Ђавоља варош

Ђавоља варош је скуп земљаних главутака или кула на чијим врховима се налазе камене капе (блокови, андезитске купе).[1] Има их више од две стотине, високе су од два до петнаест метара, а широке од пола до три метра. Ђавоља варош је ретки природни феномен који се налази на Радан планини у близини Куршумлије, око 90 km југозападно од Ниша. Чине је 202 камене фигуре које су настале дуготрајним и стрпљивим радом природе. Смештене су у две јаруге (Ђавоља јаруга и Паклена јаруга), које су подељене вододелницом, чији се завршни делови спајају у ерозивну челенку. .

Ђавоља варош је била најбоље пласирани европски кандидат у својој категорији, као један од 77 кандидата за седам светских чуда природе, а још је значајније што је у трци била све до последњег гласања које се завршило у лето 2010. године.[2]

Стављен је под заштиту још 1959. године, а 1995. године Ђавоља варош је Уредбом Владе Републике Србије проглашена за природно добро од изузетног значаја и стављена је у прву категорију заштите.

Ђавоља варош
IUCN категорија III (споменик природе)
Djavolja varos 3
Ђавоља варош
Мапа са локацијом заштићене области Ђавоља варош
Мапа са локацијом заштићене области Ђавоља варош
Мјесто Србија
Најближи градКуршумлија
Координате42°59′35″N 21°24′09″E / 42.99306° СГШ; 21.40250° ИГДКоординате: 42°59′35″N 21°24′09″E / 42.99306° СГШ; 21.40250° ИГД
Површина67 ha
Основано1959. године
Управљачко тијелоСрбија

Настанак

Камени стубови су настали деловањем ерозије на земљиште састављеног од растреситог, али чврстог материјала на коме се налази камење веће величине. Пре више милиона година цело подручје је било средиште снажних вулканских активности, о чему и данас сведоче разнобојне стене у залеђу стубова. Међутим, појава је настала релативно касно, чијем су настанку највише допринели људи. Уништавајући шуму, отворили су пут разорном деловању воде, при чему су крупни комади стена штитили дубље и мекше слојеве земље од удара кишних капи и спирања водом. У тој првој етапи радом кише и ерозијом, урушава се земљиште, сем испод стена, које својом тежином спречавају његово даље осипање. Тако настају пирамиде и/или куле. Камени блокови на врховима стубова служе као кишобран, али водене бујице и даље пролазе између фигура, спирају земљу и чине да временом постају све више. Та појава спада у другу етапу која се састоји у „финалној обради“. Наиме, дејством природних сила, пирамиде и куле се још више истањују, тако да на крају остају правилни стубови са каменим капама.

Јединственост

Djavoljavaros
Ђавоља варош

Овај геоморфолошки феномен је јединствен у Србији и врло редак у свету. У Европи има сличних појава у Алпима, као и у САД, позната „Башта богова“.[3] Али куле Ђавоље вароши су знатно веће и постојаније него у европским земљама, па су самим тим најпознатији природни споменик ове врсте у Европи. До Ђавоље вароши се стиже из општина Куршумлија, Бојник и Лебане, али је најлакши и најлепши начин планинарењем из Лебана.

Ђавоља варош је сврстана у Седам српских чуда, категорија историјских и културних споменика Србије, као и седам природних места, одабраних у акцији Политикиног додатка „Магазин“ и Туристичке организације Србије.[4]

Извори

Поред камених кула, Ђавоља варош је позната и по 2 извора јако киселе воде. Једна је Ђавоља вода, хладан и екстремно кисели извор (pH 1.5) са високом минерализацијом (15 g/l воде), а налази се у Ђавољој јарузи.[5] Црвено врело је други извор (pH 3.5), са нижом минерализацијом (4.372 mg/l воде). Овакве воде су врло ретке у свету и користе се у бањском лечењу, јер је народ сматра изузетно лековитом, али научници упозоравају да воду са извора Ђавоља вода не треба пити, јер није довољно испитана.

Статус

Овај вредан локалитет стављен је под заштиту још 1959. године, а 1995. године Ђавоља варош је Уредбом Владе Републике Србије проглашена за природно добро од изузетног значаја и стављена је у прву категорију заштите. Укупно је заштићено 67 ha површине, а код владе РС се налази захтев за заштиту 1014 ha.

