Ekonomija Srbije

Ekonomija Srbije prati moderan model slobodnog tržišta. Najveći sektor srpske privrede je sektor usluga/tercijalni sektor, koji obuhvata ukupno 63,8% BDP. Potom sledi industrijski sektor (23,5% BDP) i poljoprivredni sektor (12,7% BDP). Krajem 80-ih godina, na početku ekonomske tranzicije iz planske privrede u tržišnu, Srbija je imala povoljnu poziciju u odnosu na region. Ta pozicija je izgubljena zbog ekonomskih sankcija od 1992. do 1995. godiine (koje su, između ostalog, rezultirale i u obaranju rekorda hiperinflacije), kao i zbog NATO bombardovanja 1999. godine.

Nakon pada Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine, država Srbija liberalizuje privredu i od tada sledi eksponencijalni ekonomski rast. Nominalni BDP po glavi stanovnika je skočio sa $1,160 u 2000. godini na $6,158 u 2011. godini. Procenjuje se da je nominalni BDP Srbije u 2010. godini iznosio $43,6 milijardi. BDP PPP za 2010. iznosi $80,6 milijardi, odnosno $10,897 po glavi stanovnika. U 2010. godini, Srbija je imala gotovo najveći ekonomski rast od svih zemalja u regionu, koji je iznosi 1,9% (realni rast). Trenutni veliki ekonomski problemi Srbije su visoka stopa nezaposlenosti (19,2%, podaci iz marta 2011.) kao i visoki spoljnotrgovinski deficit, ($6,9 milijardi). Trgovinski deficit se drastično smanjio u odnosu na 2008. godinu kada je dostigao gotovo $12 milijardi. Takođe, pokrivenost uvoza izvozom je umnogome povećana sa 32% 2004. godina na čak 58,5% 2010.

Poslednjih godina, Srbija je bila svedok investicija velikih stranih firmi. Prosečan realni rast u poslednjih 10 godina je 4,45%. Srbija ima relativno mali udeo državne administracije u odnosu na ostale zemlje evrope kao deo BDP: svega 20,6%. Privatna potrošnja iznosi 74,3% BDP a investicije 28,6%.

Tokom svetske finansijske krize 2008. i 2009. godine, vlada predsednika Vlade Mirka Cvetkovića povukla je niz poteza za koje neki analitičari tvrde da su spasili zemlju i bankarski sistem od ekonomskog kraha. Na primer, povećana je državna garancija za sve uloge u bankama na 50.000 evra, čime je obuhvaćeno preko devedeset odsto svih uloga. Ekonomski analitičari smatraju da je to jedna od mera koje su sačuvale srpski bankarski sistem, a banke su saopštile da je trend povlačenja uloga zaustavljen i da je od početka 2009. godine primetan rast štednih uloga.

Ekonomija Srbije
Central bank, Belgrade, Serbia
Valutadinar
Fiskalna godinakalendarska godina
Članstvo u organizacijamaCEFTA, CES
Statistika
BDP (PPP)112.8 milijardi (2017.)
BDP rast2,7 % (2016.)
BDP po stanovniku15.844 odnosno 7.375 nominalno (2017.)
BDP po sektorupoljoprivreda (12.7 %), industrija (23.5 %), usluge (63.8 %) (2010 [3])
Inflacija (IPC)1.9 % (2016.)
Stanovništvo
ispod linije siromaštva
7.9 % (2008.)
Džini indeks26 (2008.)
Radna snaga3.26 miliona ([4]) (2008.)
Radna snaga
po zanimanjima
poljoprivreda: 24,1%
industrija: 27,2%
usluge: 48,7% (2008) ([5])
Glavne industrijefarmaceutska proizvodnja, poljoprivredna mehanizacija, električna i komunikaciona oprema, papirna i transportna industrija, prehrambena industrija.
Razmena
Izvoz$11,354 milijardi (2012.) [6]
Izvozna dobragvožđe i čelik ($0.953 milijarde), drugi metali ($0.696 milijarde), elektrotehnika ($0.591 milijarde), žitarice ($0.579 milijardi), povrće ($0.592 milijardi)
Glavni izvozni partneriEvropska unija (54,2 %), CEFTA (33 %), ZNS (7,3 %) ([7])
Uvoz$19,134 milijardi (2012.) [8]
Uvozna dobranafta ($1,496 milijardi), prirodni gas ($0.948), metali ($0.667), mašine ($0.643), čelik i gvožđe ($0.583)
Glavni uvozni partneriEvropska unija (52.9 %), CEFTA (7,8 %), ZNS (18,5 %) ([9])
SDI stock$32,1 milijardi (2000-2012.)
Bruto spoljni dug$32,5 milijardi (2012.)
Javne finansije
Javni dug{{{dug}}}
Prihodi$11,0 milijardi (budžet za 2013.)
Rashodi$12,5 milijardi (budžet za 2013.)
Kreditni rejting68
Rezerve$16,20 milijardi (2013.)
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Ekonomski podaci i indikatori

