Ђеравица

Ђеравица је са 2.656 m надморске висине највиши врх Србије и други највиши врх у целом Проклетијском масиву, после Језерског врха (2694 m нмв). Овај врх се налази у јужној Србији, општина Дечани, покрајина Косово и Метохија, изнад средњовековног манастира Високи Дечани. У непосредној близини врха се налазе многобројна ледничка језера, од којих је највеће Ђеравичко, које се налази испод самог врха и из њега истиче река Рибник.

Ђеравица
Đeravica
Ђеравица
Географске карактеристике
Ндм. висина2.656 m
Координате42°31′55″ СГШ; 20°08′22″ ИГД / 42.531920° СГШ; 20.139556° ИГД Координате: 42°31′55″ СГШ; 20°08′22″ ИГД / 42.531920° СГШ; 20.139556° ИГД
Географија
МасивПроклетије

Назив и порекло

Овај највиши планински врх Србије је некада носио назив „Калуђеровица” дат по великом броју калуђера на простору Метохије (Метохија од речи метох, којом су називана црквена имања). Тако је било све до средине 20. века, односно до формирања Аутономне Косовско-Метохијске Области, када добија скраћени назив „Ђеравица” (понекад и „Ђеровица”), а све ради отуђивања Косова и Метохије и брисања трагова постојања Срба на тим просторима. Једини траг да се овај врх некада тако називао могао се пронаћи у преосталим старим топонимима, а данас вероватно само у манастиру Високи Дечани.

Спољашње везе

Ђеравичко језеро

Ђеравичко језеро (алб. Liqeni i Gjeravicës) се налази на Проклетијама, испод истоименог врха (2 656 m нмв), који је највиши врх Србије и други по висини врх у Проклетијском масиву. Налази се на око 2 200 метара надморске висине и из њега истиче река Ереник (Рибник), која протиче кроз Метохију. Језеро има облик зуба, са највећом дужином од 240 и ширином од 120 метара, док му је највећа дубина 3.8 метара. Станиште је неколико врста водоземаца из фамилије саламандрида, који се хране летећим инсектима.

Апсолутна висина

Апсолутна висина или надморска висина (алтитуда) је висина неке тачке на Земљи у односу на референтну површ геоида. У географији се дефинише као растојање у метрима по вертикали, од средњег нивоа површине океана до неке тачке на Земљиној површини. Код описивања географских објеката (планина, поље, језеро и др) на топографској карти, варијације у висини су означене изохипсама, а карактеристичне коте су означене тачком уз коју је висина у метрима. Надморска висина се мери инструментом алтиметром (висиномер) који ради по принципу промене притиска са порастом висине. На опште-географским картама висина је приказана хипсометријском скалом, која у различитим бојама приказује различите висине (од зелене за низије, преко жуте за побрђа, до браон за планине и беле за високе планинске врхове.

Са порастом апсолутне висине, опада температура (0,6 °C на сваких 100 метара), снижава се притисак, а ваздух је ређи. Највећу апсолутну висину на Земљи има врх Чомолунгма на Хималајима у Азији — 8.848 метара. У Србији највишта тачка је Ђеравица на Проклетијама — 2.656 метара. Треба разликовати апсолутну од релативне висине. Данас се висине лако одређују захваљујући ГПС уређајима.

Географија Косова и Метохије

Косово и Метохија (или Космет) се налази на југу Србије, у централном делу Балканског полуострва, у југоисточној Европи.

Заузима површину од 10.887 km², са просечном надморском висином од око 800 m, али са изразитим висинским променама рељефа и морфологије. Најнижи делови Косова и Метохије налазе се на надморској висини од 297 m (Бели Дрим на граници са Албанијом), а највиша тачка је Ђеравица са надморском висином од 2.656 m.

Географија Србије

Србија је суверена држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе, покривајући крајње јужне делове Панонске низије (Војводина) (регија средње Европе) и Балкана. Србија се граничи са Босном и Херцеговином, Бугарском, Хрватском, Мађарском, Републиком Северном Македонијом, Црном Гором, Румунијом и Албанијом преко спорне територије Косова. Она је континентална земља, иако је приступ Јадранском мору доступан преко територије Црне Горе. Дунав пружа бродски приступ унутрашњој Европи и Црном мору.

Дечанска Бистрица

Дечанска Бистрица (алб. Bistrica e Deçanit) је река у западној Метохији.

Река настаје на јужним падинама планине Богићевица, која је део Проклетија. Тече северно од врха Ђеравица (највиши врх Србије: 2.656 метара). У горњем делу тока зове се Кожњарска Бистрица и прима воду из бројних потока. Река потом скреће на југоисток, где је у планинама усекла дубок кањон (Дечанска клисура). На излазу из клисуре Дечанска Бистрица тече поред манастира Високи Дечани, па наставља ка истоку кроз густо насељену област око градића Дечани. Река се као десна притока улива у Бели Дрим.

