Ekonomija

Ћирилична верзија

Frankfurt, European Central Bank with Euro-2
Evropska centralna banka u Frankfurtu[1]
NYSE-floor
Berza u Njujorku

Ekonomija je naučna disciplina koja proučava osnovna pravila ponašanja i ekonomske zakonitosti u ekonomskim aktivnostima.[2] U svakoj epohi razvoja, ekonomija proučava ekonomske aktivnosti, kako društvo koristi oskudne resurse radi proizvodnje dobara i usluga i vrši njihovu raspodelu među članovima društva. Ekonomija je povezana i sa drugim naukama: sociologijom, demografijom, politikom i drugim.[3]

Predmet izučavanja ekonomije je podeljen na dve glavne oblasti: mikroekonomiju koja proučava privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća) sa stanovišta troškova proizvodnje, i makroekonomiju koja se bavi izučavanjem pojava i procesa kao što su: inflacija, nezaposlenost, industrijska proizvodnja i ekonomija države..Greška kod citiranja: Oznaci <ref> nedostaje oznaka za zatvaranje </ref>[4]

Racionalno korišćenje resursa u proizvodno-uslužnim delatnostima stvara mnoge proizvode i usluge.[5] U razvijenim zemljama sveta poljoprivreda stvara 2% domaćeg učinka, industrija oko 30%, a ostatak su usluge, koje uključuju: bankarstvo, transport, zabavu i kulturu, komunikacije i informacije,[6] turizam i javne usluge (odbrana, policija[7], obrazovanje i zdravlje). Usluge u ovim zemljama beleže najbrži rast učinka i izvoza. S druge strane, u nerazvijenim zemljama sveta poljoprivreda stvara najznačajniji deo domaćeg učinka, sa najvećim brojem stanovnika i sa najnižim prihodima. Tako usluge u ovim zemljama beleže veoma spor rast učinka i izvoza.

Može se zaključiti:

Ekonomija proučava mnoge oblasti i probleme, razvijajući teorije ljudskog ponašanja u donošenju ključnih odluka u korišćenju ograničenih resursa radi proizvodnje i raspodele vrednih materijalnih dobara i usluga među ljudima.

ili

Ekonomija je nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos između ciljeva i oskudnih sredstava koja su podobna za alternativne upotrebe. Lajonel Robins[8]

Etimologija

Ekonomija
GDP nominal per capita world map IMF 2007

Generalni aspekti

Razvoj ekonomske misli
MikroekonomijaMakroekonomija

Metodologija

Bihejvioristička  • Komputacijska
Ekonometrija  • Evoluciona
Eksperimentalna • Teorija igre
Matematička  • Društvena psihologija

Polja i podjele

Razvoj • Rast • Historija
Međunarodna trgovinaRad
Ekonomija bogatstva • Finansijska
Monetarna teorija • Javni sektor
Industrijska organizacija • Zakon
Ekološka • Ekonomski sistemi
Prirodni resursi • Poljoprivreda
Okruženje • Regionalna nauka
Gradska • Kultura • Zdravlje

Kategorija:Ekonomija

Časopisi • Publikacije
Kategorija:Ekonomija • Teme • Ekonomisti

Današnji naziv ekonomske nauke koji se sa engleskog „economics” u srpskom jeziku prevodi i kao ekonomija i kao ekonomika, potiče od grčke reči „oikonomikos“ (οικονομικός). Ova reč je složenica koja povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος), običaj, zakon i „oikos“ (οικος), kuća, i izvorno znači: zakoni upravljanja domaćinstvom. Veruje se da ju je prvi put upotrebio grčki mislilac Ksenofon (Ξενοφῶν, 427–355. pne.) koji je svoju knjigu koja objašnjava kako uspešno voditi poljoprivredno domaćinstvo nazvao „Oikonomikos“ (Oικονομικός)[9][10]

Istorijska geneza razvoja ekonomije

Ekonomija je doživela dugi razvojni put, zavisno od promena ekonomske rezvijenosti i društvenih odnosa. Ekonomska misao započinje učenjem antičkih filozofa Ksenofonta, Platona i Aristotela, a nastavljaju je srednjovekovni skolastici i kanonisti, od kojih je najpoznatiji bio sveti Toma Akvinski. Opšta karakteristika tog razdoblja bio je normativizam, o čemu govore stavovi o trgovini, kamati, pravdnoj ceni itd., što je u vezi sa vrednostima i ciljevima, za razliku od pozitivne ekonomije koja predstavlja skup sintetizovanih znanja o onome što postoji u praksi – životu.

