Ђенова

Ђенова (итал. Genova, лиг. Zena) је шести по величини град Италије, главни град истоименог округа Ђенова и покрајине Лигурије у северозападној Италији.

Ђенова је позната као је највећа лука Италије. Поред тога град поседује велико и добро очувано старо језгро, које је под заштитом УНЕСКОа.

Ђенова
итал. Genova
Genua - Piazza De Ferrari
Ђенова - главни трг, Пјаца Ферари
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Италија
РегијаЛигурија
ПокрајинаЂенова
Становништво
Становништво
 — 611.556
 — густина2.510,49 ст./km2
Агломерација890.000
Географске карактеристике
Координате44°24′40″ СГШ; 8°55′58″ ИГД / 44.411111° СГШ; 8.932778° ИГДКоординате: 44°24′40″ СГШ; 8°55′58″ ИГД / 44.411111° СГШ; 8.932778° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина19 m
Површина243,60 km2
Ђенова на мапи Италије
Ђенова
Ђенова
Ђенова на мапи Италије
Остали подаци
ГрадоначелникМарта Винћенци
Поштански број16121–16167
Позивни број010
Регистарска ознакаGE
Веб-сајт
comune.genova.it

Застава

Застава Ђенове је црвени крст на белом пољу, а то је застава светог Ђорђа. Заставу Ђенове је прихватила Енглеска и град Лондон 1190. да би у Средоземљу уживали заштиту моћне ђеновљанске флоте. Република Ђенова је са супарником, Млетачком републиком била једна од најмоћнијих сила света. Енглески краљ је Ђенови плаћао годишњи данак. Између Енглеске и Ђенове увек су постојали посебни односи.

Географија

Panorama di Genova (porto commerciale e porto antico)
Главна посебност Ђенове, огромна лука

Рељеф

Ђенова се развила у најсевернијем делу Ђеновског залива, северног дела Тиренског мора. У складу са тим Ђенова је одувек имала идеалан положај најближе средоземне луке за низ градова северне Италије и других крајева северно (Швајцарска, Баден-Виртемберг). Међутим, добар макро положај нарушен је незгодним микро положајем, јер се град налази на изузетно покренутом терену дуж веома уске обале, која је испресецена одсецима и нигде није шира од 2-3 км. Изнад града се стрмо уздижу брда и планине - на истоку најсевернији Апенини, а на западу крајњи Лигуријски Алпи. Стога град има низ посебности, веома стрме и изразито узане улице, потуно неправилну мрежу улицу, улице-серпентине, честе тунеле и надпутњаке. Делује невероватно, али разлике у надморским висинама су толико да се на 2 км удаљености од презагушеног старог градског језгра уз обалу налазе простори нетакнуте природе на 700-800 м надморске висине.

Клима

Клима у Ђенови је средоземна клима. Стога су лета топла и сушна, а зиме благе и кишовите.

Воде

Ђенова се развила у најсевернијем делу Ђеновског залива, северног дела Тиренског мора. Море је неодвојиви део града, а градска привреда почива пре свега на лучким делатностима.

Историја

Први познати становници градског подручја Ђенове су били Лигури, једно од италских племена. Некад се веровало да су град основали Келти. Градско гробље из 6. и 5. века п. н. е. потврђује да су у Ђенови тада живели Грци, али луку су много раније користили вероватно и Етрурци. Могуће је да су и Феничани имали базе у Ђенови или близу ње. У римско доба Марсељ је био већег значаја од Ђенове. За разлику од других лигурских и келтских насеља тога подручја Ђенова је била савезник Рима за време Другог пунског рата. Због тога су је Картагињани разорили 209. п. н. е. Насеље је поново изграђено при крају пунских ратова. Ђенова је трговала кожом, дрветом и медом.

Након пада Западног римског царства Остроготи су заузели Ђенову. После Готског рата била је средиште византијског викара. Прешла је у руке Лангобарда 643, а 773. је у саставу Франачке. Неколико векова Ђенова је била мало рибарски град, који је полако градио трговачку флоту, која ће постати водећа на Средоземљу. Арапски пирати су 934. спалили град, али убрзо је поново изграђен.

Пре 1100. Ђенова је постала независан град-држава. Номинално је била потчињена цару Светог римског царства, а старешина града је био епископ Ђенове. Стварну власт су обављали "конзули“ бирани на јавним скупштинама. Ђенова је била једна од поморских република уз Венецију, Пизу и Амалфи. У граду се развила снажна бродоградња, банкарство и трговина, који су помогли да се створи једна од највећих и најмоћнијих морнарица на Средоземљу. Република Ђенова се раширила на Лигурију, Пијемонт, Сардинију, Корзику и имала је потпуну контролу над готово целим Тиренским морем. Учествовали су у крсташким ратовима, па су успоставили колоније на Блиском истоку, Егеју, Сицилији и северној Африци. Са Леванта су донели зелени пехар уа кога су сматрали да је Свети грал. Пропаст крсташких држава Ђенова је надокнадила савезом са Византијом, што је отворило могућност ширења на Црно море и Крим. Постојале су свађе између моћних породица, али највише се Ђеновом управљало као са профитним предузећем. Ђенова је достигла свој зенит победом над Пизом у поморској бици код Мелорије 1284. Млетачку републику су победили 1298. и то је почетак пада државе.