Снага горњег тока искоришћена је у хидроелектрани Кожњар, снаге 6,5 MW., изграђене 1947. године.

Косово и Метохија

Косово и Метохија — скраћено КиМ (алб. Kosovа dhe Metohiа), званично Аутономна Покрајина Косово и Метохија — АПКиМ (алб. Krahina Autonome e Kosovës dhe Metohisë), понекад кратко Косово (алб. Kosova), или Космет (од Косово и Метохија), је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Под привременом је управом Организације уједињених нација, где су органи привремене управе под апсолутном доминацијом Албанаца једнострано прогласили независност као Република Косово коју је признао известан број држава. Косово и Метохија се граничи са Албанијом, Северном Македонијом, Црном Гором, док је њена административна линија према ужој Србији, под контролом УНМИК-а. Покрајина има око 1,7 милиона становника. Службени језици су српски и албански, а седиште администрације се налази у Приштини.

Од завршетка НАТО бомбардовање СРЈ 1999. године, Косово и Метохија се у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности ОУН налази под привременом администрацијом ОУН (УНМИК). Европска унија је 16. фебруара 2008. одлучила да покрене „Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији — ЕУЛЕКС КОСОВО”, а 17. фебруара 2008. органи привремене самоуправе на Косову и Метохији, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД, донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије, што је чин против Устава Републике Србије. Србија је одбацила ову декларацију, а Генерална скупштина Организације уједињених нација је резолуцијом А/63/Л.2 усвојеном на предлог Србије 8. октобра 2008. захтевала саветодавно мишљење Међународног суда правде о њеној легалности. Независност Републике Косово признаје 99 од свеукупно 193 чланица Организације уједињених нација.

Лоћанска Бистрица

Лоћанска Бистрица је река у Србији, на Косову и Метохији. Дуга је око 50 киломеатара и извире на источним падинама Проклетија, на око 2200 метара надморске висине у близини Ђеравице. Тече према југоистоку кроз места Прилеп и Лоћане, све до ушћа у Ереник, код Ђаковице.

Метохија

Метохија је географска област која обухвата јужни и западни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Косово.

Операција Стрела

Операција Стрела односно Битка на Паштрику је била агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава ОВК потпомогнутих снагама албанске војске и НАТО, а против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 10. јуна 1999. Циљ операције Стрела био је сламање отпора, разбијање и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ, те отварање коридора за додатно убацивање терориста на подручје Косова и Метохије и пресецање комуникација на линији Пећ — Призрен. У ширем плану, ова операција је требало да обезбеди јужни коридор, који би послужио за евентуалну инвазију снага НАТО на територију Савезне Републике Југославије. Ова операција је трајала паралелно са интензивним бомбардовањем Југославије од стране истих снага. Операција Стрела је по својим карактеристикама класична ваздухопловно-копнена операција.

Планина

Планина је узвишење на Земљиној површини које је настало као резултат активности Земљине коре и видно се истиче у односу на околни нижи и заравњени терен. Планина је узвишење више од 500 м. Планина је генерално стрмија од брда. Постоје многе теорије о настанку планина. По најновијим теоријама планине су настале као резултат судара великих тектонских плоча или дејства вулкана. Те силе могу да локално подигну површину Земље. Планине подлежу ерозији током времене дејством река, временских услова, и ледника. Неколико планина су изоловани врхови, док је већина њих део огромних планинских масива.

Високе надморске висине на планинама производе хладније климе него на нивоу мора. Те хладније климе имају снажан утицај на планинске екосистеме: различите надморске висине имају различите биљке и животиње. Због мање гостољубивог терена и климе, планине се мање користе за пољопривреду и више за извлачење ресурса и рекреацију, као што је планинарење.

Највиша планина на Земљи је Монт Еверест на Хималајама у Азији, чији врх је 8850 m изнад средњег нивоа мора. Највиша позната планина на било којој планети Соларног система је Олимп на Марсу са 21171 m.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Проклетије

Проклетије (Тројанске планине) су планински венац у источној Црној Гори, јужном делу Србије (Косово и Метохија) и северној Албанији. Проклетије су висок планински венац на југоисточном рубу Динарског планинског система. Највиши врх Проклетија Језерски врх висок 2.694 m је истовремено и највиши врх Динарских планина. Други по реду је Ђеравица на Косову и Метохији са 2.656 m. Ђеравица је уједно и највиши врх Србије. Највећи део планине са северне стране је природни парк који заузима око 1.000 km².