Prvi ekonomski teoretičari bili su merkantilisti (od 15. do 18. veka), koji su se zalagali za pozitivan platni bilans zemlje u međunarodnoj trgovini, koji bi se ostvarivao uz snažnu intervenciju države.

Na osnovu kritike državnog intervencionizma, merkantilisti su razvili teorije ekonomskog liberalizma u Francuskoj (fiziokrati) i Engleskoj (klasičari).

Engleski politički ekonomista Adam Smith je započeo modernu ekonomiju kao naučnu disciplinu preko svoje knjige "Bogatstvo naroda". Smith je u navedenoj knjizi zaključio da pojedinci vođeni "nevidljivom rukom" tržišta ostvarujući svoje interese ujedno ostvaruju i interese društva u cjelini. Smith je i odbacio merkantilistički zahtjev za ograničavanjem trgovine, tvrdeći da je trgovina korisna i da zemlje trguju na bazi apsolutnih prednosti ("teorija aposolutnih prednosti"). Smithov nasljednik David Ricardo je ponudio svoju teoriju međunarodne trgovine koja se odnosi na komparativne prednosti zemalja ("teorija komparativnih prednosti").

Naslanjajući se na radnu teoriju vrijednosti ekonomskih klasika, Karl Marx uvodi pitanje eksploatacije radnika u ekonomiji. Naime, smatrajući da rad čini osnovu vrijednosti nekog proizvoda, Marx je zaključio da višak rada prisvaja kapitalista, a protivno pravima radnika koji su uložili svoj rad u taj proizvod. Marksisti naknadno odbacuju druge teorije vrijednosti poput proizvodne teorije vrijednosti i grupe subjektivnih teorija vrijednosti.

Osnivačem Austrijske ekonomske škole se smatra Carl Menger koji je poznat po marginalnoj teoriji korisnosti. Ova teorija korisnosti spada u red subjektivnih teorija vrijednosti i suprotna je proizvodnoj teoriji vrijednosti koju su primjenjivali klasici prije Mengera. Austrijska ekonomska škola je najpoznatija po primjeni metodološkog individualizma koji pretpostavlja posmatranje individue i njenih akcija, te primat dedukcije nad indukcijom u procesu zaključivanja. Tržište se posmatra kao spontani poredak (katalaksija). Poznati predstavnici austrijske škole ekonomije su Friedrich August Hayek, Ludwig von Mises i Eugen von Böhm-Bawerk. Neki smatraju da je i Joseph Schumpeter pripadao ovoj školi mišljenja.

Vrste tržišta

Kao što smo već rekli jedan od ključnih zadataka ekonomije je da odgovori na tri pitanja (šta, kako i za koga). Društva imaju različite ekonomske sisteme koji na različit način odgovaraju na ta pitanja.

Tako imamo društva sa naredbodavnom ekonomijom (planska ekonomija) i društva sa tržišnom ekonomijom. U današnjem svijetu niti jedno društvo nije u potpunosti usvojilo jedan od ovih sistema, već je to mješavina između njih, pa za sva ta društva kažemo da imaju mješovite ekonomije.

Tržišnom ekonomijom smatramo ekonomiju zasnovanu na ravnoteži ponude i potražnje. Što je manje vlast uključena u tržište, to je tržište slobodnije. Krajnji vid takve ekonomije je liberalno društvo u kojem državni aparat nema uticaja na ekonomiju. Zagovornici takvog društva polaze od shvatanja da ekonomija teži ka ravnoteži zahvaljujuci zakonu spojenih posuda. Pojam globalizacije je usko vezan za ovakvo poimanje ekonomije.

Zagovornici planske ekonomije smatraju da je ekonomiju moguće kontrolisati kroz državnu intervenciju. Planska ekonomija podrazumijeva da postoji centralni planski organ koji će donositi odluke o cjelokupnom ekonomskom sistemu. Oštru kritiku ovakvom pristupu ekonomiji iznijela je Austrijska ekonomska škola.

Teorije ekonomije

Teorije ekonomije su:

Predmeti izučavanja ekonomije

Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.

