Aceton

Aceton je organsko jedinjenje sa formulom (CH3)2CO. Aceton je najjednostavnije jedinjenje u klasi ketona.[6]

Aceton[1]
Wireframe model of acetone
Spacefill model of acetone
Stereo wireframe model of acetone with implicit hydrogens
Ball and stick model of acetone
Naziv po klasifikaciji Propan-2-on
Drugi nazivi Dimetilformaldehid

Dimetil keton
β-Ketopropan
2-Propanon

Identifikacija
Abrevijacija DMK
CAS registarski broj 67-64-1 Yes, 7217-25-6 (1,3-13C2)
PubChem[2][3] 180 Yes
451253 (1-11CYes
451245 (2-11CYes
11007810 (2-13C), 
11126172 (2-14CYes
13001281 (1,3-13C2Yes
ChemSpider[4] 175 Yes, 9301292 (2-14CYes
UNII 1364PS73AF Yes
EINECS broj 200-662-2
UN broj 1090
KEGG[5] C00207
MeSH Acetone
ChEBI 15347
RTECS registarski broj toksičnosti AL31500000
Bajlštajn 635680
Gmelin Referenca 1466
3DMet B00058
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C3H6O
Molarna masa 58.08 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojna tečnost (bele je boje u čvrstom stanju)
Gustina 0,7925 g/cm3
Tačka topljenja

−94.9 °C, 178 K, -139 °F

Tačka ključanja

56.53 °C, 330 K, 134 °F

Rastvorljivost u vodi rastvoran je
pKa 24,2
Indeks prelamanja (nD) 1,35900 (20 °C)
Viskoznost 0,3075 cP
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) trigonalna planarna kod C=O
Dipolni moment 2,91 D
Opasnost
EU-klasifikacija Flammable F
Irritant Xi
NFPA 704
NFPA 704
3
1
0
 
R-oznake R11, R36, R66, R67
S-oznake S2, S9, S16, S26
Tačka paljenja −17 °C
Tačka spontanog paljenja 465 °C
Eksplozivni limiti 4.0–57.0
LD50 >2000 mg/kg, oralno (pacov)
Srodna jedinjenja
Srodna rastvarači voda
Etanol
Izopropanol
Toluol

 Yes (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Osobine

Aceton je bistra bezbojna tečnost prijatnog mirisa koja dosta isparava već na sobnoj temperaturi. Rastvara se u vodi ključa na 56 °C. Aceton je veoma zapaljiva tečnost sa temperaturom paljenja od 19 °C. Ovo jedinjenje je samozapaljivo na 540 °C.

Aceton se prirodno proizvodi i odstranjuje iz ljudskog tela kao rezultat normalnih metaboličkih procesa. Testovi reproduktivne toksičnosti su pokazali da ima nizak potencijal da prouzrokuje reproduktivne probleme.

Upotreba

Aceton služi kao važan rastvarač. On je uobičajeni rastvarač za čišćenje u laboratorijama. Više od 3 miliona tona se proizvede godišnje, najvećim delom kao prekurzor za polimer.[7] Poznata kućna upotreba acetona je kao aktivni sastojak odstranjivača laka za nokte i kao razređivač boja. On se često koristi u organskim hemijskim reakcijama.

Industrijska proizvodnja

Aceton se proizvodi direktno ili indirektno iz propilena. Najčešće se koristi kumenski proces, u kome se benzen se alkiluje sa propenom i rezultirajući kumen (izopropilbenzen) se oksiduje i nastaju fenol i aceton:

C6H5CH(CH3)2 + O2 → C6H5OH + (CH3)2CO

Ova konverzija podrazumeva prisustvo intermedijara kumen hidroperoksida, C6H5C(OOH)(CH3)2.

Aceton se takođe proizvodi direktnom oksidacijom propena sa Pd(II)/Cu(II) katalizatorom.