Старалац о Споменику природе Ђавоља варош је Планинка а.д., улица Косовска 38, Куршумлија, Србија.

Народне легенде

У народу су током протеклих векова испредене бројне легенде о настанку овог јединственог феномена. По једном народном предању реч је о скамењеним сватовима, где су људи по налогу Нечастивог, решили да по сваку цену венчају рођеног брата и сестру. Да се то не би догодило, умешала се Божија сила која их је све окаменила и оставила да сведоче да ниједан грех неће проћи без казне.

Да је реч о месту где царује мистика потврђују приче о црвеној води, а заправо је реч о води која спира вегетацију са падине и која је због примеса руде гвожђа црвенкасте боје. У овом делу Србије, у средњем веку, било је мноштво рудника гвожђа, о чему сведоче и два окна у непосредној близини Ђавоље вароши.[6]

Туристички комплекс

Данас се Ђавоља варош налази унутар Туристичког комплекса где се налази више етно крчми и рибњака као и Пролом Бања и Луковска Бања. Поред земљаних кула који су главна атракција, налазе се и окна саских рудника из 13. века, а могу се видети и са леве и десне стране. Саси су били познати као врсни рудари, те су их српски владари изнајмљивали у већини старих рудника на подручју Србије. Стаза даље пролази поред првог извора минералне воде - Црвеног врела, и даље води до првог видиковца са којег се виде земљане фигуре. Десно од првог видиковца, налази се и други виши видиковац. Најближе што се може прићи фигурама су управо ова два видиковца, која гледају на земљане фигуре, настале утицајем ерозије воде и ветра. Одатле се стаза враћа назад на полазну тачку.[7] Стаза пролази још поред цркве Св. Петке из 13. века (у фази реконструкције 2010). До саме Ћавоље вароши направљен је асфалтни пут, а сам туристички комплекс је електрификован и прилагођен туристима.[8] До земљаних кула долази се пешачењем, а около земљаних кула постављени су видиковци са којих се посматрају земљине куле. Земљане куле осветљене су по технологији лед диода са 28 различитих боја.

На 2 km од природног споменика Ђавоља варош, поред Жутог потока, налази се етно крчма Два амбара.

Галерија слика

Djavolja Varos2

Ђавоља варош

Đavolja Varoš, overview looking up, Serbia

Ђавоља варош

Djavolja varos 2

Изглед земљаног главутка

Djavolja varos ulaz

Улаз у Туристички комплекс

Djavolja varos mapa

Мапа туристичког комплекса

Djavolja-Varos

Ђавоља варош

Црвено врело ( Ђавоља варош)

Црвено врело у комплексу Ђавоље вароши

Djavolja Varos, Crveno vrelo

Црвено врело у комплксу Ђавоље вароши

Djavolja varos, Rudarsko okno

Рударско окно у комплкесу Ђавоље вароши

Djavolja varos, turisti

Туристи у комлексу Ђавоље вароши

Djavolja varos, slika 001

Ђавоља варош

Djavolja varos, slika 002

Ђавоља варош

Dazdevnjak Djavolja Varos

Шарени даждевњак снимљен у парку Ђавоља варош

Krivo drvo Djavolja varos

Криво дрво

Види још

Референце

  1. ^ Večernje Novosti:Đavolja varoš: “Rastu” i đavolčići Приступљено 14. 8. 2013.
  2. ^ New7Wonders: Đavolja Varoš, Rock Formation, Приступљено 10. 4. 2016.
  3. ^ „Đavolja Varoš, zemljane figure”. djavoljavaros.com. 10. 4. 2015. Приступљено 10. 4. 2016.
  4. ^ „Сајт Туристичке организације Србије”. srbija.travel. 27. 9. 2016. Приступљено 27. 9. 2016.
  5. ^ „Kuršumlija: Spomenik prirode Đavolja Varoš”. TO Kuršumlije. 10. 4. 2015. Приступљено 10. 4. 2016.
  6. ^ „ĐAVOLJA VAROŠ”. Glas Srbije. 10. 4. 2015. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2015. Приступљено 10. 4. 2016.
  7. ^ „SP Đavolja varoš ≈Usudite se da otkrijete Đavolju Varoš!≈”. serbiaecotour.rs. 10. 4. 2015. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2016. Приступљено 10. 4. 2016.
  8. ^ „Turistička ponuda Đavolja Varoš”. turizamusrbiji.rs. 10. 4. 2015. Приступљено 10. 4. 2016.