Рат на Косову и Метохији

Рат на Косову и Метохији или Косовски сукоб означава два паралелна оружана сукоба око српске покрајине Косово и Метохија у другој половини деведесетих година 20. века. Први је био сукоб албанских терориста из редова Ослободилачке војске Косова са једне стране и југословенских снага безбедности са друге (1996–1999), а други сукоб је бомбардовање војних и цивилних циљева на Косову и Метохији и широм СР Југославије од стране НАТО пакта предвођеног САД (24. март — 10. јун 1999).

НАТО бомбардовање СР Југославије, извршено је без дозволе Уједињених нација и представљало је показивање силе највећег војног савеза, против једне мале, усамљене и економским санкцијама исцрпљене земље. Као повод за интервенцију послужиле су оптужбе да југословенске и српске власти плански врше етничко чишћење косовских Албанаца и неприхватање споразума из Рамбујеа од стране југословенских власти. Рат је окончан Кумановским споразумом и доношењем Резолуције 1244 у Савету безбедности УН, по којом је СР Југославија привремено предала свој суверенитет над Косовом и Метохијом мисији Уједињених нација (УНМИК) и међународним мировним снагама (КФОР). Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. једнострано прогласили независност Косова, што Србија не признаје.

Рат на Косову и Метохији је био наставак ратова од 1991. године, који су довели до распада Југославије, а за које се привремено помислило да су окончани Дејтонским споразумом 1995.

Списак језера у Србији

У Србији је највеће Ђердапско језеро вештачко акумулационо језеро на Дунаву, а за њим следе Власинско и Перућачко језеро. Туристички су посебно занимљива: Лудашко, Палићко, Сребрно и Белоцркванска језера.Следи списак језера и других стајаћих вода у Србији.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Српски светионик

Удружење Српски светионик је нестраначко, непрофитабилно и невладино удружење које је основано 3. октобра 2015. године у београдском насељу Батајница, са циљем да развија националну свест грађана Србије и у дијаспори. Циљеви удружења су очување нашег писма, говора, вере, традиције, наслеђа, ширења истине о страдању нашег народа, чување сећања на значајне историјске догађаје, славне претке.

Српски Светионик има своје представнике у Нишу, Руми, Опову и Врању.

Удружење делује тако што организује разне маршеве, трибине, академије сећања, промоције књига, парастосе и сл. Више пута је било сарадње са Војском Републике Србије, свештенством СПЦ, удружењима и организацијама који имају сличну област деловања. С времена на време удружење се придружује хуманитарним акцијама које организују проверене организације.

Сукоби на граници Југославије и Албаније

У току 1998. године, током рата на Косову дошло је до 176 граничних инцидената приликом покушаја терористичких банди ОВК (у неким случајевима бројчано веома јаких и у фронталном налету) да, најчешће носећи велике количине оружја и војне опреме, илегално пређу на Космет из Албаније у којој су се иначе налазиле њихове базе и центри за терористичку обуку. Браниоци границе су ефикасно спречавали те покушаје упада терористичких банди у чијим редовима је било често и доста муџахедина и плаћеника из западноевропских и арапских земаља. Пресецањем тих путева терора и оружја заплењено је више од 80 тона лаког и тешког наоружања свих калибара, муниције, војне опреме. Храбро, бранећи границу и суверенитет и интегритет СРЈ од насртаја терористичких банди из Албаније животе је изгубило 30 официра и војника Војске Југославије, а један број њих је рањен.

Трансверзала Јосиф Панчић

Трансверзала Јосиф Панчић је пешачка стаза на Копаонику. Поред ове пешачке стазе, ту су још и стаза Хајдучица, Оштри крш, Метође, Семетешко језеро, Јанкова бара, Треска, Дубока, Маркове стене, Небеске столице.

Планинарска трансверзала »Јосиф Панчић«, установљена је 1999. године. Оснивач је ПСД »Копаоник« из Београда, аутор је Јован Ђокић са сарадницима. Елементи планинарске трансверзале су: Правилник трансверзале, прегледна карта са уцртаним стазама и контролним тачкама (КТ), опис деоница између КТ. За пређену трансверзалу добија се значка трансверзале од ПСД »Копаоник« (Београд). Трансверзала има две деонице: источну и западну, облика осмице.

Укупна дужина трансверзале је око 46 километара. Источна деоница има 5 КТ (контролних тачака) и дужину 18 км, спуштање око 500 метара релативне висине (од 1934 м на 1425м) и непрекидни успон око 553 метара (са 1425м на 1976м). Деоница се може прећи за 8-10 часова хода, са одморима од 10 до 30 минута на контролним тачкама (КТ).

Западна деоница: има 5 контролних тачака (КТ) и дужину око 28 километара. Нема великих висинских разлика. Може се обићи за 10 до 12 часова хода, са одморима од 10 до 30 минута код КТ.

Опис трансверзале почиње од КТ-1, код планинарског дома »Копаоник« (1720м).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.