је отицала ка Понтијском мору. Нижи делови клисуре одговарају ерозији Дунава који је наследио отоку.

У Голубачкој клисури, са дна корита Дунава, дижу се остењаци. Љупковску котлину са јужне стране ограничава планина Шомрда. У клисури Госпођин вир има џиновских лонаца. У једном од њих измерена је дубина од 82 m што је једна од највећих речних дубина на планети. Са дна корита ове клисуре дижу се остењаци и прагови. Клисура Казан усечена је у старије и отпорније стене са скоро вертикалним странама. Она је најужа клисура у Ђердапу (150 m). У Великом Казану има дубоких џиновских лонаца (до 71 m) чија дна допиру испод нивоа мора. Корито Дунава у Сипској клисури је стеновито и пуно остењака. Од њих се састоји стеновита пречага Преграда. Целокупна клисура Ђердап добила је назив по једном делу Сипске клисуре. У клисури има археолошких налаза и културно-историјских споменика, као што су насеље Лепенски Вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архитектуре.

Након изградње хидроелектране Ђердап, дошло је до подизања нивоа воде и тако је настало акумулационо Ђердапско језеро.

Браничево (област)

Браничево је област североисточне Србије ограничена Великом Моравом, Дунавом и планинским венцем који чине Бељаница, Хомољске планине и Северни Кучај, у оквиру које се налази Браничевски округ. Број становника је око 200.500, а највећи град ове области је Пожаревац. Налази се на највећој раскрсници копнених и водених путева југоисточне Европе. Ту се укрштају: дунавска магистрала, која спаја средњеевропски простор са црноморским обалама и Блиским истоком, и моравско-вардарска која повезује исти тај простор са егејским светом на југу. Те две комуникације старе су онолико колико је старо трајање човека на овим просторима.

На том релативно малом простору јасно се издвајају равничарски терени у долини Дунава и Велике Мораве, са Стигом као најплоднијом равицом у долини јужно од Саве и Дунава. Средњи ток Млаве и Пека одликују брдовите области, надморске висине између 200 и 300 метара, погодне за воћарство и сточарство. Изворишни и средњи токови ове две реке чине планинске области Хомоља и Звижда, богате шумом, пашњацима, рудним и минералним благом.

Вештачко језеро

Вештачко језеро или загат је тип језера који настаје свесним деловањем човека. Формира се преграђивањем речних долина, клисура и и кањона помоћу бетонских и земљаних брана. Оваква језера градила су се још и прошлости, тачније око 1300. године п. н. е.у долини реке Оронт у Сирији, преграђен је ток на површини од око 50 км² и та акумулација названа је „Хомс“. Слични пројекти прављени су у Старом Египту, Индији и Месопотамији.

Данас су вештачка језера веома бројна и полифункционална. Служи за хидренергију, односно производњу електричне енергије, наводњавање, те снабдевање водом насеља и индустрије, спорт, туризам, рекреацију, рибњаке и др. У Србији највећа загат је Ђердапско језеро, а следе Зворничко, Перућац, Златарско и др.

Вештачка језера се условно могу поделити на:

акумулациона и

рибњаке

Голубац

Голубац је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1.653 становника.

Насеље је смештено на обали Дунава, а недалеко од њега налази се позната Голубачка тврђава.

Голубиње

Голубиње је насеље у Србији у општини Мајданпек у Борском округу. Налази се на самој обали Дунава, 12 километара од Доњег Милановца према Кладову и Ђердапској клисури. Највећи заселак је насеље Градашница. Према попису из 2002. било је 1079 становника (према попису из 1991. било је 1305 становника). У оквиру села, поред наведеног засеока Градашнице, налазе се још засеоци Штрбац, Копана Главица и Мало Голубиње. У оквиру села налазе се 3 школе, једна у самом селу а по једна на Штрпцу и Копаној Главици. Данашње село је насељено након изградње Хидроелектране Ђердап 1970. године и потапања старог Голубиња.

Списак језера у Србији

У Србији је највеће Ђердапско језеро вештачко акумулационо језеро на Дунаву, а за њим следе Власинско и Перућачко језеро. Туристички су посебно занимљива: Лудашко, Палићко, Сребрно и Белоцркванска језера.Следи списак језера и других стајаћих вода у Србији.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Хидроелектрана Ђердап II

Ђердап II је друга српско-румунска електрана на Дунаву. Саграђена је 1984. године на 863. километру, 80 km низводно од Ђердапа I. На српској страни је снага генератора на прагу 270 MW (10 агрегата по 27 MW и проток од 422 m³/s). Пуштани су у погон 1985, 1986, 1987, 1998. и 2001. године.

Турбине су Каплановог типа и пројектоване за падове од 2,5 до 11 метара. Запремина језера је око 700 милиона m³. Просечна годишња производња је око 1500 GWh електричне енергије. Генератори су совјетске производње ЛМЗ Лењинград.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.