  • Makroekonomija potiče od grčkih reči MAKΡΥΣ/macrys (veliki) i ΟΙΚΟΝΟΜΙΑ (pravila u radu gazdinstva), što znači da proučava ekonomske agregatne veličine. Drugim rečima, bavi se proučavanjem problema društvene privrede, kao celine, gde se varijable svode na mali broj globalnih veličina, tj. kompleksnih agregatnih veličina.
  • Mikroekonomija potiče od grčkih reči ΜΙΚΡΟΣ/micros (mali) i ΟΙΚΟΝΟΜΙΑ (pravila u radu gazdinstva), što bi u prevodu značilo izučavanje pojedinačnih ekonomskih pojava, veličina i odnosa vezanih za pojedince i preduzeća.

Praksa

Savremena ekonomija koristi matematiku. Ekonomisti se oslanjaju na alate kalkulusa, linearne algebre, statistike, teorije igara, i informatike.[11] Od profesionalnih ekonomista se očekuje da budu upoznati sa tim alatima, mada se samo manji broj njih specijalizuje u polju ekonometrije i matematičkih metoda.

Teorija

Formalna ekonomska teorija se oslanja na a priori kvantitativne ekonomske modele, koji zahvataju mnoštvo koncepata. Teorija se tipično bazira na ceteris paribus pretpostavci, što znači na držanju konstantnim svih promenljivih osim razmatrane. Pri kreiranju teorija, cilj je da se nađu one koje nemaju povećane informacione zahteve, koje proizvode preciznija predviđanja, i koje su proliferne u generisanju rezultata istraživanja u odnosu na prethodne teorije.[12]

U mikroekonomiji, glavni koncepti su ponuda i potražnja, marginalizam, teorija racionalnog izbora, oportunitetni trošak, budžetska ograničenja, korisnost, i teorija firme.[13][14] Rani makroekonomski modeli su bili usredsređeni na modeliranje odnosa između agregatnih promenljivih, međutim pošto se ispostavilo da se odnosi vremenom menjaju makroekonomisti, uključujući nove kejnzijaniste, su reformulisali svoje modele u obliku mikrofondacija.[15]

Gore pomenuti mikroekonomski koncepti igraju važnu ulogu u makroekonomskim modelima – na primer, u monetarnoj teoriji, kvantitativna teorija novca predviđa da povećanje novčane mase povišava inflaciju, i za inflaciju se smatra da je pod uticajem racionalnih očekivanja. U ekonomiji razvoja, sporiji rast razvijenih nacija je u nekim slučajevima bio predviđen zbog opadajućih marginalnih povraćaja na investicije i kapital, i ta pojava je uočena u slučaju četiri azijska tigra. U nekim slučajevima ekonomska hipoteza je samo kvalitativna, a ne kvantitativna.[16]

Prezentacije ekonomskih razmatranja često koriste dvodimenzionalne grafikone za ilustrovanje teorijskih relacija. Na višem nivou uopštenosti, Pol Samjuelsonova rasprava Fondacije ekonomske analize (1947) je koristila matematičke metode za predstavljanje teorija, posebno radi maksimizovanja bihevioralnih odnosa agenasa koji dosežu ravnotežu. Knjiga ima fokus na ispitivanju klase izjava zvanih operaciono smislene teoreme u ekonomiji, što su teoreme koje mogu da budu opovrgnute empiričkim podacima.[17]

Empirijska istraživanja

Ekonomske teorije se frekventno empiriski testiraju, uglavnom putem ekonometrije koristeći ekonomske podatke.[18] Kontrolisani eksperimenti koji su uobičajeni u fizičkim naukama su teško izvodivi i retko se sreću u ekonomiji.[19] Umesto toga široke grupe podataka se obzervaciono studiraju; ovaj tip testiranja se tipično smatra manje rigoroznim od kontrolisanih eksperimenata, i zaključci su tipično u većoj meri okvirni. Međutim, polje eksperimentalne ekonomije je u porastu, i u sve većoj meri se koriste prirodni eksperimenti.

Statistički metodi, kao što je regresiona analiza, se često koriste. Praktičari koriste takve metode za procene veličine, ekonomskog značaja, i statističkog značaja („jačine signala“) hipotetizovanih relacija i za podešavanje nivoa buke drugih promenljivih. Takvim sredstvima, hipoteze mogu da budu prihvaćene, mada do toga dolazi u probabilističnom smislu, umesto izvesnosti. Prihvatanje je zavisno od opovrgavajućih hipoteza testovima preživljavanja. Upotreba široko prihvaćenih metoda ne proizvodi uvek konačne zaključke, niti čak konsenzus po datom pitanju, imajući u vidu različite testove, setove podataka, i prethodna verovanja.