Спољашње везе

44. Филмски сусрети у Нишу

44. Филмски сусрети одржани су од 22. августа до 28. августа 2009.

Уметничка директорка фестивала је била Горица Поповић.

Ђавоља варош (вишезначна одредница)

Ђавоља варош може да се односи на:

Ђавоља варош, скуп земљаних главутака или кула на чијим врховима се налазе камене капе и ретки природни феномен који се налази на Радан планини у близини Куршумлије.

Ђавоља варош (филм), српски филм из 2009. године.

Ђавоља варош (филм)

Ђавоља варош је српски филм из 2009. године по сценарију и у режији Владимира Паскаљевића.

Филм је премијерно приказан 9. јула 2009. године, учествовао је на бројним фестивалима. Освојио је специјалну награду на Интернационалном филмском фестивалу у Палм Спрингсу и награду за најбољи филм на Филмском фестивалу у Трсту.

Јаков Јевтовић

Јаков Јевтовић, рођен 1. октобра 1980. године у Београду, је српски филмски и позоришни глумац. Син је познатог глумца Владимира Јевтовића, а млађи брат глумца Ивана Јевтовића. Ожењен је Заром Јевтовић са којом има ћерку Еву.

Јана Милић Илић

Јана Милић Илић (Крушевац, 31. децембар 1981) је српска глумица.

Ана Сакић

Ана Сакић (Крушевац, 25. новембар 1978) је српска филмска и позоришна глумица. До сада јој је најпознатија улога у серији Село гори, а баба се чешља, као Радашинова снаја Ингрид.

Варош

Реч варош је мађарског порекла и у дословном преводу значи град (мађ. város). Ова реч је широко одомаћена у српском језику и често се употребљава за град средње величине, а близак му је и појам варошице, која представља мали град или прелазно насеље између села и града, најчешће са трговиштем. Еквивалент у енглеском говорном подручју је town, односно у руском городской посёлок. Термин варош у политичко-администратривном смислу у многим државама означава специфичан статус самог насеља које се налази на администратривном прелазу између града и села.

Реч варош може бити и део имена неких насеља:

Варош (Ражањ), насеље у општини Ражањ, Србија

Варош (Сврљиг), насеље у општини Сврљиг, Србија

Варош (Калиновик), насељено место у општини Калиновик, Република Српска, Босна и Херцеговина

Варош (Прилеп), бивше насељено место, данас у оквиру Прилепа, Северна Македонија

Дунаујварош, град у МађарскојА може бити и саставни део сложенијих назива појединачних насеља и подручја:

Нова Варош, градско насеље и седиште општине Нова Варош, Србија

Котор Варош, град и седиште општине Котор Варош, Република Српска, Босна и Херцеговина

Ђавоља Варош, подручје заштићено као споменик природе, општина Куршумлија, Србија

Видојевица

Видојевица је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама, тј. српско-македонској маси, а по начину постанка припадају громадним планинама. Највиши врх је Бандера висок 1.155 m. Од Пасјаче је одваја превој Бели камен, којим пролази пут Прокупље—Бојник.

На врху планине налази се опсерваторија, односно астрономска станица која припада Астрономској опсерваторији Београд. Ту се налази најсавременији телескоп, један од највећих у југосточној Европи.Планина је прекривена шумом и пашњацима.

Даница Ристовски

Даница Ристовски (Београд, 6. новембар 1955) је југословенскa и српска филмска и позоришна глумица.

Жута река (Ђавоља варош)

Жута река је река на чијој десној страни се налази један од уникатних природних реткости из домена ерозивних облика - Ђавоља варош.

Лена Богдановић

Лена Богдановић (Нови Сад, 29. децембар 1974) је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица. Кћерка је новинара Душка Богдановића.

Милан Томић (глумац)

Милан Томић (Винковци, 10. март 1979) је српски глумац.