Reference

  1. Merck Index, 11th Edition, 58.
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.
  5. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
  6. McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd izd.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed072pA151.1.
  7. Stylianos Sifniades, Alan B. Levy, “Acetone” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005.
Acetoacetatna dekarboksilaza

Acetoacetatna dekarboksilaza (EC 4.1.1.4, acetoacetinsko kiselinska dekarboksilaza, acetoacetatna karboksi-lijaza) je enzim sa sistematskim imenom acetoacetat karboksi-lijaza (formira aceton). Ovaj enzim katalizuje sledeću hemijsku reakciju

acetoacetat + H+ aceton + CO2
Aceton-butanol-etanolna fermentacija

Aceton-butanol-etanolna (ABE) fermentation je proces koji koristi bakterijsku fermentaciju za proizvodnju acetona, n-butanola i etanola iz skroba. Ovaj proces je razvio hemičar Hajm Vejzman. To je bio primarni proces za dobijanje acetona tokom Prvog svetskog rata, koji je korišćen za proizvodnju kordita. ABE proces je anaeroban (odvija se u odsustvu kiseonika), slično načinu na koji kvasac fermentiše šećere da bi se formirao etanol u vinu, pivu, ili gorivu. Proces proizvodi rastvarače u odnosu 3-6-1, ili 3 dela acetona, 6 delova butanola i 1 deo etanol. Obično se koriste bakterijske vrste iz klase Clostridia (Clostridium familija). Clostridium acetobutylicum je najpoznatija vrsta. Clostridium beijerinckii takođe daje dobre rezultate.

Produkciju butanola biološkim putem je privi izveo Luj Paster 1861. Šardinger je 1905. pronašao da se aceton može dobiti na sličan način.

Aceton azin

Aceton azin je organsko jedinjenje, koje sadrži 6 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 112,173 Da.

Aceton cijanohidrin

Aceton cijanohidrin je organsko jedinjenje, koje sadrži 4 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 85,105 Da.

Aceton peroksid

Aceton peroksid je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 222,236 Da.

Aceton tiosemikarbazon

Aceton tiosemikarbazon je organsko jedinjenje, koje sadrži 4 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 131,199 Da.

Acetonska karboksilaza

Acetonska karboksilaza (EC 6.4.1.6) je enzim sa sistematskim imenom aceton:ugljen-dioksid ligaza (formira AMP). Ovaj enzim katalizuje sledeću hemijsku reakciju

aceton + CO2 + ATP + 2H2O acetoacetat + AMP + 2 fosfat

Za dejstvo ovog enzima je neophodan jon Mg2+ i ATP.

Angelicin sintaza

Angelicin sintaza (EC 1.14.13.115, CYP71AJ4 (gen)) je enzim sa sistematskim imenom (+)-kolumbianetin,NADPH:kiseonik oksidoreduktaza. Ovaj enzim katalizuje sledeću hemijsku reakciju

(+)-kolumbianetin + NADPH + H+ + O2 angelicin + NADP+ + aceton + 2H2O

Ovaj P450 monooksigenazni enzim učestvuje u formiranju angularnih furanokumarina.

Deuterisani aceton

Deuterisani aceton je organsko jedinjenje, koje sadrži 3 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 64,116 Da.

Fermentacija

Fermentacija je anaerobni metabolizam u kojem dolazi do degradacije prirodnih molekula kao što su šećer glukoze. Fermentacija ne otpušta svu postojeću energiju molekula, već otpušta dovoljno onoliko koliko je potrebno da bi proces glikolize (proces u kojem se stvaraju dva molekula ATP na jedan šećer glukoze) započeo. Fermentacijom se dobija laktat, acetisalna kiselina i etanol.

Termin fermentacija se često koristi i u svojstvu opisivanja razvoja velikog skupa mikroorganizama.

Fermentacija se koristi u proizvodnji i očuvavanju hrane, dakle našla je primenu u prehrambenoj industriji. Kada kažemo Fermentacija u najširem obliku to podrazumeva fermentaciju šećera u alkohol koristeći kvasac, ali i drugi oblici fermentacije podrazumevaju na primer proizvodnju jogurta. Nauka koja proučava proces fermentacije se naziva Zimologija.