Kritike bazirane na profesionalnim standardima i nereplikabilnosti rezultata služe kao dodatne provere protiv predrasuda, grešaka, i prekomerne generalizacije,[14][20] mada je najveći deo ekonomskih istraživanja obeležen kao nereplikabilan, i prestižni žurnali su optuživani da ne omogućavaju replikaciju putem davanja pristupa kodu i podacima.[21] Poput korošćenja teorija, upotrebe statističkih testova su otvorene za kritičku analizu.[22] Kritički komentari ekonomskih publikacija u prestižnim žurnalima poput American Economic Review su znatno opali u zadnjih 40 godina. Ovaj trend se delom pripisuje podsticajima žurnala da se maksimizuje broj citacija radi ostvarivanja višeg ranga u indeksu citacija društvenih nauka (SSCI).[23]

U primenjenoj ekonomiji, ulazno-izlazni modeli koji koriste metode linearnog programiranja se veoma često sreću. Velike količine podataka se obrađuju putem računarskih programa da bi se analizirao impakt pojedinih smernica; IMPLAN je jedan od dobro poznatih primera.

Eksperimentalna ekonomija promoviše upotrebu naučno kontrolisanih eksperimenata. Time je umanjena dugo primetna distinkcija ekonomije i prirodnih nauka, omogućavanjem izvođenja direktnih testova za ono što je ranije prihvatano u obliku aksioma.[24] U nekim slučajevima je utvrđeno da aksiomi nisu bili u potpunosti korektni; na primer, igra ultimatuma je pokazala da ljudi odbacuju nejednake ponude.

U bihevioralnoj ekonomiji, psiholog Daniel Kahneman je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2002. godine zajedno sa Amosom Tverskim za njihovo empirijsko otkriće nekoliko kognitivnih sklonosti i heuristika. Slično empirijsko testiranje se vrši u neuroekonomiji. Još jedan primer je pretpostavka usko sebičnih preferencija u modelu kojim se testira za sebične, altruističke, i kooperativne preferencije.[25] Te tehnike su podstakle neke autore da trvrde da je ekonomija „istinska nauka“.[26]

Profesija

Profesionalizacija ekonomije, izražena u vidu porasta diplomskih programa ovog predmeta, je bila opisana kao „glavni izazov ekonomije od oko 1900-tih“.[27] Većina većih univerziteta i mnogi koledži imaju smer, školu, ili departman u kojem se akademska zvanja dodeljuju za ovaj predmet, bilo da je to u okviru liberalnih umetnosti, poslovnih, ili profesionalnih studija.

U privatnom sektoru, profesionalni ekonomisti su zaposleni kao konsultanti, i u industriji, uključujući bankarstvo i finansije. Ekonomisti takođe rade za razne vladine departmane i agencije, na primer, za nacionalnu riznicu, centralnu banku ili statistički biro.

Nobelova nagrada za ekonomiju je nagrada koja se dodeljuje ekonomistima svake godine za izvanredne intelektualne doprinose polju.