Genova-bombardamento francese (1684)
Историјски приказ бомбардовања града на таписерији из 1684.

Просперитет није трајао дуго. Црна смрт (куга) дошла је у Европу 1349. преко ђеновљанског трговачког града „Теодосије“ са Крима. После економског колапса и губитка становништва Ђенова је усвојила Венецијански модел управе. Наставили су се ратови са Венецијом. Венеција је победила у рату за Кјођу (1378—1381). После периода француске доминације над Ђеновом (1394—1409) долази под власт породица Висконтија из Милана. Арагон је преотео Сардинију од Ђенове. На Корзици је избила побуна, а колоније на Блиском истоку су узели Турци и Арапи. Кристифор Колумбо је поклонио 1/10 прихода од открића Америке банци у Ђенови да буде ослобођен пореза на храну. Андреа Дорија је створио 1528. нови устав, па је Ђенова постала шпански вазал. У време привредног опоравка многе ђеновљанске породице су постале јако богате. Тако је у време врхунца у 16. веку Ђенова привукла многе уметнике, као што су Рубенс, Каравађо и Ван Дајк. Чувени архитекта Галеацо Алези изградио је бројне палате у маниристичком стилу. Французи су гранатирали Ђенову 1684. да би Аустрија је 1746. била заузела Ђенову за време Рата за аустријско наслеђе. Ђенова је 1768. предала Корзику Француској.

Пошто су светска економија и трговачки путеви помакнути на Атлантик, Ђенова је економски слабила. Наполеон је 1797. створио вазалну државу Лигуријску републику, која је припојена Француској 1804. Бечки конгрес 1815. је Ђенову укључио у Пијемонт (краљевину Сардинију). После три века кућа Савоја је добила град. Ђенова је имала економске користи од уније, али била је изразито републиканско гнездо. Ђузепе Мацини је био популаран. Са успоном Ризорђимента, Ђеновљани су се окренули борби за уједињену Италију под савојском династијом. Ђузепе Гарибалди је 1860. кренуо из Ђенове у свој поход са хиљаду добровољаца. Место одакле је кренула та хиљада обележено је спомеником.

У јулу 2001. године, у Ђенови је одржан састанак групе Г8. Састанак је засењен насилним протестима и полицијском бруталношћу, која је довела до смрти протестаната.

Становништво

Genova-IMG 1828
Велика густина насељености је одлика Ђенове

Према процени, у граду је 2010. живело 607.906 становника.[1]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
590.736634.646688.447784.194816.872762.895678.771610.307586.180

2008. Ђенова је имала нешто преко 610.000 становника, за 50% више као на почетку 20. века, али за 200.000 мање него 1970. године. Опадање становништва током протеклих деценија узроковано је сталним пресељењем становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота, али је до пре десетак година било веома присутна и сеоба становништва у друге делове Италије. Ово се одражава и на градско становништво, које је изузетно старо и са ниским природним прираштајем.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева света.

Ђенова има велико градско подручје са близу милион становника ( "Велика Ђенова"). Метрополитенско подручје града има око 1,5 милиона становника и превазилази границе градског округа.

Градска привреда

Genova-DSCF8908
Нови делови града на литицама изнад градског језгра
Genova-DSCF7470
Страда Нова, најлепша градска улица
Piazza dell'Annunziata, Genova
Један од градских тргова
Genova-Castello d'Albertis-panorama
Градска лука и марина са старим светиоником
Stazione metropolitana de Ferrari genova 01
Један од улаза у Ђеновљански метро
Genova Porta Soprana
Средњовековна капија Ђенове
Parco di Nervi Genova 01
Парк Нерви, један од познатих градских паркова

Ђенова се налази у северозападном делу Италије. Од престонице Рима град је удаљен 510 км северозападно, а градови попут Милана (140 км) и Торина (170 км) су много ближи Ђенови.

Genova - Panorama da Righi
Панорама града

Ђенова је одувек била град повезан са морем, па се градска привреда некада, али и данас ослањала на лучне делатности, поморство и бродоградњу. Поред тога, данас је Ђенова и велико управно, културно и образовно средиште, а у близини града постоје бројна туристичка одредишта везана за туризам на Средоземљу.

Знаменитости града

Један део старог града Ђенове налази се на УНЕСКОвом списку светске баштине. У том делу у 16. веку су настале палате најбогатијих фамилија града у маниристичком стилу.

  • Главна је трг Ферари (Piazza de Ferrari), где је опера и палата дуждева.
  • Катедрала светог Лоренца
  • стара лука
  • средњовековна врата Ђенове
  • стари светионик (La Lanterna ) је најстарији светионик на свету, који још увек ради
  • акваријум, други на свету по величини
  • кућа Кристифора Колумба

Познати људи из Ђенове

Међународна сарадња

Галерија

Colombus genoa

Споменик Кристифору Колумбу

Palazzo Doria Tursi (Genova) 9

Палата Дорија Турзи

Municipio interno

Градска кућа

Lanterna di Genova

Стари светионик

Genova-Palazzo Ducale da Piazza Matteotti

Дуждева палата

Galleria Mazzini

Галерија Мацини

Genova Duomo St. Lawrence Cathedral

Катедрала светог Лоренца

Museo civico di storia naturale di Genova (facciata)

Градски музеј

Cloister S. Matteo XIII-XIV cent. Genoa

Клаустер цркве Сан Матео из XIII-XIV века

Референце

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 4. 5. 2013.