Voća se prirodno fermentišu, tako da sam proces fermentaciej datira od pre nastanka čoveka. Međutim, ljudi su uvideli koristi fermentacije i počeli da je koriste u svoje svrhe. Postoje značajni dokazi koji pokazuju da su ljudi fermentovali pića još u Vavilonu oko 5000. pne., zatim u Egiptu 3000. pne., teritoriji današnjeg Meksika oko 2000. pne., i u Sudanu 1500. pne. Postoje takođe dokazi da su Kinezi prvi razvili fermentovano povrće.

Fermentacija je proces koji je bitan u anaerobnim uslovima kada oksidativnafosforilacija nije moguća kako bi se očuvala proizvodnja ATP molekula putem glikolize. Tokom fermentacije pirivat je metaboliziran u različita jedinjenja. Primeri fermentovanih produkata su etanol (alkohol koji konzumiramo), laktička kiselina i vodonik. Fermentacijom se takođe može proizvesti aceton.

Iako finalni korak fermentacije ne proizvodi energiju, sam proces je kritičan za anaerobne ćelije jer se proceom regeneriše nikotinamid−adenin−dinukleotid (NAD+), koji je neophodan za glikolizu. Ovo je veoma bitno za ćelijske funkcije, jer je glikoliza jedini izvor ATP molekula u anaerobnim uslovima.

Produkti fermentacije sadrže hemijsku energiju (znači nisu potpuno oksidovani), ali se smatraju beskorisnim jer ne mogu sami biti metabolizirani bez upotrebe kiseonika (ili bilo kog drugog primaoca elektrona kji je visoko oksidovan). Produkcija ATP molekula fermentacijom je manje efikasna od recimo oksidativne fosforilacije, gde je pirivat potpuno oksidovan u ugljen dioksid. Fermentacija proizvodi dva molekula ATP na jedan molekul šećera glukoza, naspram recimo 36 novonastalih molekula ATP−a aerobnom respiracijom. Uvek imati u vidu da je ATP molekul koji služi kao izvor energije za SVE ćelijske procese.

Fermentacija je od ogromnog značaja kod kičmenjaka. Koristi se kao veoma efikasan izvor kratkoročne energije, tokom period intezivnog napora, kada je transport kiseonika do mišića nedovoljan kako bi se održao aerobni metabolizam. Ovo se dešava pri brzom a kratom trčanju, gde sagoremo jako puno energije, a organizam usled tako brog trošenja energije nema vremena da je zameni novom, sporim procesom, već koristi fermentaciju. Na primer, kod ljudi, fermentacija laktičke kiseline proizvodi energiju koju moćemo da koristimo u period između 30 sekundi do 2 minuta. U ovom periodu brzina produkcije ATP molekula je oko 100 puta veća od one u oksidativnoj fosforilaciji.

Fermentacija (biohemija)

Fermentacija je anaerobni metabolizam u kojem dolazi do degradacije prirodnih molekula kao što su šećer glukoze. Fermentacija ne otpušta svu postojeću energiju molekula, već otpušta dovoljno onoliko koliko je potrebno da bi proces glikolize (proces u kojem se stvaraju dva molekula ATP na jedan šećer glukoze) započeo. Fermentacijom se dobija laktat, acetisalna kiselina i etanol.

Termin fermentacija se često koristi i u svojstvu opisivanja razvoja velikog skupa mikroorganizama.

Fermentacija se koristi u proizvodnji i čuvanju-konzerviranju hrane, dakle našla je primenu u prehrambenoj industriji. Fermentacija u najširem obliku nači fermentaciju šećera u alkohol koristeći kvasac, ali i drugi oblici fermentacije, na primer, proizvodnju jogurta. Nauka koja proučava proces fermentacije naziva se zimologija.