Vidite još

Reference

  1. "GDP (Official Exchange Rate)". CIA World Factbook. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html. pristupljeno June 2, 2012.
  2. Backhouse, Roger E., and Steven Medema (2008). "economics, definition of", The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition, pp. 720–22. Abstract.
    _____ (2009). "Retrospectives: On the Definition of Economics", Journal of Economic Perspectives, 23(1), pp. 221–33.
  3. Smith, Adam (1776). An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, and Book IV, as quoted in Peter Groenwegen (1987) The New Palgrave Dictionary of Economics), "'political economy' and 'economics'", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 3, pp. 904–07 (brief link).
  4. Davis, John B. (2006). "Heterodox Economics, the Fragmentation of the Mainstream, and Embedded Individual Analysis", in Future Directions in Heterodox Economics. Ann Arbor: University of Michigan Press.
  5. Alfred Marshall, and Mary Paley Marshall (1879). The Economics of Industry, Macmillan, p. 2.
    William Stanley Jevons (1879). The Theory of Political Economy, 2nd ed., Macmillan. p. xiv.
  6. The World Bank (2007). "Economics of Education.". Retrieved October 21, 2007.
  7. David D. Friedman (2002). "Crime," The Concise Encyclopedia of Economics.'.' Retrieved October 21, 2007.
  8. Robbins, Lionel (1932). An Essay on the Nature and Significance of Economic Science, p. 15. London: Macmillan. Links for 1932 HTML and 2nd ed., 1935 facsimile.
  9. http://www.ekof.bg.ac.rs/nastava/trziste/NIE-1.doc
  10. Harper, Douglas (November 2001). "Online Etymology Dictionary – Economy". http://www.etymonline.com/index.php?term=economy. pristupljeno October 27, 2007.
  11. Gérard Debreu (1987). "mathematical economics", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 3, pp. 401–03.
  12. Milton Friedman (1953). "Essays in Positive Economics, The Methodology of Positive Economics", Essays in Positive Economics, University of Chicago Press, p. 10.
  13. Boland, Lawrence A. (1987). "methodology", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 3, pp. 455–58.
  14. 14,0 14,1 Frey, Bruno S., Werner W. Pommerehne, Friedrich Schneider, and Guy Gilbert. (1984). "Consensus and Dissension Among Economists: An Empirical Inquiry". American Economic Review 74 (5): p p. 986–994. Accessed on 2007-03-17.
  15. Dixon, Huw David (2008). "new Keynesian macroeconomics," The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition. Abstract.
  16. Quirk, James (1987). "qualitative economics", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 4, pp. 1–3.
  17. Samuelson, Paul A. (1983) [1947]. Foundations of Economic Analysis, Enlarged Edition. Boston: Harvard University Press. str. 4. ISBN 978-0-674-31301-9.
  18. Hashem, M. Pesaren (1987). "econometrics", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 2, p. 8.
  19. Probability, econometrics and truth: the methodology of econometrics By Hugo A. Keuzenkamp Published by Cambridge University Press, 2000 ISBN 0-521-55359-8, ISBN 978-0-521-55359-9, 312 pages, page 13: "...in economics, controlled experiments are rare and reproducible controlled experiments even more so..."
  20. Blaug, Mark (2007). "The Social Sciences: Economics" ( Methods of inference and Testing theories), The New Encyclopædia Britannica, v. 27, p. 347.
  21. McCullough, B.D. (2007). "Got Replicability? The Journal of Money, Banking and Credit Archive" (PDF). Econ Journal Watch 4 (3): 326–337. Pristupljeno 2008-06-07.
  22. • Kennedy, Peter (2003). A Guide to Econometrics, 5th ed., "21.2 The Ten Commandments of Applied Econometrics", pp. 390–96 (excerpts).
       • McCloskey, Deirdre N. and Stephen T. Ziliak (1996). "The Standard Error of Regressions", Journal of Economic Literature, 34(1), pp. 97–114.
       • Hoover, Kevin D., and Mark V. Siegler (2008). "Sound and Fury: McCloskey and Significance Testing in Economics", Journal of Economic Methodology, 15(1), pp. 1–37 (2005 prepubication version). Reply of McCloskey and Ziliak and rejoinder, pp. 39–68.
  23. Whaples, R. (2006). "The Costs of Critical Commentary in Economics Journals". Econ Journal Watch 3 (2): 275–282. Archived from the original on 2008-01-29. Pristupljeno 2008-06-10.
  24. • [Bastable, C.F.] (1925). "experimental methods in economics", Palgrave's Dictionary of Economics, reprinted in The New Palgrave: A Dictionary of Economics (1987, v. 2, p. 241.
       • Vernon L. Smith (1987), "experimental methods in economics", ii. The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 2, pp. 241–42.
  25. • Fehr, Ernst, and Urs Fischbacher (2003). "The Nature of Human Altruism", Nature 425, October 23, pp. 785–791.
       • Sigmund, Karl, Ernst Fehr, and Martin A. Nowak (2002),"The Economics of Fair Play", Scientific American, 286(1) January
  26. Lazear, Edward P. (2000). "Economic Imperialism". Quarterly Journal of Economics 115 (1): 99–146. JSTOR 2586936.
  27. Orley Ashenfelter (2001), "Economics: Overview", The Profession of Economics, International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, v. 6, p. 4159.