Радан

Радан је планина и парк природе на југу Србије, у општинама Лебане, Бојник, Медвеђа, Куршумлија и Прокупље и заузима површину од 466 km2. Налази се између реке Топлице на северу и Јабланице на југу.

Рђаве земље

Рђаве земље или бедлендс (енгл. badland) је појава потпуно огољених и облицима линијског кретања воде рашчлањених падина. Представљају тип значајно еродованог терена, код којих је тло богато глиновитом компонентом а које је значајно захваћено појавом интензивног јаружања. Агенси геоморфолошког процеса услед кога настаје су вода и ветар. Овакви терени су често тешко проходни и нису погодни за изградњу.

Јављају се у рељефу који се одликује великим падовима топографске површине. После јачих киша и пљускова, низ површину, теку водени токови и млазеви и усецају у растреситом покривачу читав систем плићих или дубљих ерозивних бразди, вододерина и јаруга. Услед јаке дисицираности топографске површине, културни слој бива потпуно уништен и однесен. Ово утиче на јачање ерозије што доводи до тога да земљиште бива потпуно разровано и разбијено вододеринама.

Типичан бедлендс јавља се у серпентинима јужно од Ваљева, у флишу Левачке котлине, у црвеним пешчарима Старе планине, у Грделичкој клиури, у Врањској котлини итд.

Ако се на растреситом земљишту, које је подложно спирању, налазе крупнији стеновити блокови онда они штите растресито земљиште непосредно испод себе од спирања. На тај начин стварају се земљане пирамиде или главутци којих има и у Србији на локалитету Ђавоља варош код Куршумлије, између Врања и Џепа, у Овчјем пољу итд. Ван Србије, познате су земљане пирамиде у Болцану (Тирол).

Седам српских чуда

Седам српских чуда су седам историјских и културних споменика Србије, као и седам природних места, одабраних у акцији Политикиног додатка „Магазин“ и Туристичке организације Србије.На иницијативу Бернарда Вебера, организовано је такмичење по узору на седам светских чуда старог света, у којем је бирано седам светских чуда новог света, а затим и седам светских чуда природе (у којем кандидат била и Ђавоља варош из Србије, као и Дунав). Еквиваленто тим такмичењима, „Политикин магазин“ је 2007. године направио анкету у којем је бирано седам српских чуда градидељства и седам српских чуда природе.

Списак локалитета Светске баштине у Србији

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) Светска баштина ставила је дванаест локалитета (у оквиру шест уписа) у Србији под своју заштиту уврстивши их у места од изузетног значаја за светску културу, науку и образовање. Први заштићени локалитети су средњовековни комплекс споменика Стари Рас и манастир Сопоћани који су под заштиту стављени 1979. године. Након приступања Србије Унесковој конвенцији, под заштиту су стављена четири манастира са Косова, остаци палате Ромулијана и три локалитета стећака.

Тарамаунт филм

Тарамаунт филм (енгл. Taramount Film) је српска дистрибуцијска кућа која је започела са радом 1. јуна 2004. године. Део је групације која својом дистрибутерском делатношћу покрива регион бивше Југославије и Албанију.Тарамаунт филм је ексклузивни биоскопски дистрибутер америчких студија Волт Дизни, Јуниверсал и Парамаунт. Осим страних, Тарамаунт филм је дистрибуирао и неколико домаћих филмова: Љубав и други злочини, Аги и Ема, Хитна помоћ, Ђавоља варош, Мали Будо. Филм Мали Будо уједно је и први ко-продуцентски подухват Тарамаунт филма, а филм Технотајз - Пророк 1.0 је први продуцентски подухват Тарамаунт филма.

Тарамаунт филм је такође на ДВД-има издао неколико филмова које је и дистрибуирао: Пчелица Маја - Филм, Аги и Ема и Љубав и други злочини.

Топлица (река)

Топлица је река у Србији, највећа лева притока Јужне Мораве.

Урош Јовчић

Урош Јовчић (Лазаревац, 29. август 1989) српски је глумац.

Објекти геонаслеђа Србије
Национални паркови
Предели изузетних одлика
Резервати природе
Споменици природе
Чуда градитељства
Чуда природе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.