Voća se prirodno fermentišu, tako da sam proces fermentaciej datira od pre nastanka čoveka. Međutim, ljudi su uvideli koristi fermentacije i počeli da je koriste u svoje svrhe. Postoje značajni dokazi koji pokazuju da su ljudi fermentovali pića još u Vavilonu oko 5000. p. n. e., zatim u Egiptu 3000. p. n. e., teritoriji današnjeg Meksika oko 2000. p. n. e., i u Sudanu 1500. p. n. e. Postoje takođe dokazi da su Kinezi prvi razvili fermentovano povrće.

Fermentacija je proces koji je bitan u anaerobnim uslovima kada oksidativna fosforilacija nije moguća kako bi se očuvala proizvodnja ATP molekula putem glikolize. Tokom fermentacije piruvat je metaboliziran u različita jedinjenja. Primeri fermentovanih produkata su etanol (alkohol koji konzumiramo), laktička (mlečna) kiselina i vodonik. Fermentacijom se takođe može proizvesti aceton.

Iako finalni korak fermentacije ne proizvodi energiju, sam proces je kritičan za anaerobne ćelije jer se proceom regeneriše nikotinamid−adenin−dinukleotid (NAD+), koji je neophodan za glikolizu. Ovo je veoma bitno za ćelijske funkcije, jer je glikoliza jedini izvor ATP molekula u anaerobnim uslovima.

Produkti fermentacije sadrže hemijsku energiju (znači nisu potpuno oksidovani), ali se smatraju beskorisnim jer ne mogu sami biti metabolizirani bez upotrebe kiseonika (ili bilo kog drugog primaoca elektrona kji je visoko oksidovan). Produkcija ATP molekula fermentacijom je manje efikasna od recimo oksidativne fosforilacije, gde je pirivat potpuno oksidovan u ugljen dioksid. Fermentacija proizvodi dva molekula ATP na jedan molekul šećera glukoza, naspram recimo 36 novonastalih molekula ATP−a aerobnom respiracijom. Uvek imati u vidu da je ATP molekul koji služi kao izvor energije za sve ćelijske procese.

Fermentacija je od ogromnog značaja kod kičmenjaka. Koristi se kao veoma efikasan izvor kratkoročne energije, tokom perioda intenzivnog napora, kada je transport kiseonika do mišića nedovoljan kako bi se održao aerobni metabolizam. Ovo se dešava pri brzom a kratkom trčanju, gde sagorevamo jako puno energije, a organizam usled tako brzog trošenja energije nema vremena da je zameni novom, sporim procesom, već koristi fermentaciju. Na primer, kod ljudi, fermentacija laktičke (mlečne) kiseline proizvodi energiju koju možemo da koristimo u periodu između 30 sekundi do 2 minuta. U ovom periodu brzina produkcije ATP molekula je oko 100 puta veća od one u oksidativnoj fosforilaciji.

Geosminska sintaza

Geosminska sintaza (EC 4.1.99.16) je enzim sa sistematskim imenom germakradienol geosmin-lijaza (formira aceton). Ovaj enzim katalizuje sledeću hemijsku reakciju

(1E,4S,5E,7R)-germakra-1(10),5-dien-11-ol + H2O (-)-geosmin + aceton

Za dejstvo ovog enzima je neophodan jon Mg2+.

Haim Vajcman

Chaim Azriel Weizmann (hebrejski: חיים ויצמן), (Motal, Bjelorusija, 27. studenog 1874. – Jeruzalem, Izrael, 9. studenog 1952.), kemičar, državnik, predsjednik cionista svijeta, prvi predsjednik Izraela (izabran 16. svibnja 1948., mandat 1949.-1952.), utemeljitelj istraživačkog instituta u Izraelu, kasnijeg znanstvenog instituta Weizmann.

Weizmann je rođen u malom selu Motalu blizu Pinska (Rusko carstvo, današnja Bjelorusija). Godine 1899. diplomirao je kemiju na Sveučilištu Fribourg u Švicarskoj. Radio je kao predavač na ženevskom sveučilištu (1901-1903) i potom na sveučilištu u Manchesteru. Godine 1910. postaje britanskim državljaninom i u Prvom svjetskom ratu bio je ravnatelj britanskog kraljevskog laboratorija (1916-1919). Postaje slavan jer prvi otkriva kako korištenjem bakterijskih fermentacija proizvesti velike količine željene tvari i danas se smatra ocem industrijske fermentacije. Koristio je Clostriduim acetobutylicum za dobijanje acetona. Aceton je korišten pri izradi TNT eksploziva.