BDP
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
BDP (u milijardiama $) 8.7 11.5 15.3 19.8 23.8 25.3 29.7 39.9 49.3 42.9 43.6 46.3 48.6 53.1 58.1
Rast BDP-a 4.5% 4,8% 4.2% 2.5% 8.2% 6.0% 5.6% 7.1% 5.6% -4.0% 1.9% 3.0% 5.0% 5.5% 5.5%
BDP po glavi stanovnika (USD) 1 160 1 536 2 036 2 640 3 186 3 408 4 009 5 387 6 685 5 808 5 898 6 241 6 540 7 136 7 797
BDP (PPP) po glavni stanovnika 5 713 6 177 6 512 6 857 7 638 8 357 9 141 10 071 10 821 10 635 10 897 11 365 12 122 13 004 13 954
Izvor podataka: [1]
Rast industrijske proizvodnje
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Rudarstvo 8,1 -12,8 1,6 0,8 -0,7 2,1 3,5 -0,6 3,6 -3,8 5,8
Proizvodnja 14,5 0,7 2,7 -4,6 9,6 -0,7 5,4 4,3 0,8 -16,1 4,0
Struja, voda, gas 2,1 1,2 -1,7 2,3 0,1 6,6 2,2 2,8 1,8 0,8 -4,4
Industrijski prosek 11,4 0,1 1,8 -3,0 7,1 0,8 4,7 3,7 1,1 -12,6 2,5
Izvor 1: Republički Zavod za Razvoj
Izvor 2: Republički Zavod za Statistiku

Javne finansije

Ministarstvo finansija Republike Srbije nadležno je za nadgledanje državnog budžeta, javnih prihoda i rashoda, kao i javnog duga države. Javni dug Srbije se u odnosu na BDP smanjio za 144,6 % u periodu od 2000. do 2008. godine, međutim isti se povećao zbog svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine.

Javni dug
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 (mart)
Dug (milijarde EUR) 14,17 13,43 11,53 11,02 9,68 10,28 9,35 8,88 8,78 9,85 12,16 12,67
Dug (procenat BDP) 169.9% 102.2% 69.5% 64.3% 53.3% 50.2% 36.2% 29.4% 25.3% 31.3% 41.4% 39.7%
Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Narodna Banka Srbije je centralna banka i kao takva je nadležna za stabilnost cena, politiku vrednosti valute, kontrolisanjem deviznih rezervi, i nadgledanjem finansijskog sistema zemlje.

Devizne rezerve Srbije su se nagomilale u periodu od 2000. do 2007. godine kada su dostigle vrhunac od $16,07 milijardi. Tada Narodna Banka odlučuje da smanji devizne rezerve da bi se ublažile prevelike oscilacije domaće valute tokom ekonomske krize. One sada iznose $13,45 milijardi

Devizne rezerve
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Rezerve kod Narodne banke (milijarda $) 0.52 1,17 2,28 3,55 4,24 5,84 11,89 14,22 11,48
Rezerve kod domaćih banaka (milijarda $) 0,37 0,64 0,78 0,89 0,91 0,70 10,75 1,85 1,37
Ukupno (milijarda $) 0,89 1,81 3,06 4,44 5,15 6,54 12,64 16,07 12,85
Izvor: National Bank of Serbia

Robna razmena

2009SerbianExports
Izvozi iz Srbije u 2009.
2009SerbianImports
Uvozi u Srbiju u 2009.

Srbija je potpisnica sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU što omogućava srpskim proizvođačima da izvezu na prostore EU bez carina i drugih nadoknada. [2] Za neke proizvode (junetina, šećer, i vino) određena dozvoljena količina (kvota) uvoza na godišnjem nivou. EU je najzačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije.