Literatura

  • McCann, Charles Robert, Jr., 2003. The Elgar Dictionary of Economic Quotations, Edward Elgar. Preview.
  • Alfred Bürgin: Zur Soziogenese der Politischen Ökonomie. Wirtschaftsgeschichtliche und dogmenhistorische Betrachtungen, 2. Aufl., Marburg 1996.
  • Karl Eman Pribram: Geschichte des ökonomischen Denkens. Übersetzung der Originalausgabe A History of Economic Reasoning. Erster und zweiter Band. Suhrkamp Verlag, Frankfurt/M. 1998, ISBN 3-518-28956-X.
  • Adam Smith, An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations (1776).
    • Deutsche Ausgabe: Der Wohlstand der Nationen. 1999, ISBN 3-423-30149-X.
  • Joachim Starbatty (Hrsg.): Klassiker des ökonomischen Denkens: Von Platon bis John Maynard Keynes. Teil 1 und 2 in einer Gesamtausgabe. Hamburg 2008, ISBN 978-3-937872-92-6.
  • Абалкин, Леонид Иванович] Собственность, хозяйственный механизм, производительные силы // Экономическая наука современной России. — 2000. — № 5. — С. 52—53.
  • Ананьин О. Экономическая наука: как это делается и что получается? // Вопросы экономики. — 2004. № 3. — С. 149—153.
  • Баумоль У. Чего не знал Альфред Маршалл: вклад ХХ столетия в экономическую теорию // Вопросы экономики. — 2001. — № 2. — с. 73—107.
  • Бизнес: Оксфордский толковый словарь. — М.: Прогресс-Академия, 1995. — 752c.
  • Гальперин В. М., Игнатьев С. М., Моргунов В. И. Микроэкономика. Т. 1. — СПб: Экономическая школа, 1994. — 349 с.
  • Гудвин Н. Р. и др. Микроэкономика в контексте. — М.: РГГУ, 2002. — 636 с.
  • Макконел К. Р., Брю С. Л. Экономикс: Принципы, проблемы и политика: в 2-х т. — Таллин: А. О. «Реферато», 1993.
  • Маршалл Альфред, Принципы экономической науки. В 3-х т. — М.: Прогресс-Универс, 1993.
  • Некипелов, Александр Дмитриевич, О теоретических основах выбора экономического курса в современной России //Экономическая наука современной России. — 2000. — № 5.
  • Основы экономической теории. Политэкономия. — М.: Изд. УРСС, 2003. — 528 с.
  • Робинсон Дж. Экономическая теория несовершенной конкуренции. — М.: Прогресс, 1986. — 472 с.
  • Румянцева, Елена Евгеньевна, Новая экономическая энциклопедия. 3-е изд. — М.: ИНФРА-М, 2008. — 824 с.
  • Самуэльсон, Пол Энтони, Вильям Нордхаус. (2006). Экономика. М.: Вильямс. str. 1360. ISBN 0-07-287205-5.
  • Современная экономика. — Ростов н/Д: Изд-во «Феникс», 1996. — 608 с.
  • Ходжсон Дж. Привычки, правила и экономическое поведение // Вопросы экономики. — 2000. — № 1. — С. 39-55.
  • Швери Р. Теория рационального выбора: универсальное средство или экономический империализм? // Вопросы экономики. — 1997. — № 7. — С. 35—52.
  • Шиобара Т. Марксистский взгляд на нынешнюю российскую экономику // Экономическая наука современной России. — 2002. — № 2. — С. 101—114.
  • Simon H. Reason in Human Affairs. — Oxford: Basil Blackwell, 1983.

Vanjske veze

Commons-logo.svgU Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Ekonomija
Wiktionary-logo-en.pngPotražite izraz ekonomija u W(j)ečniku, slobodnom rječniku.
Filipini

Republika Filipini (filipinski Repúbliká ng̃ Pilipinas, engleski Republic of the Philippines) je otočna država u jugistočnoj Aziji. Po ustavnom uređenju je predsjednička republika.

Guadeloupe

Gvadalupa je mali arhipelag na Antilima u Karipskom moru. Nalazi se otprilike 600 km sjeverno od obale Južne Amerike i 600 km istočno od Dominikanske republike. Nekada se zvao Karukera što znači "otok sa lijepim vodama". Prekomorski je departman Francuske.