Литература

  • Gino Benvenuti. Le repubbliche marinare. Amalfi, Pisa, Genova e Venezia. Netwon Compton, Rome, 1989.
  • Steven A. Epstein; Genoa & the Genoese, 958-1528 University of North Carolina Press, 1996; online edition
  • Steven A. Epstein; "Labour and Port Life in Medieval Genoa." Mediterranean Historical Review 3 (1988): 114-40.
  • Steven A. Epstein; "Business Cycles and the Sense of Time in Medieval Genoa." Business History Review 62 (1988): 238-60.
  • Face Richard. "Secular History in Twelfth-Century Italy: Caffaro of Genoa." Journal of Medieval History 6 (1980): 169-84.
  • Hughes Diane Owen. "Kinsmen and Neighbors in Medieval Genoa." In The Medieval City, edited by Harry A. Miskimin, David Herlihy, and Adam L. Udovitch. стр. 3-28. 1977.
  • Hughes Diane Owen. "Urban Growth and Family Structure in Medieval Genoa." Past and Present 66 (1975): 3-28.
  • Lopez Robert S. "Genoa." In Dictionary of the Middle Ages, pp. 383-87. 1982.
  • Vitale Vito. Breviario della storia di Genova. Vols. 1-2. Genoa, 1955.

Спољашње везе

Ђенова (Падова)

Ђенова је насеље у Италији у округу Падова, региону Венето.

Према процени из 2011. у насељу је живело 30 становника. Насеље се налази на надморској висини од 3 м.

Ђенова (округ)

Округ Ђенова (итал. Provincia di Genova) је округ у оквиру покрајине Лигурија у северозападној Италији. Седиште округа и покрајине и њихово највеће градско насеље је истоимени град Ђенова.

Површина округа је 1.838 км², а број становника 890.778 (2008. године).

Аиго (Ђенова)

Аиго (итал. Aigo) је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 228 становника. Насеље се налази на надморској висини од 270 м.

Аквабуона (Ђенова)

Аквабуона (итал. Acquabuona) је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 29 становника. Насеље се налази на надморској висини од 512 м.

Алвари (Ђенова)

Алвари је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 16 становника. Насеље се налази на надморској висини од 457 м.

Алегреце (Ђенова)

Алегреце (итал. Allegrezze) је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 25 становника. Насеље се налази на надморској висини од 927 м.

Алпе (Ђенова)

Алпе је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 40 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1025 м.

Алпепијана (Ђенова)

Алпепијана је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 71 становника. Насеље се налази на надморској висини од 870 м.

Алпичела (Ђенова)

Алпичела је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 94 становника. Насеље се налази на надморској висини од 877 м.

Амборцаско (Ђенова)

Амборцаско је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 94 становника. Насеље се налази на надморској висини од 878 м.

Антигастро (Ђенова)

Антигастро је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 17 становника. Насеље се налази на надморској висини од 242 м.

Арбоко (Ђенова)

Арбоко је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 46 становника. Насеље се налази на надморској висини од 249 м.

Арбора (Ђенова)

Арбора је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 132 становника. Насеље се налази на надморској висини од 150 м.

Ачеро (Ђенова)

Ачеро (итал. Acero) је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 20 становника. Насеље се налази на надморској висини од 805 м.

Ађо (Ђенова)

Ађо (итал. Aggio) је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 311 становника. Насеље се налази на надморској висини од 349 м.

Вилађо Цледај (Ђенова)

Вилађо Цледај је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 53 становника. Насеље се налази на надморској висини од 178 м.

Казале (Ђенова)

Казале је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 74 становника. Насеље се налази на надморској висини од 218 м.

Лигурија

Лигурија (итал. Liguria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Ђенова, а познати градови су и Ла Специја, Савона, Империја и Санремо.

Лигурија је позната по изузетно лепо ривијери дуж северних обала Тиренског мора.

Тораца (Ђенова)

Тораца је насеље у Италији у округу Ђенова, региону Лигурија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 272 становника. Насеље се налази на надморској висини од 342 м.

Клима (Ђенова)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Количина падавина, mm (in) 106,0
(41,73)
95,0
(37,4)
106,0
(41,73)
85,0
(33,46)
76,0
(29,92)
53,0
(20,87)
27,0
(10,63)
81,0
(31,89)
99,0
(38,98)
153,0
(60,24)
111,0
(43,7)
81,0
(31,89)
1,073
(422,44)
> 1.000.000 становника
500.000—1.000.000 становника
200.000—500.000 становника
100.000—200.000 становника
Седишта регија
1985—1990.
1990—2000.
2000—2010.
2010—2019.
2020—2029.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.