Srbija je takođe potpisnica CEFTA što joj omgućava izvoz u zemlje regiona bez carine. Srbija svake godine ostvaruje spoljnotrgovinski suficit sa ostalim zemljama članicama CEFTA. Pored ova dva, Srbija je potpisala i sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, kao i sa zemljama Zajednice Nezavisnih Država, što je stavlja u unikatnu poziciju bezcarinskog pristupa dva glavna tržišta u Evropi.

Spoljna trgovina
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Izvozi (milijarde $): 1,558 1,721 2,075 2,477 3,523 4,553 6,428 8,825 10,973 8,344 9,794
Uvozi (milijarde $): 3,330 4,261 5,614 7,333 10,753 10,575 13,172 18,554 22,875 16,056 16,734
Spoljnotrgovinski bilans (milijarde $): -1,772 -2,540 -3,539 -4,856 -7,230 -6,022 -6,744 -9,729 -11,902 -7,712 -6,939
Pokrivenost uvoza izvozom (%): 46,8 40,4 37,0 33,8 32,8 41,1 48,8 47,6 48,0 52,0 58,5
Izvor: Republički zavod za statistiku2000-2009 data, 2010 data

Pet najvećih izvoznih partnera Srbije u 2010.:

Pet najvećih partnera uvoza u Srbiju u 2010.:

Pet najviše izvezenih proizvoda u 2010.:

Pet najviše uvezenih proizvoda u Srbiju u 2010.

Strane direktne investicije

Zemlje koje su najviše investirale u Srbiju:

Srbija prihvata strane direktne investicije (FDI) i dovođenje što većeg broja stranih firmi sa velikim kapitalom za ulaganje je prioritet Vlade Republike Srbije. Stoga je Vlada odlučila da privuče strane investitore velikim finansijskim i poreskim olakšicama [5]. Srbija je i čak u komunističkom periodu bila uključena u međunarodnoj trgovini, a strane firme su je koristile da bi plasilare proizvode na tržište nesvrstanih zemalja.

Prema skorijem istraživanju Privredne Komore Nemačke, Srbija je na prvom mestu za ulaganje u Jugoistočnoj Evropi. Isto istraživanje pokazuje da je 97% stranih firmi vrlo zadovoljno uslovima poslovanja. [6]

Strane direktne investicije u Srbiju
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Iznos investicija u kešu (milijarde $) 0,05 0,17 0,50 1,38 0,98 1,61 4,47 3,56 3,36 2,40 n/a
Ukupan iznos investicija (milijarde $) 0,05 0,16 0,55 1,41 1,03 2,09 5,12 3,98 2,99 1,92 n/a
Ukupan iznos po glavi stanovnika ($) 5 15 51 133 98 199 499 381 n/a n/a n/a
Cash investments Izvor: Serbia Investment and Export Promotion Agency, Izvor: Konferencija UN


Investicije po sektoru (2005-2009):

Ekonomska statistika

Državni budžet (2009.)
Prihodi: 1146,5 milijarde RSD
Rashodi: 1267,9 milijarde RSD

Izvor: Ministarstvo Finansija Republike Srbije

Prosečna plata (februar 2011.)
Bruto: RSD 49394[8], US$ 678.01[9], € 482.92[10]
Neto (posle poreza i PIO): RSD 35538[9], US$ 487.81[9], € 347.45[11]

Izvor: Zavod za Statistiku Republike Srbije, kurs računat na dan 31. 01. 2011. godine.

Zaposlenost po sektoru (Oktobar 2008.)
Tercijalni: 48.7%
Sekundarni: 27.2%
Primarni: 24.1%
Ukupan broj radno sposobnog stanovništva: 3.26 Million
Stopa nezaposlenosti: 19,2 % (March 2011)[12]

Izvor: Zavod za Statistiku Republike Srbije

Spoljni dug (November 2008)
Javni sektor: $8,49 milijarde
Privatni sektor: $19,50 milijardi
Ukupno: $27.99 milijardi

Izvor: Narodna Banka Srbije

Sredstvo plaćanja

Zvanično efektivno sredstvo plaćanja u Srbiji je srpski dinar. Međutim od dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji i stupanja na snagu evra, u južnoj srpskoj pokrjini koristi se i evro kao sredstvo plaćanja. Na trgovinskom nivou, kupoprodaja se vrši i u evrima, švajcarskim francima, i američkim dolarima, najviše u bankarskom i poljoprivrednom sektoru.