Godine 1917. radio je s lordom Balfourom na Balfourovoj deklaraciji.

Dana 3. siječnja 1919. s iračkim kraljem Faisalom I. potpisuje Faisal-Weizmann sporazum kojim se definira odnos između Arapa i Židova na Bliskom istoku. Nakon 1920. godine prihvaća vodstvo svjetske organizacije cionista, na čijem čelu je dva mandata (1920-31, 1935-46). Godine 1921. Weizmann zajedno s židovskim fizičarom Albert Einsteinom utemeljuje Hebrejsko sveučilište u Jeruzalemu.

Hidroksinitrilaza

Hidroksinitrilaza (EC 4.1.2.37, alfa-hidroksinitrilna lijaza, hidroksinitrilna lijaza, aceton-cijanhidrinska lijaza, aceton-cijanohidrinska aceton-lijaza, oksinitrilaza, 2-hidroksiizobutironitrilna aceton-lijaza, 2-hidroksiizobutironitril aceton-lijaza (formira cijanid), aceton-cijanohidrinska lijaza) je enzim sa sistematskim imenom aceton-cijanohidrin aceton-lijaza (formira cijanid). Ovaj enzim katalizuje sledeću hemijsku reakciju

aceton cijanohidrin cijanid + [[aceton]

Ovaj enzim deluje na alifatične i aromatične hidroksinitrile.

Keton

Ketoni su organska jedinjenja sa kiseonikom koja sadrže karbolnilnu - keto - grupu. Za ugljenikov atom karbonilne grupe vezane su dve akil-grupe. Ketoni nastaju oksidacijom sekudarnih alkohola. Opšta ketona formula je: R1(CO)R2.

Ketonsko telo

Ketonska tela su naziv za tri jedinjenja rastvorna u vodi koja nastaju kao nusprodukti korištenja masnih kiselina za proizvodnju energije u jetri i bubregu. Ketonska tela se koriste kao izvor energije u srcu i mozgu, i vitalni su izvor energije za mozak tokom gladovanja. Ketonska tela su aceton, acetosirćetna kiselina, i beta-hidroksibuterna kiselina.Ketonska tela se prenose iz jetre do ostalih tkiva gde se acetoacetat i hidroksibutirat rekonvertiraju u acetil-CoA (acetil-koenzim A), koji zatim ulazi u Krebsov ciklus. Srce koristi malu kolićinu ketonskih tela za energiju, a najviše se koriste masne kiseline za dobijanje energije. Mozak koristi ketonska tela za dobijanje energije kada nema dovoljno glukoze na raspolaganju (npr. tokom gladovanja), jer ne može da koristi masne kiseline koje prenosi krv.

Ketonska tela nastaju iz acetil-CoA, procesom koji se naziva ketogeneza, a odvija se u mitohodrijskom matriksu hepatocita kada su nivoi ugljenih hidrata niski, pa se energija dobija iz masnih kiselina. Aceton nastaje spontanom dekarboksilacijom iz acetoacetata. On se može rekovertirati u acetil-CoA, te se izlučuje iz tela urinom i izdisanjem.

Stanje povišene vrednosti ketonskih tela u krvi naziva se ketoza, a povišena vrednost ketonskih tela u urinu naziva se ketonurija. Acetoacetat i beta-hidroksibutirat su kisele materije te utiču na sniženje pH krvi. Povišenje njihove koncentracije u krvi može uzrokovati ketoacidozu.

Oksiminotransferaza

Oksiminotransferaza (EC 2.6.3.1, transoksiminaza, oksimaza, piruvat-aceton oksiminotransferaza, transoksimaza) je enzim sa sistematskim imenom piruvat-oksim:aceton oksiminotransferaza. Ovaj enzim katalizuje sledeću hemijsku reakciju

piruvat oksim + aceton piruvat + aceton oksim

Acetaldehid može da deluje umesto acetona.