INSEE

INSEE (fr. Institut National de la Statistique et des Études Économiques) je francuski nacionalni institut za ekonomske i statističke studije. Sakuplja i objavljuje informacije o francuskoj ekonomiji i društvu, periodično organizuje popis stanovništva, objavljuje podatake o inflaciji. Nalazi se u Parizu. Deo je Eurostata. Osnovan 1946.

Pripada Ministarstvu privrede. Trenutni direktor je Žan Mišel Šarpen (Jean-Michel Charpin)

Industrija

Industrija je grana privrede koja zahteva veću količinu prirodnih resursa i izvora energije da bi se dobio krajnji proizvod. Industrija zahteva velike količine početnih ulaganja kapitala, pre nego što počne da se realizuje dobit.

Najuspešnija industrijska preduzeća u datom sektoru su najčešće ili preduzeća osnovana izrazito velikim kapitalom, ili preduzeća inovatori, koja su prva osvojila neku novu tehnologiju, proces ili tržište.

Industrija je postala ključni sektor proizvodnje u evropskim i severnoameričkim zemljama tokom industrijske revolucije, koja je izmenila pređašnje merkantilne i feudalne ekonomije kroz niz velikih tehnoloških napredaka kao što je izum parne mašine. Industrijske zemlje su zauzele kapitalistički ekonomski kurs. Železnica i parobrodi su omogućili jeftin prevoz roba do ranije praktično nedostupnih udaljenih tržišta, i omogućili privatnim firmama zgrtanje velikog bogatstva. Nakon industrijske revolucije, oko jedne trećine svetske ekonomske proizvodnje je dolazilo iz industrijskog sektora - što je veći udeo od udela poljoprivrednog sektora, ali danas je uslužni (takozvani tercijarni) sektor razvijeniji od industrijskog.

Kanzas

Kanzas je država na srednjem zapadu Sjedinjenih Američkih Država. Reč Kanzas (Kansas) potiče od siuske reči Kansa, što znači "ljudi južnog vetra".

Libanon

Libanon ili Liban, službeno Libanonska Republika ili Libanska Republika, je država u jugozapadnoj Aziji na Bliskom istoku. Nalazi se na obali istočnog Sredozemlja, a graniči na sjeveru i istoku sa Sirijom, te na jugu s Izraelom.

Mađarska

Mađarska (takođe Madžarska; mađarski Magyarország [ˈmɒɟɒrorsaːɡ]), država u srednjoj Evropi; 93.030 km2. Graniči sa Slovačkom, Ukrajinom, Rumunijom, Srbijom, Hrvatskom, Slovenijom i Austrijom. Glavni grad je Budimpešta. Zvanični jezik države je mađarski.

Oregon

Oregon [ˈɑːɹɪgn̩] je federalna država na zapadu Sjedinjenih Američkih Država na Tihom Oceanu. Graniči sa Kalifornijom, Washingtonom, Idahom i Nevadom. Sjeverna granica je rijeka Columbia, a istočna Rijeka Snake.

Pikardija

Pikardija (fra. Picardie) je regija na sjeveru Francuske podijeljena na tri departmana: Aisne, Oise i Somme.

Privreda

Privreda ili gospodarstvo kao pojam opisuje sve ustanove i ljudske postupke sa ciljem, u svijetu postojeće i od čovjeka stvorene resurse da koriste, da bi održanje i sigurnost života ljudima garantirali i potpomogli i njihove materijalne i nematerijalne potrebe zadovoljili. Ljudske potrebe mogu se podjeliti na tri oblasti, čiji redosljed prioritetnu podjelu resursa predstavlja:

Egzistencijalne potrebe obuhvataju između ostalog potrebe za hranom, pićem, stanbenim prostorom i sigurnosti.Osnovne potrebe obuhvataju potrebe za zdravljem, okolišem, odjećom i sličnim.Luksuzne potrebe se međutim ne mogu generalno definisati. To zavisi od stanja u kojem se dotično društvo nalazi. Tako se naprimjer, u modernom zapadnom društvu, internacionalni mobilitet več vidi kao osnovna potreba, dok u drugim društvima spada u luksuzne potrebe (različiti životni standardi).

Registrirani zaštitni znak

Registrovani zaštitni znak (eng. trademark, trade mark, trade-mark) je uočljivi znak ili indikator koji koristi pojedinac, poslovna organizacija ili druga pravna jedinka za identifikaciju svojih proizvoda, i njihovo razlikovanje od konkurentskih.