Veze

  • 100 najuspešnijih preduzeća u Srbiji
  • Ekonomija Evropske unije

Reference

  1. Report for Selected Countries and Subjects, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  2. Liberalized Trade, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 [1], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/ST15/st15122010.pdf
  5. "SIEPA: Investment incentives". Arhivirano iz originala 5. 8. 2012.. http://archive.is/5tDC.
  6. "Serbia ranked first in investors' poll". http://www.emportal.co.rs/en/news/serbia/60383.print.html.
  7. [2], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  8. [hhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=460= Zavod za Statistiku Republike Srbije], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  9. 9,0 9,1 9,2 Zavod za Statistiku Republike Srbije, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  10. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=460= Zavod za Statistiku Republike Srbije], Pristupljeno 24. 4. 2013.
  11. Zavod za Statistiku Republike Srbije, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  12. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/index1.php?SifraVesti=467&Link=

Spoljašnje veze

Commons-logo.svgU Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Economy of Serbia
Međunarodne sankcije protiv SR Jugoslavije

Međunarodne sankcije SR Jugoslaviji su uvedene od strane međunarodne zajednice zbog učešća Srbije i Crne Gore u ratu u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Sankcije međunarodne zajednice protiv SR Jugoslavije, uvedene su neposredno nakon početka srpske opsade Sarajeva, rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 757 od 30. maja 1992. Sankcije su proširivane i pooštravane rezolucijom 787 od 16. novembra 1992. i, naročito, rezolucijom 820 od 17. aprila 1993, a ublažavane (delimično obustavljane) rezolucijama 943, od 23. septembra 1994, 970, od 12. januara 1995, i 988 od 21. aprila 1995. Konkretan povod za uvođenje sankcija bio je rat u Bosni i Hercegovini, pošto je Savet bezbednosti UN ocenio da je SR Jugoslavija neposredno umešana u ovaj sukob. Po sveobuhvatnosti i oštrini, uz izuzimanje vojne intervencije, bile su to najteže kaznene mere koje su UN ikada preduzele protiv jedne zemlje.

Sankcije uvedene navedenim rezolucijama su obustavljene na neodređeno vreme rezolucijom 1022 od 22. novembra 1995, dan posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a formalno ukinute rezolucijom 1074 od 2. oktobra 1996. godine (neposredno posle potvrđivanja rezultata izbora u Bosni i Hercegovini).

Sankcije su samo učvrstile Miloševićevu vladavinu. Najveći deo robnog prometa odvijao se na crnom tržištu. Najprofitabilniji poslovi u to vreme bili su šverc nafte i cigareta.

Nagrada Poduhvat godine

Nagradu Poduhvat godine dodeljuje Serbian World Congress za najveći poslovni poduhvat u Srbiji i srpskoj dijaspori koji je najznačajnije uticao na zapošljavanje i prosperitet srpske privrede i društva u toj godini.

Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Osnovana je 2. jula 1884. pod imenom Privilegovana narodna banka Кraljevine Srbije.

Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti.

Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS“, br 55/2004) Narodnoj banci su proširene nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja (davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja).

Safex

SAFEX (Safe Exchange Coin) je kriptovaluta koja se zasniva na Chille blokchainu, rešenju koje je razvijeno od tvoraca SAFEX-a. To je decentralizovana blockchain mreža koja omogućava anonimne transakcije u digitalnoj valuti, na digitalnom tržištu koje autonomno reguliše trgovinu sa idejom da se eleminišu posrednici u transakcijama izmedju 2 osobe. Prednosti su da se imaocu SAFEX-a imovina ne može zamrznuti niti oduzeti.SAFEX omogućuje sigurno i anonimno tržište za korisnike kripto valuta. Na ovaj način ljudi mogu da razmenjuju dobra i usluge sa sigurnošću da su bezbedni od hakerskih napada ili upliva trećih strana.

Svaki put kada se transfer desi među bilo koja dva učesnika tržišta, deo provizije se prebacuje vlasnicima Safex novčića kao dividenda.SAFEX se trenutno razvija od strane Safe Exchange Developers-a vođeni Danijelom Dabekom.Razvojni tim je lociran u Srbiji, gde se i nalazi centrala firme iza Hotela Moskva u Beogradu.

Na drugim jezicima

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.