Organska hemija

Organska hemija je oblast hemije koja se bavi naučnim istraživanjem strukture, svojstava, kompozicije, reakcija, i pripreme (putem sinteze ili drugih stredstava) jedinjenja baziranh na ugljeniku (ugljovodonika) i njihovih derivata. Ta jedinjenja mogu da sadrže znatan broj drugi elementa, uključujući vodonik, azot, kiseonik, halogene kao i fosfor, silicijum, i sumpor. Organska jedinjenja formiraju bazu svih form života na Zemlji. Ona su strukturno veoma raznovrsna. Opseg primena organskih jedinjenja je enorman. Ona su bilo baza, ili važan konstituent, mnogih proizvoda, neki od kojih su plastika, lekovi, petrohemikalije, hrana, eksplozivni materijali, i boje.

Organska hemija je u početku označavala deo hemije koja se bavila sistematikom hemijskih jedinjenja, koja se kako se verovalo ne mogu dobiti putem sinteze u laboratoriji, jedino preko živih organizama. Fridrih Veler, nastavnik srednje tehničke škole i doktor medicinskih nauka u Berlinu, napravio je 1828. godine prvo sintetičko jedinjenje karbamid (organsku materiju koja se nalazi u urinu). To je prva sintetska organska materija proizvedena u laboratoriji, tj. van organizma. Zanimljivo je da je ovaj nastavnik ovu organsku materiju napravio u nameri da proizvede neku drugu so. Kasnije se ipak pokazalo, da se skoro sva organska jedinjenja mogu veštački dobiti. Dobijeno je i mnogo jedinjenja koja se u prirodi ne javljaju, ali koja imaju slične osobine onima koji se nalaze u živim oranizmima, kao i onda koja se ubrajaju u organska a nisu slična jedinjenjima koja se nalaze u živim organizmima.

Sa druge strane pokazalo se da sva organska jedinjenja u sebi sadrže ugljenik koji je četvorovalentan. Odatle potiče trenutna definicija organske hemije da je ona hemija ugljenikovih jedinjenja. Izuzetak predstavljaju ugljen monoksid, ugljen dioksid, ugljena kiselina i njene soli karbonati, cijanidi, metalni karbonili (koji spadaju u koordinacione komplekse) i alotropske modifikacije ugljenika kao što je dijamant i grafit koji se ubrajaju u neorganska jedinjenja.

Robert Boyle

Robert Boyle (Lismore, 25. siječnja 1627. – London, 30. prosinca 1691.), irski kemičar, fizičar i izumitelj. Jedan od utemeljitelja moderne kemije. Uveo mnoge eksperimentalne metode za prepoznavanje kemijskih elemenata i spojeva. Svojim radovima dokazivao da voda, vatra, zemlja i zrak nisu temeljni elementi sveukupne tvari. Smatrao da fizikalna svojstva potječu od gibanja atoma, koje je nazvao korpuskulama; istraživao širenje zvuka, hidrostatički paradoks, svojstva plinova i drugo. Najpoznatiji je po plinskom zakonu (Boyle-Mariotteov zakon). Bio jedan od osnivača Kraljevskog društva za poboljšanje znanja o prirodi (eng. Royal Society). Glavno djelo: Skeptični kemičar (eng. The Sceptical Chymist, 1661.). Izolirao je metilni alkohol i aceton.

CC(C)=O


CC(=O)C

InChI=1S/C3H6O/c1-3(2)4/h1-2H3 Yes
Kod: CSCPPACGZOOCGX-UHFFFAOYSA-N Yes


InChI=1S/C3H6O/c1-3(2)4/h1-2H3
Kod: CSCPPACGZOOCGX-UHFFFAO
YSA-N


InChI=1/C3H6O/c1-3(2)4/h1-2H3
Kod: CSCPPACGZOOCGX-UHFFFAOYAF

Na drugim jezicima

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.