Registrovani zaštitni znak se označava slijedećim simbolima:

™ (za neregistrovani zaštitni znak, tj. onaj koji se koristi za promociju ili oznaku robe)

℠ (za neregistrovani znak usluge, tj. onaj koji se koristi za promociju ili oznaku usluge)

® (za registrovani zaštitni znak)Registrovani zaštitni znak je obično ime, riječ, dizajn, slika ili kombinacija ovih elemenata. Postoje i nekonvencionalni zaštitini znakovi bazirani na boji, mirisu ili zvuku.

Rhône-Alpe

Rona-Alpe (fra. Rhône-Alpes) je druga po veličini regija u Francuskoj poslije regije Pireneji-Jug. Najveći grad je Lyon. Pokrajina je dobila ime po Alpama i rijeci Rhône.

Ribarstvo

Ribarstvo je grana gospodarstva koja se bavi ribolovom, uzgojem i preradom ribe, kako one morske tako i one slatkovodne. Ribarstvom se najčešće bave stanovnici primorskih krajeva, kao i oni koji žive uz velike rijeke i jezera.

Riba ima veliku važnost u prehrani, jer se u njoj nalazi mnogo bjelančevina i omega-3 masnih kiselina. Riba se izlovljava iz mora, rijeka, jezera i ribnjaka.

Trgovina

Trgovina u najširem smislu proces razmene robe i/ili usluga. Naziv potiče od slovenske reči trg.

Pod trgovinom se u užem smislu podrazumijeva komercijalna ponuda robe u zamjenu za platežno sredstvo odnosno novac, ili za drugu robu (robna razmjena). Prava trgovina postoji samo u slučaju, kad u njoj posreduje treća osoba (trgovac), koja živi od tog posredovanja između proizvođača i kupca. Trgovina se ograničava samo na nabavu, transport i prodaju dobara, kapitala ili znanja bez da ih se u bitnom mijenja ili dorađuje. Pretpostavka za početak trgovine (ne razmjena poklona, i ne direktna razmjena između prodavača i kupca) je još u predhistorijsko vrijeme bila infrastruktura koja ju je omogućila. Pravno gledano, danas se između trgovinskim partnerima sklapaju ugovori. Između partnera koji sudjeluju u trgovini postoji trgovinski odnos.

Tvornica

Fabrika ili tvornica predstavlja veće industrijsko poduzeće ili organizacijski oblik same proizvodnje s mehanizacijom proizvodnog procesa i određenim stupnjem podjele rada.

Pojava modernih tvornica vezana je uz početak industrijske revolucije. Prva tvornicu osnovao je R. Arkwright 1774. godine.

Valuta

Valuta je novčana jedinica koja se upotrebljava u nekoj državi.

Čad

Čad je republika u centralnoj Africi. Sjeverni dio Čada se nalazi u Sahari.

Škotska

Škotska (engl. i škot. Scotland, škotgel. Alba) je nacija na severozapadu Evrope i jedna od konstitutivnih država Ujedinjenog Kraljevstva. Zemlja zauzima sjevernu trećinu ostrva Britanskih otoka i dijeli kopnenu granicu na jugu sa Engleskom, a ograničena je Sjevernim morem na istoku, Atlantikom na sjeveru i zapadu te Sjevernim prolazom i Irskim morem na jugozapadu.

Kraljevina Škotska je bila nezavisna država do 1. maja 1707., kada je na osnovu Zakona o Uniji ušla u zajednicu sa Kraljestvom Engleskom i tako formirala Kraljevinu Veliku Britaniju.

Žig

Žig (engl. trademark ili trade-mark) zaštićeni je znak ili simbol koji koristi pojedinac, poslovna organizacija ili neki drugi entitet s ciljem jedinstvene identifikacije svojih proizvoda i usluga da ih kupci mogu lako prepoznati.

Registrirani zaštitni znak je intelektualno vlasništvo i može se sastojati od imena, riječi, fraze, simbola, slike ili kombinacije tih elemenata. Vlasnik ima pravo na odštetu u slučaju zloupotrebe.

Simbol ™ koristi se kada postaje prava u odnosu na proizvod, ali nisu službeno registrirana, a simbol ® koristi se kada su registrirana.

Na drugim jezicima

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.